Govor imama na sahrani pravoslavnog sveštenika ganuo sve u regionu: "Ne znam kakve je oči imao, ali dušu..."

Vreme čitanja: oko 3 min.

Poslednji ispraćaj protojereja Ristića obeležio je oproštajni govor imama Rahima ef. Muratovića u ime Islamske zajednice u Beranama

U Beranama je u utorak sahranjen protojerej-stavrofor Dragan Ristić. Bogosluženje u manastiru Đurđevi Stupovi služili su mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i episkop budimljansko-nikšićki Metodije.

Ali poslednji ispraćaj protojereja Ristića obeležio je oproštajni govor imama Rahima ef. Muratovića u ime Islamske zajednice u Beranama, javljaju Sandžačke.

Imam Muratović je istakao da je sa pokojnim Draganom bio pre svega dobar prijatelj, bez obzira na verske razlike.

"Poštovani mitropolite, vladiko, sveštenstvo. Poštovani građani, Beranci, Beranke. Poštovani, neću reći obožavaoci, jer samo se Bog obožava, ali prijatelji našega Dragana... Rastanci su svi teški, šaljemo nekog u drugi grad ili u drugu zemlju, da živi u neki bolji život, pa plačemo. Ja kada sam čuo za moga brata, tako mogu slobodno reći, suze su mi pošle. I samo tada. Rekao sam "ne". Ne trebaju suze ići, vernik ne sme plakati, vernik veruje u drugi, bolji život", počeo je efendija.

"Odviše je rekao uvaženi mitropolit da je kratko živeo. Da, ali ima i druga. On je dugo živeo. Ne merimo život po godinama, nego ćemo ga meriti po delima. A ovaj čovek pred kojim stojimo, naš brat, naš prijatelj, puno je ostavio iza sebe. Prvo, dobru i čestitu porodicu. Zatim, što bismo mi muslimani rekli, dobra hadžema, a kad pomenu muslimani, ovde ima muslimana mnogo na ovoj sahrani i mi smo ga jednako voleli isto kao i vi hrišćani. On je bio i naš prijatelj i drug. Kako za mene kažu naš efendija, tako su i muslimani za njega govorili 'naš Dragan sveštenik'. To je ono za šta smo ja i on živeli, ja sam možda još koji dan produžio da živim. Ja verujem kod ovoliko sveštenstva da će imati ko da nastavi njegovim stopama", nastavio je imam Muratović.

"Nije me sramota ako kažem da smo u teškim vremenima, kada su ružni vetrovi duvali, kada je najlakše bilo biti nečovek, a teško biti čovek, mi bili zajedno. Posebno mi je ovaj čovek ušao u dušu što je imao poverenja u mene. Kad mu je bilo teško, osim porodici ili par vas, sa mnom je to delio, to se ne sme zaboraviti. Isto i ja sa njim. Sad da me neko pita, kakve je oči imao Dragan, verujte mi da ne znam. Ali, kakvu je dušu imao, to znam. Imao je dušu kao malo ko, imao je dušu i srce nevinog deteta. Kako to Ado na Fejsbuku napisao 'Naizgled grub ili krut', ne znam tačno kako", rekao je efendija.

"Čim bi čovek malo sa njim stao, video bi da se u njemu krije jedan nevini dečak pun ljubavi prema svakom, uvek raspoložen, ko se nalazi u njegovom društvu da mu bude fino, mi smo se tako družili. Smejali smo se, družili, i meni je uvek bilo fino sa njim i imam utisak da je i njemu bilo sa mnom. To je samo znak da smo život na ovome svetu tako prihvatili da živimo za ovaj dan. Opet rek'o, nije me sramota, neću prihvatiti osim porodice, da ga je ikom žao više nego meni, neću to prihvatiti, niti mogu. 31 godinu mi smo zajedno i često puta smo bili zajedno na raznim prijemima, svečanostima, na kafu neobaveznu, i tako dalje", rekao je imam.

"Zašto živimo? Na kraju krajeva, za ovaj dan i da imamo šta poneti pred Gospoda. Dragan ima šta poneti sa sobom, jer rečeno je da se žanje ono što se poseje. Ovaj svet je kratak, na njemu sejemo. I kada se dete posle devet meseci rodi, ono plače, mi se veselimo i radujemo se. I tako, sada mi plačemo, ali njegova se duša raduje jer je ona u dženetu, odnosno, raju. Da bismo to potvrdili, trebamo ga se sećati samo po dobru, osim toga po ničemu drugom se nemamo sećati Dragana, osim samo po dobru, a to je veoma bitno da ga takvog pamtimo i pominjemo često", zaključio je imam Rahim Muratović, na kraju dodavši da očekuje da se sa Draganom ponovo sretne u večnom svetu.

Pogledajte potresan govor koji je imam Rahim ef. Muratović održao na sahrani svog prijatelja, protojereja Dragana Ristića:

(Telegraf.rs)