BiH preti opasna epidemija, širom zemlje je haotično stanje

Najbolji način prevencije je vakcinacija s nekoliko doza kombinirane DiTePer vakcine protiv difterije, tetanusa i pertusisa

Prema zvaničnim podacima Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH, do sada su u ovom entitetu zabeležena 152 slučaja pertusisa, veoma zarazne bolesti, poznatije kao veliki kašalj.

Radi se o nepotpunim podacima, jer iz Tuzlanskog kantona za poslednju sedmicu nadzora, od 5. do 11. februara, nisu dostavljeni svi podaci.

Gubitak daha

Najveći broj obolelih zabeležen je u Kantonu Sarajevo (71), potom u Zeničko-dobojskom kantonu (39), Srednjebosanskom (17), Tuzlanskom (16), u Zapadnohercegovačkom kantonu je šestero inficiranih, Hercegovačko-neretvanskom dvoje, Unsko-sanskom jedno, dok su Posavski, Bosansko-podrinjskom i Livanjskom kantonu bez obolelih.

Predsednik Upravnog odbora Doma zdravlja Kantona Sarajeva Ademir Spahić kaže da je veliki kašalj bolest koju uzrokuje bakterija Bordetella pertussis, te da su deca uzrasta od jedne do pet godina posebno osetljiv deo populacije.

"Inkubacija velikog kašlja traje 9-10 dana, ali kreće se u okvirima od 6 do 20 dana. Bolest ima nekoliko stadijuma. Prvi je kataralni, koji traje do dve sedmice. Simptomi su slični gripu ili prehladi. Nakon toga nastupa stadijum sa napadima kašlja, koji su učestaliji noću i predstavljaju veliki napor za organizam. Kod dece može da dođe do apneje ili gubitka daha, prestanka disanja. Jedna od najčešćih komplikacija je upala pluća", pojašnjava Spahić.

Najbolji način prevencije je vakcinacija s nekoliko doza kombinovane DiTePer vakcine protiv difterije, tetanusa i pertusisa.

"Stručno savetodavno telo proširilo je sada proces i na decu koja su propustila vakcinaciju. Uzrok pojave ove bolesti, kao i u slučaju morbila, upravo je nedovoljan broj vakcinisanih. Kompletan kalendar imunizacije je ispod 40 posto u Kantonu Sarajevo, što je veoma loše", ističe Spahić.

Sa masovnijom pojavom bolesti raste i interesovanje za vakcinu, a tokom samog procesa vakcinacije ne postoji mogućnost kontakta obolelih sa zdravim osobama.

"Zakonska je obaveza da svaki predškolski i školski dispanzer ima deo za zdravu i deo za bolesnu decu. Svako dete se najpre pregleda kod pedijatra ili lekara porodične medicine", dodaje Spahić.

Nakon Tuzle, epidemija morbila u subotu je proglašena i u Kantonu Sarajevo. Veliki kašalj još nije poprimio razmere epidemije. Dr. Emina Kurtagić-Pepić je za Avaz objasnila princip na kojem funkcioniše vakcina protiv velikog kašlja.

Zatvoren prostor

"Zaštita koju ova vakcina osigurava traje kraće od drugih, jer druge vakcinopreventabilne bolesti najčešće imaju doživotnu zaštitu. Veliki kašalj se daje u nekoliko doza, ali zaštita traje do 10 godina", objasnila je dr. Kurtagić-Pepić.

Dodala je da su najugroženije trudnice, zatim deca mlađa od godinu dana i starije osobe jer, kako kaže, za njih ovo može biti teško i opasno stanje.

"Vrlo je bitno da imamo visoku stopu imunizacije da bismo zaštitili ugroženu populaciju. Rizične grupe ne moraju da idu u zatvoreni prostor, trebalo bi da izbegavaju gužve i bliske kontakte, nose maske, redovno peru ruke i održavaju higijenu", rekla je dr. Kurtagić-Pepić.

Stopa imunizacije niska

Dr. Emina Kurtagić-Pepić navela je da trenutno nema mesta za paniku jer je situacija pod kontrolom. Prema poslednjim informacijama, vakcinisano je više od 2.000 dece, uključujući MRP vakcinu.

"Prema preliminarnim rezultatima, stopa imunizacije u Federaciji BiH je niska. Zato imamo obuhvat ovakav kakav jeste i zato se dešava pojava morbila i velikog kašlja. Antivakseri su napravili veliku štetu, pa se sada dešavaju porazne situacije da od bolesti koje je trebalo da su iskorenjene posljednjih godina imamo čak i smrtne slučajeve", istakla je dr. Kurtagić-Pepić.

Temeljit pregled

Pedijatar Gordana Vuković objasnila je šta se dešava u dečjem organizmu ako primi vakcinu, pa se potom zarazi, i kako izbeći takvu situaciju.

"Pre vakcinisanja deca se moraju temeljito pregledati te uraditi potrebni nalazi da bi se ustanovilo da je dete potpuno zdravo. Nakon toga se vakciniše, ali na odeljenju gde nema zaraženih. Znači, moraju biti odvojena zdrava deca od zaražene", objasnila je Vuković.

Ona je dodala da dete koje se vakciniše pa se posle toga zarazi ima iste simptome kao i ono koje nije vakcinisano i prolazi sve iste faze.

Od šestero obolelih u Zapadnohercegovačkom kantonu petoro nije vakcinisano u potpunosti, pa je poziv roditeljima da to urade uputila epidemiolog Andrea Jurić, direktorica ZJZZHK. Identičan apel uputio je i epidemiolog Eniz Čolaković, direktor ZJZHNK.

(Telegraf.rs)