"Riknuo je, kao lav..." Kako je, "KIŠOM" OD 60 METAKA ubijen srpski krimos, čiji je grob oskrnavljen na Kosovu

“Gde si, pobratime, čekamo te pola sata". Posle ovih reči Milovana Vujisića Vuje, je zapraštalo. Pucali su iz svega što su imali. Prvo mafijaško ubistvo u Beogradu, prva sačekuša i prva zavera.

Izrešetani Ranko Rubežić ostao je na mestu mrtav. Bio je jedan od najopasnijih kriminalaca Beograda. Toliko je postao nepredvidiv, da su i najbliži poznanici smatrali da je jedino rečenje da ga uklone.

Preporučujemo

A koje bio Rubežić, kriminalac, činiji je grob proteklih dana oskrnavljen na Kosovu i Metohiji, u rodnoj Peći.

Na fotografijama, koje su objavljene na društvenim mrežama, vidi se da je veliki mermerni krst oboren i polomljen, a o tome čitajte OVDE.

Srpski Dač Šulc

Ranko Rubežić, bio je surov i dobio nadimak srpski Dač Šulc. Tukao je bombama, potezao oružje na svakoga, a vremenom je postao neuračunljiv i za njemu poznata i bliska lica. I sve to tokom komunističkih osamdesetih godina prošlog veka, što je u to vreme bilo neoprostivo. Ovakav drastičan izlazak iz okvira nije mogao da se toleriše. Jedinio "rešenje" bila je eliminacija.

Do danas nije poznato da li su se pripadnici beogradskog podzemlja sami organizovali, ili im je u likvidaciji pomogao neko "mnogo jači".

Prave prijatelje nije imao, svi su ga se bojali, bio je strah i trepet u podzemlju Belgije, Holandije i Austrije, a u svetu organizovanog kriminala u Italiji izazivao je jezu. Pričalo se da je, i sicilijanska mafija zazirala od Ranka Rubežića.

A onda je došao sudnji dan. Rubežić je likvidiran 19. februara 1985. godine hicima iz pištolja i skraćene sačmare, "lupare", jednog od omiljenog oružja Sicilijanaca, pogotovo kada su u pitanju osvete.

Izmakao kontroli

Kad je postalo jasno da nad Rubežićem niko ne može da ima ni najmanju kontrolu, donela se odluka da on mora da bude likvidiran. Zasedu su mu napravili njegovi prijatelji Boris Petkov, Bojan Petrović, ali i Rubežićevi puleni Dragan Popović Dadilja i Milovan Vujisić Vuja.

Sam čin ubistva, na današnji dan pre 39 godina. kasnije je detaljno opisao Bojan Petrović.

- Došli smo do Kapija na Konjarniku. Ranko je bio u poseti kod Slobe Šaranovića. Posle 20 minuta izašao je jedan iz Rubežićeve ekipe, a Vuja i Dadilja su izašli iz kola. Vuja je ispod mantila imao “luparu”, a Dadilja pištolj - pričao je Petrović.

- U jednoj ruci je držao bombu, u drugoj pištolj sa metkom u cevi. “Pi... prodali ste me po treći put”, rekao im je Ranko.

Riknuo kao lav

Vuja se nasmejao: “Gde si, pobratime, čekamo te pola sata. Smrzli smo se!” Onda je izvadio “luparu” i opalio u njega. Ranko je riknuo kao lav, udarac ga je bacio metar i po unazad. Krenula je pucnjava, istrčali smo Boris i ja, ispaljeno je šezdesetak metaka, a Ranka je pogodilo bar trideset. Nije stigao da puca. Umro je s pištoljem u ruci, bomba mu je ispala - tvrdio je Petrović.

Uoči smaknuća, ali i godinama unazad, po Beogradu se pričalo o ludostima, koje je Rubežić izvodio-

Jednom prilikom Ranko je sedeo u kafani na Crvenom krstu i naručivao nacionalističke pesme koje su bile zabranjene. Ostalo je zabeleženo da je pola beogradske policije došlo da ga hapsi, a on je sa bombom u ruci prevrtao celu kafanu.

Ranko je sa sobom uvek nosio odšrafljenu ručnu bombu, magnum, kratež, uzi... Od oružja se nikad nije razdvajao. Postoje i svedočenja da je na plaži u Budvi, usred leta, ulazio u vodu sa “magnumom” u futroli pod pazuhom.

Rođen je 1951. godine u Peći, ali je odrastao na Lekinom brdu. Rubežić je, kako mnogi tvrde, bio prvi surovi pljačkaš i reketaš u Beogradu, a čak i kad je ubijen ljudi su zazirali od njegovog imena.

Tukao obične ljude po ulicama

Zbog krađa, džeparenja i provala još kao tinejdžer obreo se u Kazneno-popravnom domu za maloletnike. Otišao je potom u inoistranstvo. Zbog ucenjivanja vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora. Pre toga predvodio je grupu opasnih momaka koji su dugo i uspešno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji.

U Beograd se vratio 1981. godine. Nastavio je sa reketiranjem sitnih lopova, džeparoša, pljačkaša, narko-dilera i prostitutki. Bio je sklon ekscesima bez potrebe. Maltretirao je slučajne prolaznike, obične goste po restoranima.

Bombom po glavi

U decembru 1984. godine, ispred diskoteke “Luv” u Beogradu Rubežić je teško ranio Jovana Simendića Simendu. U kafani “Čuburska lipa” na Crvenom krstu pretukao je čoveka iz čista mira, udarajući ga ručnom bombom po glavi.

Međutim, priča se da je, kobnu grešku, napravio je kada je 1984. godine oteo pare iz kazina koji je bio pod zaštitom Đorđa Božovića Giške. To je značilo da ne postoji autoritet koji bi ga vratio pod kontrolu.

Giška je došao pred klub "Nana", da se razjasni sa Rubežićem, ali Ranko je potegao pištolj. Giška je uspeo da mu otme oružje i rani ga u grudi, posle čega Dač Šulc gubi plućno krilo. Ubrzo je svima postao veliki problem. Srpski mafijaši su se okupili, na sasatanku su overili sudbinu Rubežića.

Za ubistvo Ranka Rubežića Dragan Popović i Milovan Vujisić su osuđeni na po 15 godina zatvora, dok su Petkov i Petrović u kasnijim razdvojenim sudskim postupcima osuđeni na po pet godina robije. Popović i Vujisić su se odmah posle ubistva predali policiji, dok su Petkov i Petrović neko vreme bili u bekstvu. Bojan i Boris nisu priznali da su i sami ispalili hice u Rubežića. Osuđeni su za saučesništvo, Kad su se žalili na presudu, Vrhovni sud im je povećao kazne, Petkovu na sedam, Petroviću na šest godina.

U podzemlju su prepričavane tri verzije uzroka netrpeljivosti između Giške i Ranka. Prema jednoj verziji, uzrok je navodno Rankova devojka, a prema drugoj Giškina superiornost koju Rubežić nije mogao da podnese. I treća, prema kojoj je Rubežić u Beču ubio dvojicu naših momaka, koji su bili Giškini prijatelji.

Beogradsko podzemlje slavilo je ubistvo Rubežića. Likvidiran je kad je imao 33 godine.

(Telegraf.rs)