Tri hiljade ljudi iz opštine u Hrvatskoj strepi od ovog mesta, a najgore tek očekuju: "Već sad obolevamo"

Lepa je priroda u južnoj Banovini u Sisačko-moslavačkoj županiji. Obroci Zrinske gore i modrozelena reka Una uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom dominiraju krajolikom kroz koji prolazi vijugav, neravan i na mnogim mestima ispucan državni put do opštine Dvor, piše Zagreb.info.

Zima sigurno nije godišnje doba u kojem se može doživeti sva prirodna lepota tog kraja, ali kada zubato sunce, koje povremeno proviruje iza oblaka, obasja kraj, vide se nagoveštaji da je u proleće sve mnogo lepše. Uz put su kuće u raštrkanim selima, sve deluje, očekivano za ovo godišnje doba, prilično pusto. Tek uz poneku kuću nalaze se ovce, njive i drugi karakteristični znakovi da se neko tu bavi nekom vrstom poljoprivrede.

Preporučujemo

U opštinu Dvor ekipa portala greb.info zaputila smo se jer je Hrvatski sabor u ponedeljak po hitnom postupku doneo Zakon o izgradnji Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada, kojim se obezbeđuje regulatorna osnova za izgradnju odlagališta otpada iz NE Krško, ali i domaćih bolnica i industrije, a preferentna lokacija je Čerkezovac na Trgovskoj gori.

Zakonom o izgradnji Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada obezbeđuje se prostorno-plansko utvrđivanje lokacije Centra i uslovi sprovođenja zahvata u prostoru, a preferentna lokacija je Čerkezovac na Trgovskoj gori, na kojoj se planira izgradnja nove građevine za skladištenje radioaktivnog otpada iz NE Krško i rekonstrukcija postojećih skladišnih objekata za skladištenje radioaktivnog otpada nastalog na teritoriji Hrvatske.

Tužna situacija

Kakva je društvena i privredna situacija vidi se čim dođete u centar opštine Dvor. Samo tri kilometra od tog mesta odlagaće se pomenuti nuklearni otpad. Tamo je ekipu dočekao prizor oronule, zapuštene autobuske stanice koja izgleda kao da je tamo nekada davno poslednji put stao neki autobus. Otvorena je jedino kućica Hrvatske lutrije. U neposrednoj blizini stanice nalazi se nekoliko kafića i prodavnica, mesto gde možete pojesti ćevape ili nešto slično. Sve izgleda veoma pusto.

Prvi utisak, naravno, može da vara, ali da vizura autobuske stanice odgovara opštoj situaciji, potvrdio je razgovor sa načelnikom opštine Nikolom Arbutinom. Odlaganje nuklearnog otpada samo je jedna tačka na dugoj listi problema sa kojima se bore i suočavaju stanovnici opštine Dvor, iskreno govori načelnik. On je tu već peti mandat zaredom i od samih početaka projekta upoznat je sa pričom o odlaganju nuklearnog otpada.

U urbanom delu živi oko 700 stanovnika, kaže, a zajedno sa svim okolnim selima u opštini ih je manje od 3.000. Šezdeset odsto stanovništva starije je od 65 godina. Prosečan nivo obrazovanja je osnovna škola ili eventualno neki zanat. Uglavnom su ljudi ovde živeli od poljoprivrede.

"Podsticaji u poljoprivredi su toliko smanjeni da ljudi više ne znaju šta će", kaže Arbutina.

"Rasprodaju stoku, traže neki drugi način života. Nemaju oni vremena da razmišljaju o nuklearnom otpadu. Ljudi su od opštinskog centra u Dvoru udaljeni i po 30 kilometara, žive sami, par kuća. Put kojim ste došli, on je dva puta godišnje odsečen, na šest mesta izlazi Una. Vi do Dvora ne možete da dođete."

"Zašto biste vi došli ovde u Dvor. Dva sata putovanja od Zagreba. Loš je put. Od Siska smo udaljeni 65 kilometara, sat vremena. Prosečna penzija čoveka u Dvoru je 230 evra. Kuda će on do Siska sa 230 evra. Kada to sve složimo, šta nam znači radioaktivni otpad. Mi smo već zbog nebrige države za nas izgubili. A tek ćemo izgubiti."

