Dačić otvoreno o policiji, bezbednosti i novim snagama: Otkrio sve o akciji u Deliblatskoj peščari i herojima

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, Ivica Dačić, u velikom i detaljnom intervjuu za Telegraf.rs govorio je o svim ključnim temama: od razbijanja krijumčarskih kanala, bezbednosti na ulicama i saobraćajnih kontrola dronovima, pa sve do ličnih anegdota o porodici, Prizrenu, vatrogascima i pesmama koje peva za svoju dušu.

• Ministre i danas ističete da vam je na neki način čudno što ste na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova. Kako sa ove distance gledate na svoje početke u ovom resoru?

Mene i dalje iznenađuje ta uloga jer se nikada nisam pripremao za nju. Školovao sam se za političara, završio Fakultet političkih nauka i odmalena sam znao da ću se baviti javnim poslom. Zato me posebno zaboli kada neko dođe i kaže: "E, pa ti si ceo život političar, ništa drugo nisi radio". Pa to je moj posao, ja sam se za to školovao!

Preporučujemo

Kao mlad čovek sam ušao u politiku, a otac mi je bio milicioner - tada se to zvalo narodna milicija. Kada mi je 2008. godine Boris Tadić predložio da budem zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, verovatno su svi mislili da sam fasciniran tom ponudom. Međutim, ja sam se naljutio i na tri dana otišao negde gde nisu mogli da me nađu, jer sam smatrao da to nije posao za mene. Ja sam političar, a policija je ipak nešto sasvim drugačije. Onda su poslali mog brata Palmu da me pronađe i na kraju sam ipak prihvatio.

Tako sam ušao u svet u kome nema mnogo politike, već ste svakog dana na nekom novom ispitu. A moja majka je plakala kada sam postao ministar unutrašnjih poslova.

• Zašto je vaša majka tako reagovala?

Nije to volela, jer joj se smučila teška sudbina milicionerske porodice.

• Kako je reagovala kada ste nedavno objavili onu staru porodičnu fotografiju?

Iznenadila se jer nije ni znala da imam tu fotografiju. Nekako sam je ukrao i čuvao kod sebe. To je sigurno moja prva slika u životu, nastala u porodilištu u Prizrenu. Moj otac je bio milicioner baš u Prizrenu jer je tamo bio raspoređen. Nismo mi iz Prizrena, već iz topličkog kraja, ali u to vreme nisi mogao da biraš gde ćeš raditi. On je bio određen za Prizren, pa sam tako živeo u Žuru šest meseci. Onaj ko je sa Kosova i Metohije zna šta je Žur - to je bio centar iredentizma i separatizma.

• Jedan od velikih nedavnih izazova bilo je neutralisanje nemačke bombe iz Drugog svetskog rata teške 250 kilograma, u kom je učestvovalo više od 300 ljudi. Kakve su bile procene i preporuke stručnjaka tokom te rizične akcije?

U Beogradu se često pronalaze neeksplodirana ubojna sredstva ili granate iz proteklih ratova, jer je naš grad kroz istoriju često bio meta različitih napada. Uglavnom se primenjuje postupak da se bomba bezbedno izvuče i prebaci na lokaciju van grada gde se uništava. Međutim, ovde je situacija bila drugačija. Kada me je Luka Čaušić obavestio o slučaju, odmah sam uvideo sve rizične faktore: reč je o električnom upaljaču koji lako reaguje na vibracije, pa je premeštanje bombe bilo nemoguće i nebezbedno. Morala je da se deaktivira na samom licu mesta.

Postojala je velika opasnost za ljude koji su radili na deaktiviranju, ali i za stanare iz okolnih zgrada. Bilo je potrebno evakuisati oko 2.200 ljudi. Plašio sam se mogućih posledica, ali su me stručnjaci uveravali da će sve proteći u redu. Izuzetno sam zahvalan građanima — od 2.200 stanovnika, tog jutra je ostalo svega tri stotine ljudi koje je trebalo evakuisati, dok su se svi ostali sami privremeno smestili kod rođaka i prijatelja. U saradnji sa gradskim službama, opštinom Palilula i Crvenim krstom pripremili smo prihvatne kapacitete. Inače, reč je o nemačkoj bombi iz bombardovanja u aprilu 1941. godine, koju su izbacivale čuvene "štuke". To je izuzetno razorna bomba koja može napraviti štetu u prečniku većem od kilometra i po.

Morale su se iskopati rupe, napraviti sigurnosni rovovi i šančevi kako bi se ublažila eksplozija, a sve je potom zasuto zemljom i peskom. Čestitam svima koji su učestvovali u ovoj zahtevnoj akciji, kao i građanima i medijima koji su sve ispratili. Želim da napomenem da je od 2010. godine, kada sam u svom prvom mandatu formirao Sektor za vanredne situacije, u proteklih 15-ak godina uništeno i deaktivirano više od 30.000 neeksplodiranih ubojnih sredstava.

