Gradska organizacija gluvih Beograda proslavila 100. rođendan u Ložionici: Jedna je od najstarijih na Balkanu

Gradska organizacija gluvih Beograda (GOGB) obeležila je juče na svećanosti u Ložionici 100 godina od osnivanja, a predsednik udruženja Tibor Ilić izjavio je da jedan vek postojanja predstavlja generacije ljudi koji su uprkos preprekama gradili prostor sigurnosti.

Ilić je tokom svečanosti u Ložionici rekao da GOGB nije samo institucija, već predstavlja oslonac i simbol identiteta zajednice gluvih.

Preporučujemo

"Tokom jednog veka prošli smo kroz teška vremena. Mnoge barijere smo imali, ali i neke uspehe. Borili smo se na pravo na obrazovanje, na dostupnost informacijama, na zapošljavanje, na ravnopravnost. Danas smo vidljiviji, snažniji, organizovaniji više nego ikada pre", rekao je on.

Prema njegovim rečima, borba GOGB nije gotova, već je neophodno da se sa njom nastavi i u budućnosti.

"Pred nama su novi izazovi, nove generacije, nove prilike. Naša vizija ostaje jasna - društvo bez barijera. Da gluve osobe nemaju barijere, puno poštovanje srpskog znakovnog jezika i naše kulture i potpuna ravnopravnost osoba u svim oblastima života. Neka narednih 100 godina budu godine još većeg međusobnog razumevanja, još snažnijeg zajedništva i još hrabrijih koraka napred", naveo je Ilić.

Predsednik Saveza gluvih i nagluvih Srbije Mihailo Gordić istakao je da je GOGB najstarija organizacija gluvih u odnosu na sva udruženja u državama nekadašnje Jugoslavije, ali i u svim zemljama Balkana.

"Cilj naših organizacija je zapravo da se borimo za prava gluvih osoba. Mi radimo u saradnji sa Gradom Beogradom, kao i sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja, posebno sa Sektorom za zaštitu osoba sa invaliditetom. Želim posebno da se zahvalim tim institucijama, zato što nam pomažu da kvalitetnije provedemo naše živote", objasnio je Gordić.

On je naveo da veruje da će u budućnosti zajednica gluvih ostvariti više prava, kao i da će gluva deca koja trenutno pohađaju redovnu nastavu imati mogućnost da budu deo zajednice gluvih.

"To je jako važno zato što njih povezuju jezik i kultura. Verujem da će čujući roditelji gluve dece shvatiti, jer znamo da je njima jako teško, da njihova gluva deca pripadaju i Zajednici gluvih i da mogu da komuniciraju sa svojom decom na znakovnom jeziku", naglasio je on.

Dodao je da samo zahvaljujući jeziku ljudi mogu da se obrazuju i završe školovanje, ali i da dobiju dobar i kvalitetan posao.

"Bez jezika vi ne možete postići ništa od toga. Maternji jezik gluvih osoba je srpski znakovni jezik u Srbiji, a drugi jezik je srpski jezik. Mi znamo srpski jezik, a da li osobe koje čuju znaju srpski znakovni jezik? Ne. Bilo bi jako dobro da podignemo svest u sredini da rukama mogu da nauče srpski znakovni jezik, jer mi sluh ne možemo vratiti. Na taj način ćemo povezati one koji čuju sa zajednicom gluvih", rekao je Gordić.

Frančesko Folino iz Svetske organizacije gluvih je naveo da je ponosan na to što jedno udruženje gluvih postoji čitav vek.

"Jako sam ponosan na to, ponosan sam na vaše zajedništvo, ali mi je i drago da vidim predstavnike države, predstavnike ministarstva i to kako zajedno sarađujete. To stvarno utiče na mene jako emotivno. Na međunarodnom nivou je stvarno retka prilika da vidimo organizacije koje toliko postoje", objasnio je Folino.

Dodao je da Svetska organizacija gluvih proslavlja 75 godina postojanja.

"Ova organizacija postoji da bismo se izborili za prava gluve dece na prvi jezik, na znakovni jezik jer na taj način oni mogu da budu deo društva", rekao je on.

Istakao je da Svetska organizacija gluvih ima 156 članova i da je Srbija jedna od članica.

"Zajedno radimo na viziji jednakog i pravičnog društva za gluve osobe, kako bi svi gluvi ljudi na svojoj planeti mogli da koriste svoj prvi jezik", rekao je Folino.

Svečanosti su prisustvovali i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, kao i pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zadužena za zaštitu osoba sa invaliditetom Biljana Barošević.

Tokom svečanosti su prisutni kroz kratak dokumentarni film "100 godina sa Vama" mogli da se upoznaju sa istorijskim razvojem udruženja, a održan je i kulturno-umetnički program posvećen istoriji, identitetu i kulturi gluvih.

(Telegraf.rs/Tanjug)