U Hrvatskoj vlada aparthejd, a ispaštaju deca: Srpski i hrvatski đaci su i dalje odvojeni u vukovarskim školama, viđaju se samo u prolazu

Prošlo je 23 godine od sukoba u Vukovaru, a Srbi i Hrvati su i dalje podeljeni, pa su čak i deca u školama razdvojena po etničkoj pripadnosti

Kristina Islentijeva (13) i Filip Ratko (14) pohađaju istu osnovnu školu i imaju iste nastavnike, ali i uprkos tome, jedva se poznaju, jer žive u različitim svetovima. U Vukovaru, srpska i hrvatska deca ne pohađaju časove zajedno, već jedna grupa u školu ide ujutru, a druga posle podne.

- S obzirom da smo u različitim smenama, mi zapravo možemo da vidimo jedni druge samo tokom vikenda ili u prolazu, kada hrvatska smena ulazi u školu - kaže Islentijeva i dodaje da joj se čini da se u tom gradu sve radi tako da se mladi ne sastaju i ne provode vreme zajedno.

>>> Srbin Predrag ratovao je protiv rođenog brata u Vukovaru: Nisu se videli 26 godina, a ovo je njegova priča (VIDEO)

Zvanična školska politika u Hrvatskoj propisuje da se lekcije u istočnom regionu moraju predavati na dva jezika i na dva pisma, latinici i ćirilici. Ovakav program je posledica "mirne reintegracije istočne Hrvatske", koja je formalno završena 1998. godine, kada su se političari dogovorili da bi to bio najbolji način da se zaštiti kulturni identitet srpske manjine.

Roditelji mogu slobodno da izaberu koje će časove njihova deca da pohađaju i odlučuju se za razdvajanje. Ipak, izgleda da sami učenici imaju drugačiji pogled na stvari, prenosi Dojče vele.

- Odmah bih prestao da držim časove u dve smene - rekao je Rutko, dodajući da se segregacija produbljuje osećaj razlike među ljudima.

Kako kaže, da je on gradonačelnik, naredio bi da sve škole imaju isti program i iste udžbenike.

Odvojena odeljenja, odvojene predškolske ustanove, posebne radio stanice specifične za etničku pripadnost, samo su deo očigledne podele koju je pre skoro dve i po decenije doneo rat usled koga je nestala jedna zemlja, Jugoslavija.

Političari odbijaju ideju da su na bilo koji način odgovorni za podele koje vladaju u Vukovaru. S druge strane, zamenica gradonačelnika Ivana Mujkić, kaže da deca ipak funkcionišu zajedno i to u klubovima i u sportu.

- Danas je zajednički život mnogo bolji nego što je bio u prošlosti, a počinje upravo s mališanima - ističe Mujkić.

Kako bi umanjili razdvojenost, zaposleni u u Osnovnoj školi Dragutin Tadijanović pokušavaju što bolje da integrišu oko 230 hrvatskih školaraca sa približno 90 srpskih đaka.

Kako navodi nastavnica Lidija Miletić, najbolji način za to su zajedničke aktivnosti. Nakon časova, đacima se nude različite aktivnosti, poput sporta, glume, plesa ili muzike.

-Iako đaci pohađaju nastavu na jednom ili drugom jeziku, mi smo uvek jedna celina kada negde drugde nastupamo i predstavljamo našu školu. Radimo zajedno, kao jedna velika škola - istakla je Miletić.

Ipak, segregacija nije jedini problem Vukovara. Grad koji je nekada imao više radnih mesta od stanovnika, još uvek se bori s ekonomskim posledicama rata. Nezaposlenost je visoka, a mladi, naročito dobro obučeni stručnjaci, odlaze.

U svakom slučaju, kako kaže Miletić, činjenica je da se ljudi polako otvaraju jedni prema drugima i dodaje da ljudi odlaze, ali će se i vratiti u Vukovar.

(Telegraf.rs/DW)