DW: Vukovar - talac hrvatskih desnih ekstremista

Pod naslovom "Vukovar - talac hrvatskih desnih ekstremista", Dojče vele (DW) u utorak piše da nedelje uoči godišnjice stradanja Vukovara svake godine protiču u odmeravanju aktuelnih odnosa na hrvatskoj političkoj sceni, ali da zbivanja na toj relaciji sigurno nikada nisu bila usijana kao ovog puta.

Uz opširno podsećanje na istorijat ratnih dešavanja u Vukovaru, DW piše da se sama komemoracija zvanično u Hrvatskoj zove Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sjećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje, ali je, konstatuje, sada očigledna tendencija naknadnog učitavanja u to viška ekstremnih desničarskih političkih stavova.

Preporučujemo

"Reč je o pokušaju afirmacije proustaške ideologije, tj. pozicije kvislinškog fašističkog režima tzv. Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Takvoj rehabilitaciji ustaštva zadnjih godina doprinela je benevolentnost desničarske vlasti u zemlji i 'delimično' ozakonjenje ustaškog pozdrava 'Za dom – spremni!' (ZDS) koji su u Domovinskom ratu koristile paravojne dobrovoljačke jedinice pod nazivom Hrvatske odbrambene snage (HOS):, piše DW.

HOS je 1992. godine ukinut, a pripadnici tih snaga postali su deo legalne Hrvatske vojske. Ipak, vremenom je HOS-ov pozdrav, isti onaj ZDS, reanimiran kroz teoriju o njegovoj novoj vrednosti, navodno potvrđenoj isključivo borbom u Domovinskom ratu.

Da je svejedno reč o svojevrsnoj revizionističkoj kampanji, indirektno je međutim pre dve godine potvrdio i vukovarski komandant HOS-a Zvone Ćurković, baš prilikom Dana sećanja. On je naime izjavio da ni ’91. nije bio ljubitelj ZDS-a, pa nije ni sada. Kao što se ne slaže ni sa podizanjem desne ruke na pozdrav ili sa crnim vojnim uniformama, piše DW i dodaje da je Ćurković pored toga upozorio na problem novijih sukoba u Hrvatskoj, a odgovornost za njihovo poreklo nedvosmisleno je pripisao političkoj eliti, koja time nanosi štetu Vukovaru.

Takav manipulatorski trend, konstatuje DW, očigledno nije od juče, dakle, a eskalacija se nastavlja.

Poslednjih meseci, navode, sve je kulminiralo napadima na institucije i kulturne manifestacije Srba u Hrvatskoj. Na ideološku licitaciju hrvatskih vlasti sledile su ulične akcije maskiranih fudbalskih navijača i predstavnika udruženja veterana, kao i blokiranje i otkazivanje pojedinih srpskih folklornih i drugih priredbi u više gradova.

Opisujući incidente zbog manifestacija u organizaciji Srpskog kulturnog društva Prosvjeta koji su proteklih dana dogodili u Splitu, Zagrebu, DW piše da Srbima u Hrvatskoj preko čijih se leđa danas prebijaju ponovo rastući hrvatsko-revizionistički procesi, nije od pomoći ni činjenica da njihovi predstavnici ne osporavaju legitimitet ondašnje ratne odbrane Vukovara i Hrvatske.

„Oni su formalno meta, ali to se lomi preko svih nas Vukovaraca i postaje gore nego ikad. Čitav grad je talac ekstrema. Otkad je osmišljena Kolona sećanja, takvih pritisaka ni ispada nije bilo“, rekla je za DW jedna vukovarska novinarka čije ime ne otkrivaju.

Pojašnjavaju da ime ove novinarke ostaje anonimno jer u njenoj redakciji koja je u javnom vlasništvu nije dozvoljeno nastupanje za druge medije.

„Ovo sad pogađa jednako i Srbe i nas Hrvate u Vukovaru“, rekla je i dodala da „s obzirom na to da čitav taj festival najgorih brutalnosti dolazi ’iz uvoza’ – nakon što se raširio državom, pored nekih ovdašnjih stranačkih struja kojima se to isplati. Jer, toliki ovde navodno dolaze da kolektivno tuguju, ali pijetet više nije u prvom planu kao što je u početku bio.“

Ova novinarka se zatim za DW prisetila vremena Jugoslavije kada su antifašistički veterani dolazili u škole da đacima pričaju o svojoj borbi. To je 30 godina nakon Drugog svetskog rata splasnulo, dok se, po njenom mišljenju, danas budi i napreduje očigledna profašistička indoktrinacija, a koja je suštinski – falsifikatorska.