Hoće li opština imati ikakve koristi, pitanje je koje se logično nameće.

"Dvor je među najnerazvijenijim područjima u Hrvatskoj. Šesti odozdo. Do 2022. godine dobijali smo 1.270.000 evra pomoći od države za nerazvijena područja. Prošle godine pali smo na 840.000 evra. Imamo pad stanovništva od 46 odsto. Mi ćemo uskoro pasti kao opština ispod 2.000 stanovnika, za trećinu ćemo još pasti, možda i više. A sa druge strane bićemo obeleženi za ceo život. Osim što ćemo puniti stranice novina narednih dana, ja ne znam kakve koristi imamo od tog otpada."

"Ubi me uvoz meda"

U ovom kraju živi se od poljoprivrede. U lokalnom kafiću u vreme doručka ekipa je naišla na proizvođača meda Mitra Miličevića, koji je iskreno rekao koji mu je glavni problem u životu, a to nije nuklearni otpad.

"Pre nas je brinulo, sad više ne. Mislim da neće imati uticaj na okolinu. Objašnjavali su nam kako će to uticati. Veći otrov jedemo nego što je to. Mislim da neće uticati na pčele. Imam 150 košnica. Prodaja ide loše."

"Ubi me uvoz meda. Ne smeta mi to, nego uvoz meda. Prodajem na kućnom pragu. Pre smo prodavali na veliko, ali sada nam je uvoz sve pokvario. Imam 14 tona meda na lageru. Jedino me brine kome ću to prodati kada jednog dana budu znali da med dolazi sa područja na kojem se odlaže nuklearni otpad. Nije baš dobra reklama", kaže nam Mitar.

Pre odlaska do ograde kasarne gde će biti skladište nuklearnog otpada ekipa portala Zagreb.info vratila se do autobuske stanice gde je parkirala auto i tamo sreli gospođu Brankicu Puljić, koja je, kako kaže, u godinama i već su bolesne i ona i ćerka. Zato smatra da im u opštini ne treba još i nuklearni otpad.

"Oni nas neće ništa ni pitati, uzeće novac, a nama ništa. Živim ovde u Dvoru i bojim se toga. Bojim se jer ionako nezdravo živimo, to će nas još uništiti do kraja. Neko ko je na vlasti zgrnuće novac i neko ko je s njim dobar, mi nećemo imati nikakve koristi od toga. Nije njih briga za nas. Neće oni živeti ovde. To je nezdravo. Mi nećemo ni osetiti kako ćemo obolevati od nekih stvari. Već sad obolevamo. Samo nam još to treba. Što nisu sebi pred kuću stavili."

Preko puta Brankice, s unutrašnje strane pulta kućice Hrvatske lutrije, sedi tridesetogodišnja Katarina Knežić.

"Apsolutno se ne bojim, ako kažu da to treba staviti, neka stave. Dvor je ionako poslednja rupa na svirali, tako da ako će to staviti, neka stave. Moji su ionako svi preko. Ovo ide dok radim. Ja ionako planiram da idem preko, tako da mi je svejedno. Ići ću u Austriju. Braća su mi gore. Dobili su decu. Šta i ovde u Dvoru. Nema posla. Nemate života. Koga ćete sad naći, par mladih ljudi i to je to koji rade. Stari će umreti i kome ćete ostati. A što se tiče nuklearnog otpada, toga se ne bojim. Bila sam u Sloveniji, tamo imam rodbinu. Oni imaju nuklearku. Ako oni tamo žive, živećemo i mi ovde."

"Više vas ozrače zvezde"

Na putu do lokacije skladišta ekipa je obišla i moderni info-centar u kojem možete saznati sve o skladištenju radioaktivnog otpada u kasarni. Pomoću virtuelnih naočara možete za deset minuta saznati sve potrebne informacije. Osim virtuelne šetnje jednim takvim skladištem u Holandiji, na tabletu možete pogledati video u kojem vas malo virtuelno stvorenje, koje se zove "otpadožder", uverava kako je sve zapravo bezopasno.

