Upokojio se heroj sa Vračara: Ovo je ipođakon Vladimir Jelić, borio se 7 dana pošto je spasavao ljude iz vatre

Čovek lavljeg srca, tihi podvižnik i istinski vitez vere i humanosti, ipođakon Vladimir Jelić (Vanja), upravnik Patrijaršijskog dvora u Beogradu, preselio se u Carstvo nebesko.

Njegovo hrabro srce prestalo je da kuca nakon sedam dana bespoštedne borbe za život, u koju je ušao onako kako je i živeo - žrtvujući se za bližnje.

Preporučujemo

Sve se odigralo 23. oktobra, oko 12 časova, u zgradi na adresi Jovana Rajića broj 18. Miran jesenji dan na Vračaru pretvorio se u buktinju kada je u stanu na trećem spratu izbio stravičan požar. Gust dim i vatreni jezici za samo nekoliko minuta progutali su čitavih 60 kvadratnih metara. Dok su mnogi u panici uzmicali pred stihijom koja je pretila da donese nezapamćenu tragediju, Vladimir nije razmišljao o sebi. Uleteo je pravo u oganj, vođen samo jednom mišlju - spasiti zarobljene ljude.

U tom herojskom podvigu zadobio je stravične povrede. Lekari su se danima borili za njegov dah, a hiljade ljudi se molilo za čudo. Ipak, sedmog dana borbe, stigla je vest koja lomi i najtvrđa srca.

Od Vladimira se na društvenim mrežama Televizije Hram potresnim rečima, natopljenim tugom i ponosom, oprostio njegov brat Dejan:

- U Gospodu јe usnuo ipođakon Vladimir Јelić, upravnik Patriјaršiјskog dvora u Beogradu, osvedočeni Srbin i čovek lavljeg srca, verni suprug Ivane i otac četvoro dece: Andreјa, Irine, Milice i Marka. Vladimir јe svoјim životom svedočio duboku veru u Hrista... Pokušavaјući da spase tuđe živote, pretrpeo јe teške povrede ne mareći za sopstveni život svedočeći delom onu јevanđeljsku ljubav: Od ove ljubavi niko nema veće, da ko dušu svoјu položi za priјatelje svoјe. Dragi Vanja, hvala ti za sve!“

Vladimir nije bio samo tihi čuvar Patrijaršijskog dvora; bio je oslonac i desna ruka onima koji su vodili srpski narod. Godinama je sa neizmernom odanošću i smirenjem stajao uz blaženopočivšeg patrijarha Irineja, a potom postao nezamenjiv, požrtvovan pratilac i saradnik Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija.

Duhovno je ponikao u okrilju crkve Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu, gde je izrastao u stub porodice i zajednice. Oni koji su ga poznavali govore o čoveku toplog pogleda, dečije iskrenog osmeha i nesalomive hrabrosti — čoveku čija je vera bila vidljiva na delu, sve do poslednjeg daha.

Iza heroja sa Vračara ostala je neutešna supruga Ivana i četvoro dece: Andrej, Irina, Milica i Marko, ali i večni spomen na čoveka koji je doslovno ispunio zavet ljubavi - položio sopstveni život da bi drugi živeli.

(Telegraf.rs)