Major MUP-a Bojana Otović Pjanović o NAJSUROVIJOJ prevari: Ljude dovode u stanje šoka, daju im sve što imaju

Nove metode prevara u Srbiji uznemirile su javnost.

Preporučujemo

Od lažnih vesti o saobraćajnim nesrećama najbližih i bacanja novca s balkona, pa sve do lažnih SMS obaveštenja o poštanskim paketima i kaznama - prevaranti ne biraju sredstva.

O tome kako funkcionišu ove kriminalne grupe, koga najčešće ciljaju i kako reagovati u ključnom trenutku, za Telegraf.rs govori major policije Bojana Otović Pjanović, zamenica načelnika Službe za suzbijanje kriminala UKP.

• Kakvo je trenutno stanje na terenu kada su u pitanju prevare u Srbiji? Koje su vrste najzastupljenije - digitalne ili terenske?

- Digitalne prevare su uvek prisutne. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u proteklom periodu redovno izdavalo saopštenja o lažnim porukama i objavama na društvenim mrežama u kojima se traže uplate za saobraćajne kazne, glasanja ili humanitarnu pomoć.

Međutim, trenutno su najaktuelnije prevare koje izazivaju najveću zabrinutost svih nas. Prevaranti pozivaju građane i tvrde da im je član porodice ili bliski srodnik doživeo tešku saobraćajnu nezgodu, tražeći ogromne sume novca za "hitno lečenje" kako bi mu se spasao život. Posebno je zabrinjavajuće to što pojedini građani, u stanju šoka i panike, taj novac bacaju direktno s balkona navodnim lekarima ili posrednicima.

MUP je snimio brojne priloge i zahvaljujemo medijima koji nas podržavaju u apelima na građane da ne veruju neproverenim pozivima, da provere svaku informaciju i odmah kontaktiraju policiju. Zahvaljujući toj saradnji, u proteklom periodu uhapšen je veliki broj osumnjičenih i rasvetljena su mnogobrojna krivična dela.

• Nedavno je zabeležen slučaj u kom je žrtva predala novac stranom državljaninu. Kako funkcioniše ta mreža i kako prevaranti dolaze do podataka o žrtvama?

- Ovo nije pojava prisutna samo u Srbiji. Kroz međunarodnu operativnu policijsku saradnju utvrdili smo da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi koja je identična dela vršila u regionu, a sada deluje i kod nas.

Oni se lažno predstavljaju kao lekari. Građani, šokirani vešću i činjenicom da pozivalac zna njihov broj telefona, poveruju u priču. Ipak, u doba savremenih tehnologija, doći do nečijeg broja telefona je izuzetno lako. Prevaranti su inteligentni i manipulativni - prikupljaju podatke o žrtvi, znaju imena i činjenicu da im se dete ili srodnik nalazi u inostranstvu. Žrtve su najčešće starija lica ili ljudi iz ruralnih, izolovanih sredina.

Interesantno je i da prevaranti često regrutuju "kurire" koji dolaze po novac putem lažnih oglasa za posao dostavljača, gde ti ljudi na početku i ne znaju da učestvuju u izvršenju krivičnog dela.

• Šta građani moraju da urade u trenutku kada prime takav sumnjiv poziv ili poruku? Kome prvo da se obrate?

- Uvek i prvo - policiji! Ako govorimo o starijim članovima domaćinstva, mogu kontaktirati nekog bližeg srodnika, ali je broj 192 uvek dostupan.

Kada neko primi takav poziv, ključno je zastati i ne reagovati u panici, okušati direktan kontakt sa članom porodice za kog se tvrdi da je u opasnosti i odmah obavestiti policiju.

Zvanične informacije o nesrećama naših državljana u inostranstvu MUP dobija službenim kanalima i saopštava ih lično. Medicinska profesija je humana i nijedan lekar na svetu neće uslovljavati lečenje preuzimanjem novca ispod balkona.

• Dešava li se da se prevaranti predstavljaju i kao policajci?

- Da, to je nova taktika. Ukoliko prevara sa "lekarom" ne uspe, prevaranti ponovo pozivaju i tvrde da su policijski službenici koji "vode akciju hapšenja prevaranata", pa traže od građanina da ostavi novac na određenoj lokaciji kako bi pomogao policiji.