Da skratimo priču, bez ulaženja u pojmove poput mikrosiverta, mernih jedinica kojima se izražava doza jonizujućeg zračenja, ili Gajgerovog brojača, mernog instrumenta za otkrivanje ili detekciju jonizujućeg zračenja.

Najživopisnije i najupečatljivije poruke iz info-centra su da ljude više ozrače zvezde sa neba nego što će taj otpad. Ili pak da bi u izgrađenom skladištu bilo sjajno održavati slikarske izložbe, jer su temperatura i vlažnost idealne za čuvanje umetnina, dok zaposleni unutra ne moraju da nose zaštitna odela.

"Mi punimo samo stranice u medijima kada se nešto dogodi oko pitanja nuklearnog otpada. Ljudi su ovde stariji i umorni su od toga. To onda traje dva dana i opet padamo u zaborav. Ljudi su, naravno, protiv toga. Niko to ne želi, ali sa druge strane su svesni da je država iza toga."

"Toliko je sastanaka od 2014. godine i okruglih stolova održano da ne možete reći da ljudi nisu upućeni. Izrađena je agronomska studija za opštinu Dvor. Učestvovalo je deset doktora nauka. Sa druge strane, to je pisano tekstom koji je teško razumljiv običnom čoveku. Imali su prilike i da vide kako to izgleda u Češkoj, Mađarskoj, zaista su imali prilike sve da vide. Žele li to ljudi, ne žele. Ljudi se boje za život", kaže načelnik opštine Arbutina.

Nekoliko stotina metara od prvih kuća

Do samog objekta u kojem će se čuvati otpad ne može se. Samo do ograde na ulazu u prostor kasarne, koja se nalazi oko petsto metara od najbližih kuća. Uz makadamski put koji vodi do ograde nalazi se izvor pijaće vode na kojem stanovnici Matijevića neretko natoče vodu.

Jedan gospodin je baš točio vodu u trenutku kada je ekipa portala prolazila. Naravno da su svi zabrinuti i šta će biti sa tim izvorom i vodom uopšte nakon što se u kasarni počne skladištiti otpad.

Gospođa Vesna je u penziji i živi u kući u selu Matijevići, na manje od kilometra vazdušne linije od kasarne Čerkezovac u kojoj će se skladištiti radioaktivni otpad, i puna je raznih strahova u vezi sa tim.

"Meni je sin rekao da taj nuklearni otpad nije opasan. Mene brine da će oni tamo odlagati specijalni otpad koji je jako opasan. Kamioni već ulaze u kasarnu, hiljade kamiona je već prošlo ovuda. Gore imamo izvor vode i nosimo vodu. Šta će biti sa tom vodom. Ja sam već stara, ali briga me je za mlade. Sve to što se radi mi je vrlo sumnjivo."

Studija uticaja na životnu sredinu trebalo bi da bude završena i predstavljena javnosti početkom sledeće godine, kaže načelnik opštine Dvor Nikola Arbutina.

Sudeći prema informacijama iz info-centra, ne bi trebalo da bude problema za životnu sredinu. Vlada je prihvatila odluku prema kojoj će opština Dvor i Sisačko-moslavačka županija ove godine dobiti 1,6 miliona evra naknade za zbrinjavanje istrošenog nuklearnog otpada na Trgovskoj gori, a taj iznos će se povećavati narednih godina kada centar bude izgrađen i u funkciji.

Možda će taj novac pokrenuti život u tom kraju, jer zaključak na kraju ovog teksta nije da će Centar za zbrinjavanje na neki način upropastiti život stanovnicima opštine Dvor, jer je situacija sasvim dovoljno loša i bez toga.

Više je to kao tačka na i, da stanovnici mogu da kažu, evo sada su nam još uvalili i nuklearni otpad, koliko god bezopasan bio.

(Telegraf.rs)