Ovom prilikom apelujem na sve građevinske kompanije koje izvode radove u Beogradu da budu izuzetno oprezne prilikom iskopa. Kada su radili kod Skupštine u Vlajkovićevoj ulici, iskopali su austrougarsku granatu iz Prvog svetskog rata i svi radnici su se razbežali, ostavivši taj rov otvoren. Zamislite šta je sve tu moglo da se desi!

• Pripadnici Sektora za vanredne situacije pokazali su ogromnu požrtvovanost u Deliblatskoj peščari. Kakvi su planovi MUP-a kada je reč o daljim ulaganjima u ovaj sektor?

Sektor za vanredne situacije je jedan od naših ključnih segmenata. Usled klimatskih promena, vanredne situacije postaju sve učestalije i raznovrsnije - od požara i poplava, do zemljotresa, klizišta, oluja i teških saobraćajnih nesreća. Zato je od presudnog značaja da sektor ima dovoljan broj operative na terenu. Primili smo dosta novih pripadnika, ali nam je potrebno još ljudi. Bez vatrogasaca na zemlji, nijedan požar ne može u potpunosti da se ugasi.

Pored novog kadra, moramo nastaviti sa nabavkom moderne opreme, vatrogasnih kamiona i specijalnih vozila. Kada je reč o Helikopterskoj jedinici, danas imamo značajne kapacitete - tu su dva ruska helikoptera marke "Kamov" nosivosti pet tona vode, kao i 'Super Puma' nosivosti četiri tone. Ljudi često politizuju ove stvari, ali nama trebaju letelice velikih kapaciteta. Moj stav će biti da zamolimo rusku stranu da tokom celog leta jedan veliki 'Iljušin' bude stacioniran u Nišu za gašenje požara. Predsednik Aleksandar Vučić se i sam veoma pozitivno izražavao o tome i govorio - čak i pre nego što sam se vratio na ovu funkciju - da je potrebno ulagati u taj sektor.

Vatrogasci su heroji. To je najhumanija profesija - ti ljudi spasavaju vaše živote i imovinu, a da vas nikada pre toga nisu videli. Bio sam u Deliblatskoj peščari sa njima. Ljudi spasu kuću i imanje, a vlasnica ih grdi jer je izgoreo poljski WC! Sve je to naš narod. Vatrogasci su od mene dobili novčanu nagradu od 20 odsto na platu, a od predsednika je Sektor za vanredne situacije dobio odlikovanje. Jedan vatrogasac je gasio požar na Stolovima dok mu je u Kraljevu gorela sopstvena kuća - nije napustio radno mesto da bi išao da gasi svoje! Eto kolika je to požrtvovanost i zato stojim sto posto uz njih.

Ovo je inače prvi put u istoriji da je požar u Deliblatskoj peščari ugašen ljudskom rukom i intervencijom vatrogasaca, a ne tako što je pala kiša.

• Da li je istraga utvrdila kako je došlo do požara u Deliblatskoj peščari i ima li novih detalja?

Istragu ne vodi Sektor za vanredne situacije, već drugi nadležni organi, tako da u ovom trenutku nemam novih detalja. Ali vidite kako se pojedinci ponašaju kao hijene. Jedva su dočekali da se desi požar kako bi napali vlast, mene, predsednika Vučića i Luku Čaušića. A prećutkuju da je ovo prvi put u istoriji da su vatrogasci sami ugasili požar u Peščari. Strani timovi koji su došli nisu hteli ni da uđu u teren jer im to 'ne spada u opis posla', dok su naši momci rizikovali svoje živote. Zato ne dam da iko napada vatrogasce i policiju.

• Kakva je trenutno bezbednosna situacija u našim gradovima i koje ključne mere MUP preduzima kako bi se građani osećali potpuno sigurno na ulici?

Bezbednosna situacija u Srbiji je stabilna. Policija u potpunosti garantuje javni red i mir, a stabilna je i bezbednost naših granica, kao i zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Međutim, imamo pokušaje izazivanja nasilja. Nedavno je predstavnik organizacije CRTA javno savetovao kako da se napada policija, da se stave kapuljače i izbegne odgovornost, što je na Zapadu potpuno nezamislivo. Želim jasno da naglasim - nema jake države Srbije bez jake vojske i policije!

U narednom periodu planiramo popunu kapaciteta MUP-a sa još oko 7.000 ljudi po sistematizaciji - za javni red i mir, policiju u zajednici i vatrogasce. Prijem u policijske škole i Kriminalističko-policijski univerzitet je odličan, interesovanje je tri do četiri puta veće od broja mesta. Svi moraju znati da je država uvek jača od svakog pojedinca ili grupe koja pokuša da izazove nasilje

• Kakva je situacija sa organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji u odnosu na prethodne decenije?

Kriminalne grupe postoje ovde kao i svuda u svetu, ali je situacija danas znatno povoljnija nego pre deset, dvadeset ili trideset godina. Statistički imamo znatno manje ubistava, teških krađa i nasilja u porodici. Beograd je ranije bio poprište sukoba kriminalnih klanova koji su uglavnom dolazili izvan granica Srbije, pre svega iz Crne Gore. Policija je te grupe potisnula i razbila, pa su se njihovi obračuni premestili u inostranstvo.