Naglašavam: Policija nikada ne daje naloge građanima preko telefona i nikada ne traži da ostavljate novac u sklopu "akcija". Sva operativna saradnja odvija se neposredno, uz strog bezbednosni protokol, kako se ničiji život i imovina ne bi ugrozili.

• Kakav je profil prevaranata koji deluju u Srbiji?

Prevaranti su izuzetno inteligentni, manipulativni i dobro organizovani ljudi. To nisu pojedinci koji deluju nasumično, već uigrane kriminalne grupe koje sistematično planiraju svako krivično delo. One poseduju urođene veštine komunikacije i moć ubeđivanja kako bi žrtvu dovele i održavale u zabludi.

Pre nego što pozovu, detaljno prikupljaju podatke o žrtvi - znaju brojeve telefona, imena, pa i činjenicu da im se dete ili bliski srodnik nalazi u inostranstvu. Takođe, interesantno je da za preuzimanje novca na terenu često angažuju "kurire" putem lažnih oglasa za posao dostavljača na zvaničnim sajtovima za zapošljavanje, gde ti ljudi na početku i ne znaju da učestvuju u izvršenju krivičnog dela.

• Ko su najčešće žrtve ovakvih prevara i kako ih prevaranti biraju?

Prevaranti svesno biraju osobe koje su pogodne da budu dovedene u zabludu. U najvećem broju slučajeva to su osobe starije životne dobi ili građani koji žive u ruralnim, izolovanijim sredinama van gradskih centara. Oni bezobzirno zloupotrebljavaju najteže emocije - strah, brigu i ljubav roditelja prema deci - stavljajući žrtvu u stanje šoka u kom ona gubi moć racionalnog rasuđivanja.

• Zašto postoji velika "tamna brojka" neprijavljenih slučajeva?

Glavni razlog je osećaj stida i srama. Kada prođe prvi talas šoka i shvate da su prevareni, građanima bude neprijatno što su poverovali u priču koja im naknadno deluje nelogično, pa zbog toga izbegavaju da se obrate policiji. Apelujem na sve da ih ne bude sramota - prevaranti su profesionalci u manipulaciji i svaka prijava nam pomaže da ih sklonimo sa ulice.

• Kakva je situacija sa SMS prevarama u vezi sa poštanskim paketima i saobraćajnim kaznama?

- Kod takvih prevara traže se manji iznosi, od 1.000 do 3.000 dinara, kako bi se izbegao zakonski prag od 5.000 dinara za gonjenje po službenoj dužnosti za sitnu krađu. Tim problemom se bavi naša Uprava za tehniku i Služba za visokotehnološki kriminal. Zabeležili smo i zloupotrebe javnih konkursa Ministarstva poljoprivrede, gde su oštećenima nuđene lažne usluge posredovanja.

Građani treba da znaju da je MUP izradio registar gde građani na osnovu ličnih podataka sami mogu proveriti neplaćene saobraćajne kazne. Takođe, MUP i državne institucije nikada neće slati SMS poruke sa računima ili zahtevima za uplatu novca. SMS obaveštenja šaljemo samo u slučajevima elementarnih nepogoda.

Svaku sumnju možete proveriti odlaskom u stanicu, pozivom na 192 ili slanjem upita na mejl ukp-team@mup.gov.rs.

• Koji je zakonski rok za prijavu i da li građane treba da bude sramota ukoliko su naseli na prevaru?

- Nikako ne treba da ih bude sramota. Zbog stida postoji velika "tamna brojka" neprijavljenih slučajeva. Kada je reč o zastarelosti za podnošenje krivične prijave, ona direktno zavisi od visine zakonom zaprećene kazne za konkretno krivično delo, dok za pojedina najteža dela zastarelost uopšte ne postoji.

Kada je u pitanju krivično delo prevare, zastarelost za njegov osnovni oblik nastupa nakon 10 godina, dok za teže oblike ovog dela taj rok iznosi i do 15 godina. Međutim, građani treba da imaju u vidu veoma važnu pravnu činjenicu - ovi rokovi se prekidaju svakom procesnom radnjom nadležnih organa i nakon svakog prekida počinju da teku iznova.

Poruka svim građanima je da veruju svojoj policiji. Mi smo tu u službi građana, a pravovremena prijava i saradnja su najbolji način da zaštitite sebe i svoju imovinu.

(Telegraf.rs)