Bosanac živi u Švedskoj već 20 godina: Zarađuje 2.800 evra mesečno, ništa ne može da uštedi. Njegova priča je podelila region

Kada je reč o kvalitetu i troškovima života, oni zavise mnogo od toga u kom tipu objekta u kojima se živi

Poslednjih nekoliko godina, povećava se broj ljudi koji odlazi iz zemalja regiona, kako bi svoj život izgradili u nekoj od prosperitetnijih država u inostranstvu. Ima i onih koji su otišli pre više od dve decenije, a takav je slučaj muškarca iz BiH. On živi i radi u Švedskoj, a evo kako je opisao svoje iskustvo i način života u ovoj zemlji.

Radi u privatnoj firmi koja se bavi proizvodnom delatnošću u marketingu. Radno vreme je 8 radnih sati, na šta još dolazi pola sata ili sat ručka neplaćeno.

Preporučujemo

- Znači, tamo sam 9 sati, od kojih je 8 plaćenih. Radim od 7-16. Svaki minut pre i posle je plaćen puta 1.25, jer se računa kao prekovremeno. Plata je u proseku 2.800 evra, mada i to dosta varira zavisno od iskustva. Početna je oko 2.000 evra. Na ovaj iznos ide 30 odsto poreza, koji ide državi i od kojeg se sve finansira, od policije, vojske, preko bolnica, vrtića, škola, razvoja gradova, gradnje i tako dalje - kaže on za buka.com.

Kada je reč o kvalitetu i troškovima života, oni zavise mnogo od toga u kom tipu objekta živiš.

- Svi mlađi ljudi žive u stanovima, a sve familije s decom u kućama. Naravno, ima izuzetaka, ali tako je najpraktičnije za sve koji mogu. Da bi se tako živelo, oboje moraju da rade puno radno vreme. Moglo bi se reći da na stanarinu/kuću ide 25 odsto primanja, znači nekih 800-1.400 evra. Svi objekti se uzimaju na kredit, gde možeš da izabereš malo višu fiksnu kamatu na recimo 10 godina ili kliznu kamatu koja trenutno iznosi 1.6 odsto - ističe on.

Kada je reč o troškovima za režije, na struju za kuću kao što je njegova (100 kvadrata) troši 60 evra, voda hladna 15 evra, a grijanje i topla voda oko 150 evra mesečno. Telefon fiksni se ne koristi uopšte, uglavnom svi koriste mobilne telefone, čiji račun izlazi 25 evra fiksne sume, gde možeš da pričaš, šalješ poruke i koristiš 5gb interneta.

Za hranu se troši otprilike 500 evra mesečno, sa tim da sve više ljudi kupuje samo eko hranu, a ona je dosta skuplja.

Hleb košta 2 evra, litra mleka 1 evro, crveno meso je najskuplje, i do 30 evra kilogram, dok je piletina oko 8 ev ra kilogram.

- Koliko ostaje od plate se ne može reći, jer sve familije imaju decu koja imaju razne sportske aktivnosti. Deca od 5 godina pa nadalje imaju često po dva sporta sedmično, znači 4 treninga. Sve to varira, ali uopšteno recimo da one prave štediše sa prosečnim platama, koji žive u stanu, mogu da uštede i jednu celu platu, znači oko 2.000 evra na ruke, dok familije s decom koji žive u kućama mogu da se zadovolje sa 500 evra - kaže naš sagovornik.

Što se tiče ostalih troškova, vrtić košta 80 evra, gde sve ulazi u cenu, i dete je tamo 10 sati.

- Škola je besplatna, a hrana i sve potrebno se finansira od države tj. od našeg poreza od 30 odsto. Auto na kredit košta u proseku između 300-400 evra na 7 godina. Sad pričam o malo većim karavanima, jer se to najviše kupuje. Govorimo o novim autima, naravno. Polovni opet variraju mnogo - kaže on.

Redovan godišnji odmor u Švedskoj je ukupno 5 nedelja, gde poslodavac mora odobriti 4 sedmice u komadu ako to radnik želi. U proseku se mogu naraditi još tri od prekovremenog. Svaki minut koju naradiš ide u saldo sati i tako se sabere još koja sedmica. Tih 5 sedmica je plaćeno normalno kao da se radi.

Kada je reč o roditeljstvu, radnik koji dobije dete ima pravo na 420 slobodnih plaćenih dana, koji se mogu podeliti sa suprugom kako god želite. Ali ima još jedna zanimljiva računica.

- U sedmici je 7 dana. Ti možeš da uzmeš plaćeno od 1-7 dana i od tog zavisi koliko dugo možeš biti s detetom. Ako drugi roditelj ima dobra primanja može se uzimati manji broj dana, recimo 3 dana, i onda kad podelis 420 sa 3 dobiješ 140 sedmica. To je skoro tri godine i niko ti to ne može odbiti po zakonu kada je dete u pitanju - kaže on za Buka.com.

Da li mislite da novac može i drugacije da se raspodeli? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf.rs/buka.com)