Ministarstvo kontinuirano radi na hapšenju svih pripadnika i vođa organizovanih kriminalnih grupa. Za to nam je neophodna i vrhunska međunarodna saradnja. Dobio sam orden Interpola u ime MUP-a, dok nas Evropol zvanično tretira kao ključnog partnera u regionu. Svojevremeno sam Brazilu i Argentini nudio naše operativce da im prevode prisluškivane razgovore balkanskih klanova u realnom vremenu, jer dok oni to prevedu na svoje jezike - ode brod s kokainom!

• Koliko ste zadovoljni rezultatima u suzbijanju krijumčarenja ljudi?

Krijumčarske rute za narkotike često se koriste za ilegalne migracije i trgovinu oružjem. Što se tiče teritorije Srbije, mi smo te rute uspešno presekli. Broj ilegalnih prelazaka je drastično smanjen na 1.000 do 2.000 godišnje. Zapitajte se kako ti migranti uopšte dođu do Srbije — moraju proći kroz EU, preko Grčke, Bugarske ili Rumunije. Gde je tu Frontex? Podižu zidove tek kad migranti dođu kod nas, pa bi od Srbije da naprave parking. To nismo dozvolili i zato nam Evropa, a posebno Mađarska i Austrija sa kojima imamo trilateralnu saradnju, duguje veliku zahvalnost

• Kakvi su efekti rada školskih policajaca i planirate li nove modele njihovog angažovanja?

Prisustvo školskog policajca daje roditeljima i deci dodatni osećaj sigurnosti i mi ćemo tu praksu sigurno nastaviti. Predložili smo i ideju da policajci koji sa pedeset pet godina odu u penziju, a i dalje su radno sposobni, dobiju mogućnost da po želji budu angažovani kao školski policajci. Neki mediji su to kritikovali, ali ne vidim šta je tu loše. Bezbednost dece zahteva zajednički front policije, škole i porodice

• Prošle godine je desetoro dece stradalo u saobraćaju, što je poražavajući podatak. Šta MUP preduzima kako bi se ostvario cilj da do 2030. nemamo nijedno stradalo dete na putevima?

Naš strateški cilj je nulta tolerancija i vizija bez ijednog stradalog deteta na putevima. 2001. godine imali smo oko 1.200 poginulih na putevima godišnje, dok je prošle godine taj broj bio 488. Napredak je vidljiv, ali je i ta brojka i dalje neprihvatljivo velika. Najveći problem prave vozači koji su višestruki povratnici u činjenju teških prekršaja, a neprilagođena brzina ostaje glavni uzrok saobraćajnih nezgoda.

Uveli smo i dronove koji iz vazduha snimaju nasilničku vožnju, preticanje preko pune linije i rizične manevre, pa direktno obaveštavaju patrole ili dokumentuju prekršaj. Do sada je na ovaj način napisano oko 200 prekršajnih naloga. Takođe, moramo sistemski urediti i vožnju lakih električnih vozila, trotineta i kvadova kako bismo zaštitili sve učesnike u saobraćaju.

• Kakvo je vaše zdravstveno stanje i koliko uspevate da ispratite ovaj naporan tempo rada?

Svakako da se zdravstveno stanje odražava, ali kad sam već sve to izdržao, moram da nastavim dalje. Očigledno mi nije bilo suđeno da toga dana završim svoj životni vek. Navikao sam da radim i ne pada mi ništa teško.

• Svi vas prepoznaju po pesmi "Miljacka". Da li se vaš muzički repertoar u poslednje vreme promenio i koje pesme danas najradije pevate?

Repertoar se nije promenio, samo idu godine! Halid Bešlić mi je i dalje omiljeni pevač, bio sam u kontaktu sa njegovim sinom. Pesma sa kojom sam se „probudio iz kome” jeste „Romanija” i nju prvu pevam! Trudim se da izbegnem „Miljacku” jer sam dosadio ljudima, ali mi je na kraju uvek traže, pa je otpevam.

Volim da otpevam i pesme Riblje čorbe - Bora Đorđević je čak napisao pesmu o meni i otpevao kako pevam "Lutku sa naslovne strane". Od stranih pesama rado pevam "Podmoskovske večeri", "Kaljinku", grčku "Mi mou thymonis matia mou", kao i italijansku "O sole mio". Ja ne pevam za druge, pevam za svoju dušu - i kad mi se plače, pevam još jače!

• Koja je vaša završna poruka građanima Srbije?

Ja sam čovek reda i zakona. Građani mogu biti sigurni da ćemo se boriti još jače da policija i vatrogasci budu maksimalno opremljeni i spremni, jer stabilna policija i vojska garantuju sigurnu i srećniju budućnost Srbije. Haos i rušenje ne mogu biti budućnost naše zemlje.

(Telegraf.rs)