Albanci upali u manastir Bešku na Skadarskom jezeru i uznemiravali monahinje: "Ovo je naše"

Njih 20 došlo je da provocira žene monahinje. Crnogorska policija ne reaguje

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije otkrio je pre neki dan za TV Novi da su Albanci nedavno upali u ženski manastir Bešku na Skadarskom jezeru, uznemiravajući monahinje i tvrdeći da je to njihovo.

Prema informacijama do kojih je od lokalnih meštana došao Sputnjik, proteklih dana zaista je bilo nekoliko učestalih i veoma neprijatnih incidenata u blizini manastira Beške na Skadarskom jezeru.

Preporučujemo

Grupa od dvadesetak Albanaca iz obližnjeg sela Murići nekoliko dana je dolazila u manastir Bešku i provocirala i uznemiravala monahinje, tvrdeći da je to njihovo. Zbog svega, prema svedočenju meštana, bila je i angažovana crnogorska policija, koja i dalje povremeno patrolira u blizini manastira. Takođe, došlo je i do okupljanja i samoorganizovanja lokalnih pravoslavaca koji su želeli da zaštite manastir.

Ovim su potvrđeni i navodi mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji je pre tri dana za TV Novi prvi put javno saopštio da je u Beški došlo do incidenata, a interesantan je detalj da se o ovome u crnogorskoj javnosti gotovo ne zna ništa.

U pitanju je ženski manastir iz 15. veka, zadužbina Đurađa Balšića i Jelene Balšić, ćerke kneza Lazara i kneginje Milice, koja je i sahranjena u Beški, a koju je pravoslavna crkva proglasila za svetiteljku. No to nije odvratilo provokatore od još jednog nasrtaja na pravoslavne crkve i manastire u Crnoj Gori, naročito one koji se nalaze na rubnim i pograničnim područjima prema Republici Albaniji.

Da je ova pojava učestala upozorio je sam mitropolit, podsetivši da se slično godinama događa na Svaču kod Ulcinja, sedištu Jovana Vladimira, gde Albanci čitav prostor sve do Bara smatraju albanskim, te da neki njihovi sunarodnici prisvajaju čak i crkvu na Rumiji.

Ipak, nikakve reakcije zvanične Podgorice nema, a u slučaju Beške ostaje naročito opor ukus, jer se radi o ženskom manastiru o kom brine nekolicina monahinja, koje su pre samo petnaestak godina udahnule novi život ostrvu Beška, i na njemu započele podvig obnove zapuštenih pravoslavnih crkava iz 15. veka...

NASTAVAK SISTEMATSKOG DELOVANJA VELIKOALBANSKIH NACIONALISTA

Komentarišući upad Albanaca u manastir Bešku na Skadarskom jezeru, o kojem je javnost informisao mitropolit Amfilohije, analitičar Luka Radonjić smatra da se nikako ne može kazati da je u pitanju "spontani incident" koji ima usko lokalni kontekst, već da se očigledno radi o nastavku sistematskog delovanja velikoalbanskih nacionalista.

On podseća da se u svim pograničnim mestima od juga do severa Crne Gore, mnogobrojne manifestacije koriste ili za latentnu ili za otvorenu promociju projekta „velike Albanije“, što potvrđuje i sve češće odsustvo crnogorskog državnog elementa kroz nacionalne simbole.

- Grafiti sa nacionalističkim porukama i murali sa velikoalbanskim motivima postaju sve prisutniji, a u pograničnim planinskim krajevima na severu možete naići i na kamenje na kojem su ispisane poruke na albanskom jeziku, što je simbolično obeležavanje teritorije, premda će vam određene strukture ponuditi drugačiju legendu o tom ’fenomenu‘. Sve su to jasni pokazatelji prisutnosti i stvarnosti velikoalbanskog faktora u Crnoj Gori - kaže Radonjić za Sputnjik.