Sagovornica DW kaže i da je u poslednje vreme u Hrvatskoj nametnut ekstremistički narativ koji su pre toga zastupale pretežno neke organizacije veterana iz rata devedesetih. Takođe, da je time nepravedno i neverodostojno izjednačena odbrambena borba Vukovara i Hrvatske s jednom apsolutno negativnom istorijskom ideologijom.

„Osim toga, znate, kad pričate pojedinačno s predstavnicima veterana ili sa političarima, retko su tako ekstremni. A kolektivno i institucionalno – to je sasvim drugi par rukava. I strah me da tome još nije kraj, da je počelo naglo da se preliva preko ivica“, procenjuje ona.

Po njenom sudu, sve je počelo tokom leta, nakon ogromnih koncerata desničarske estradne zvezde Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu i Sinju. Spojeno s faktičkom rehabilitacijom ZDS-a, zaređalo je potom ono što se do juče smatralo uličnim huliganstvom.

U samom Vukovaru, jedna velika fudbalsko-navijačka grupa i ranije je znala da se ističe svojim ispadima, bilo da nasrću na druge navijače ili da na svečanosti obeležavanja godišnjice uzvikuju ZDS. Prošle godine se dogodio i jedan njihov napad na grupu lokalnih maloletnika, među kojima su neki teško povređeni. Ali onda se neočekivano ispostavilo da su ti maloletnici – Hrvati.

„Tu su se prevarili u računici“, navodi sagovornica DW iz Vukovara i ukazuje da je do toga moralo da dođe, jer se sve to otima kontroli".

"Tada su i najzagriženiji pojedinci mogli da vide o kakvoj je katastrofi reč. Ali umesto da se to suzbija, ekstremi su tek sada došli na svoje. Zakon ulice postaje zakon institucija. Zavladao je strah, Srbima se brani čak i folklor, a od Hrvata se traži opravdanje i za divljanje ako tvrde da slave svoje i tuguju, dok veliki deo medija podstiče taj šou. Sve je obesmišljeno, a neko dobro zarađuje na hajkanju“, kaže novinarka iz Vukovara.

Ipak, dodaje, ne veruje da će u Vukovaru doći do daljih organizovanih napada na Srbe.

Bez obzira na to, zabrinutost je po njenim rečima tolika da su njome zahvaćeni svi – zbog straha da će im biti razbijani prozori, automobili – ili glave.

„Jasno je da je Vukovar, naročito pred Dan sećanja, postao pozornica za iživljavanje ekstremista. To nema veze s tugom, s dobrim namerama prema gradu, s pijetetom. Naprotiv. Zato i ne možete da nađete sagovornike, jer se ili plaše ili prema svemu tome osećaju nepodnošljivu odbojnost, pa čekaju da ovi dani prođu“, uverena je sagovornica DW. Pritom je, kažu, ona zapravo prokomentarisala njihovu opasku da su bili odbijeni u nekoliko pokušaja razgovora s drugim osobama.

To je svakako veoma simptomatičan epilog našeg pokušaja da razgovaramo s nekim nezavisnim javnostima među Hrvatima u Vukovaru ili predstavnicima tamošnjih građanskih organizacija bez ekskluzivnog etničkog predznaka, piše DW i nastavlja da su im redom izvinjavali uglavnom objašnjavajući da ne žele da učestvuju u onome što se pretvorilo u eksperiment s nametnutim političkim gledištima.

Štaviše, dodaju, iz jednog udruženja rekli su im da u značajnom delu nevladinog i nestranačkog miljea postoji konsenzus o ćutanju i ne davanju izjava tokom meseca novembra. Takođe su rekli, da ih u ostalom delu godine mogu pitati o tome – ali čini se, konstatuje DW, da su ovi dani i njihov dignitet Vukovaru grubo „ukradeni“. Barem do daljeg.

(Telegraf.rs/Tanjug)