"Koči mi se vilica, ispadaju zubi i padam, ne želim da me gledaju ovakvu": Bolan vapaj Darije, majke 4 dece

"Padam, parališu mi se noge, a ne mogu da se pomirim sa činjenicom da ću pasti u krevet. Deca me vode u toalet, a ja sam nemoćna da im pomognem", kroz suze priča Darija Vezok (46) iz Vršca, majka četvoro dece čiji se život, odjednom, od lepog i idiličnog, pretvorio u tešku borbu sa opakom bolešću. I sve se to desilo u trenu... Samo je pala u nesvest i to na poslu.

Darija je bila potpuno zdrava, radila čak i dva posla da bi prehranila svoju porodicu, a onda je pre tri godine iznenada stigao niz strašnih dijagnoza. Darija boluje od retke autoimune bolesti vezivnog tkiva, ali najveća pretnja je Sirinks - tumor na kičmenoj moždini, koji se nekontrolisano širi. Iako se njeno telo bori svom snagom, nažalost, Darija ima česta kočenja, pada i gubi svest. Na operaciju ne može jer bi sigurno ostala nepokretna, a jedina opcija je stalna terapija koja je veoma skupa.

Preporučujemo

- Imam autoimunu bolest vezivnog tkiva, imam tumor na kičmenoj moždini koji ne sme da se dira, pa smo probali sa terapijama. Terapije koje sam dobila su jako skupe, a na sve to na svaka tri meseca moram da obavljam magnetne preglede. Imam angiogram mozga i moram da uradim tri magneta, sva tri dela kičme, da se vidi tumor i da se isprati da li se širi, a sigurna sam da se širi pošto on mene bukvalno parališe - počinje Darija priču za Telegraf.rs.

Kako kaže, njoj je zbog stanja koje se pogoršava iz dana u dan prepisana i tuđa nega, a to je bilo jedino čega se plašila - da će, kako kaže, "pasti na tuđu grbaču" i to sve pred očima svoje dece.

- Znamo da ću pasti u stanje u kojem ću zavisiti od drugog. Zato i dobijam tuđu negu i pomoć. Ja već padam, par puta sam pala i u bolnici u nesvest, pa i pre bolnice, pa na ulici, samo mi se parališu noge, ruke... - dodaje ona.

"Žao mi je da me gledaju ovakvu"

Njena porodica joj je velika podrška, ali kako kaže, primeti da deca jako teško podnose stanje u kojem se nalazi. Ni jedno dete ne zaslužuje da gleda majku kako se bori za život, a ona ne želi da im bude na teretu.

Ima starijeg sina (23) koji više ne živi sa njima, ćerku (19) koja je tek počela da radi, srednjoškolca od 16 godina i ćerkicu od 12.

- Moja deca se jako brinu i pod velikim su stresom. Najmlađa ćerka je u ženskoj fudbalskoj reprezentaciji, a ja se trudim i svaki put kada mogu, volim da odem sa njom na utakmicu da joj budem podrška. Ona je najmlađa i jako je vezana za mene, a i meni prijaju ti naši trenuci jer mi dobro dođe da se izolujem od svega i bar za sekundu ne razmišljam o problemima, tada se skoncentrišem samo na nju i da navijam  - priča ova hrabra majka.

Darija se ne predaje! Ne želi svoje telo da prepusti bolesti. Ona je hrabra i rešena da će da se bori dok god bude imala snage za to.

- Samo, meni je žao da me gledaju ovakvu. Mnogo mi je teško. Oni se nerviraju, nisu skoncentrisani, popustili su i u školi. Kada sam u bolnici, oni su van sebe. Ali ja sam baš uporna jer ja ne mogu da se pomirim s tom činjenicom da ću pasti u krevet. To mi je jedini strah - kaže ona koja objašnjava da i voli da bude aktivna i da se kreće. Iako je telo često izdaje, ona ipak izađe na ulicu, pa kad padne, ustane i nastavi svojim putem.

- Ja se cela tresem, imam taj tremor, sad su mi povećali dozu lekova, a pošto mi je palo stopalo, primam terapiju i u stopalo i u mišiće, primam i oko oka, u lice, jer su mi je usta iskrivila od šloga koji sam imala. Imam veliki spazam u vilici, znači, lome mi se zubi. Samo mi se stegne vilica i ja ne mogu da je otvorim. Tako je i sa rukama, kada nešto radim, sve pada i puca - priča Darija drhtavim glasom.

Porodica ima velike troškove

Darija i njena porodica imaju i velike materijalne poteškoće jer sada radi samo Darijin suprug i to za platu od 60.000 dinara, a od mesečnih prihoda jedva mogu da plate kiriju od 300 evra i komunalije. Suprugova plata i njena penzija su ukupno 87.000 dinara, što nikako nije dovoljno za lečenje, a na sve to brinu o deci koja, naravno, imaju svoje potrebe.

- I suprug i otac su podigli kredite kako bih ja mogla da se lečim. Samo taj lek koji treba da pijem i koji se jako teško nabavlja košta 17.000 dinara, plus što imam i druge lekove koje moram da kupujem, ali i magnete koje moram da radim na svaka tri-četiri meseca - objašnjava nam Darija i dodaje da joj je ovaj vapaj jedina nada. Odlučila je da zaboravi na sramotu i neprijatnost i da potraži pomoć najpre zbog svoje dece.

Dariji možete pomoći na sledeći način:

Uplatom novca na račun: 105-0833031001662-07

(Telegraf.rs)