POVLAĐIVANJE ALBANCIMA

Naš sagovornik ipak kao jedan od ključnih problema za budućnost Crne Gore vidi neskriveno povlađivanje albanskom faktoru od strane zvanične Podgorice. Kao jedan od primera on navodi nedavan događaj u Skupštini Crne Gore, kada je potpredsednik crnogorske skupštine iz redova albanskih nacionalnih stranaka otvorio sednicu rečima "Mirdita", na albanskom jeziku, da bi se nakon reakcije poslanika iz opozicionog Demokratskog fronta, koji je predsedavajućeg podsetio da se nalazi u crnogorskoj skupštini i da nije primereno da sednicu otvara samo na svom maternjem jeziku, na koncu dobila klasična zamenu teza, kada javnost bliska režimu za nacionalizam nije optužila albanskog nego srpskog poslanika.

- I to je pravilo: na svaku manifestaciju inspirisanu istorijom Crne Gore, osobito iz vremena Petrovića, na svaku izjavu crkvenog velikodostojnika ili političkog predstavnika o istoriji Crne Gore, dolazi serija napada — red partijskih saopštenja, red režimskih analitičara, red TV emisija. Dok na albanske i velikoalbanske manifestacije i poruke dolazi samo jedan — red apsolutne tišine. A ova tišina više nije karakteristična samo za režimske stranke, već je na ovu temu prisutna i kod drugih političkih subjekata — Bečićeve Demokratske Crne Gore, SDP-a i drugih. U odnosu na velikoalbansku opasnost i pretenziju na teritoriju Crne Gore, više je državotvornog karaktera u nastupima ultraopozicionog Demokratskog fronta, nego ultrarežimskog DPS-a - smatra Radonjić.

UPOZORENJA AMFILOHIJA

On upozorava i da dešavanja poslednjih godinu dana u Crnoj Gori sve više daju za pravo upozorenjima mitropolita Amfilohija.

- Sve njegove besede, poruke, izjave na temu istorije, kulture, duhovnosti Crne Gore, kao i tretiranje problematike sadašnjosti, a osobito celokupni angažman, čine ga danas vodećom državotvornom figurom Crne Gore — zato i jeste prvi na udaru velikoalbanskih ekstremista. Postojeći, obnovljeni i podignuti manastiri, oživljena duhovnost pod njegovim starešinstvom, ne predstavljaju danas samo duhovno nasleđe i blago, već i stubove odbrane Crne Gore, naročito u predelima koje velikoalbanski nacionalizam anticipira kao svoje - kaže Radonjić.

Sa druge strane, on primećuje da većinu vladajućih funkcionera (čast izuzecima) ne karakteriše ovakav državotvorni stav, te da su oni, naprotiv, neretko u sukobu sa Crnom Gorom.

- Jedna simbolična potvrda tog fenomena viđena je nedavno, kada se povodom manifestacije "Trg od ćirilice" u Herceg Novom, oglasilo Ministarstvo kulture, koje je kritikovalo, između ostalog, "prisustvo stranih državnih zastava". Od državnih zastava na manifestaciji bila je prisutna samo trobojka Kraljevine Crne Gore, što upućuje da su za njih Crna Gora i njena istorija zaista "strani elementi". Možete li da zamislite da u Francuskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji, Turskoj, Njemačkoj, Albaniji ili Srbiji neko istorijsku zastavu svoje države naziva "stranom" - pita se ovaj analitičar.

Naš sagovornik zaključuje da će, po svemu sudeći, važnu reč u kretanju budućih procesa u Crnoj Gori imati albanska strana, ali da ni tu ne postoji apsolutno jedinstvo.

- Postoje strukture koje deluju politički autonomno i konstruktivno, ali i nacionalne, manjinske strukture koje su pod snažnim uticajem Tirane i Prištine. Uporedno iskustvo kazuje da se Albanci oslanjaju na dva glavna pakta: pakt sa spoljnom politikom SAD i pakt sa vremenom. Po procenama mnogih, SAD nisu podstakle Albance u Crnoj Gori na separaciju kao u slučaju Srbije i Severne Makedonije, jer upravo manjinski glasovi predstavljaju glavni oslonac Đukanovićevih izbornih pobeda. No, očigledno takva podrška stiže na naplatu - primjećuje Radonjić.

VIDEO: Albanska deca poziraju sa znakom orla ispred spomenika srpskim žrtvama

(Telegraf.rs/Sputnjik)