Zašto Hrvati baš žele da njihov Božićni sajam bude najbolji u Evropi: Kampanju za Advent forsirali i u Londonu

Božićni sajmovi nisu samo tradicija širom Evrope, već su i veliki biznisi koji gradovima donose ogroman ekonomski podsticaj svakog decembra. Za Zagreb, glavni grad Hrvatske, oni predstavljaju efikasan način da se privuku turisti van glavne letnje sezone zemlje.

Reči "turizam" i  "Hrvatska" verovatno prizivaju slike blistavih jadranskih pejzaža tokom najtoplijih meseci u godini. Turizam čini više od petine ekonomije ove balkanske zemlje, a cilj je da se podstakne dolazak većeg broja posetilaca van vrhunca leta. Božićne manifestacije su ključni deo te strategije.

Preporučujemo

"Pravimo transformaciju. Razvijamo se kao turistička destinacija tokom cele godine – više nismo samo letnja destinacija. Hrvatska je zaista ostvarila značajan razvoj. Nekada je to bila samo sunce i more, ali sada Hrvatska nudi mnogo turističkih proizvoda širom zemlje", rekao je ministar turizma Hrvatske, Tonči Glavina.

Zagrebački Advent, kako se kolektivno nazivaju božićni sajmovi i događaji u glavnom gradu, predstavlja primer ovog pristupa, sa bilbordima u susednim zemljama koji pozivaju ljude da dođu. Zapravo, ove godine kampanja se proširila čak do stanica Londonskog metroa i autobusa u Milanu, piše BBC.

Postoje čak i specijalni vozovi koji dovode posetioce iz Slovenije i Mađarske. Sve je to deo nastojanja Zagreba, u veoma konkurentnom okruženju, da postane jedan od najpopularnijih božićnih sajmova u Evropi.

Dok neke gradove možda ograničavaju svoja događanja na jednu lokaciju, Zagrebački Advent je spektakl sa više lokacija koji zauzima velike delove centra grada.

"Ceo grad je postao praznična zona za proslavu Božića tokom celog decembra", kaže Slavica Olujić Klapčić, koja upravlja jednom od božićnih lokacija.

"Ono što je ovde zaista posebno jeste da svaka lokacija ima svoju temu, malo se razlikuje u dekoraciji i u sadržaju koji nudi. Tako da za posetioca mislim da je ovo odlična ponuda, jer šetnjom kroz Zagreb možete videti mnogo različitih mesta", navodi Olujić.

Kao i na drugim božićnim sajmovima širom Evrope, ne nedostaje uobičajenih sezonskih specijaliteta, poput kobasica i kuvanog vina. Ali tu su i više muzičkih bina, štandovi sa rukotvorinama, prodavci koji nude tradicionalnu hrvatsku hranu, umetničke instalacije i ogromna klizališta.

"Oživljava Zagreb", smatra Zrinka Farina, koja učestvuje u organizaciji događaja božićnih sajmova, kao i na sajmu hrane i muzike na obližnjem Trgu Strossmayer, zvanom Fuliranje.

Ona kaže da Hrvati ozbiljno shvataju pokušaje da ponude najbolji božićni sajam u Evropi.

"Mi smo takva sportska nacija, volimo da se takmičimo – i kada nešto radimo, zaista želimo da budemo najbolji na svetu u tome", kaže Farina.

Toliki je bio trud koji je grad uložio u Zagrebački Advent od njegovog prvog održavanja 2014. godine da je tri godine zaredom, od 2015. do 2017, proglašavan najboljim božićnim sajmom u Evropi.

Takmičenje organizuje turistički sajt European Best Destinations, a uspeh Zagreba pomogao je da broj posetilaca u gradu svakog decembra raste.

Još 2014. godine, u gradu je zabeleženo 100.198 osoba koje su ostale najmanje jednu noć tokom poslednjeg meseca u godini. Do 2024. godine taj broj se više nego udvostručio na 245.352, što je turistička zajednica ocenila kao ekonomski podsticaj gradu od 100 miliona evra.

Međutim, Zagreb još ima dug put ako želi da dostigne veće evropske božićne sajmove.

Sajam u nemačkom Kelnu se široko smatra najpopularnijim. Očekuje se da će ove godine privući četiri miliona posetilaca, sa ekonomskim uticajem od 229 miliona evra. U međuvremenu, austrijska prestonica Beč privlači oko 2,8 miliona posetilaca na svoj božićni sajam, a francuski Strazbur dva miliona ljudi.

Događaj u Zagrebu takođe ima ograničenu istoriju – ovo je tek 11. godina. Za poređenje, Božićni sajam u Drezdenu, koji se smatra najstarijim na svetu, prvi put je održan 1434. Strazbur je počeo 1570, Beč 1764, a Keln 1820. godine.

Uprkos svojoj mladosti, Zagrebački Advent privlači posetioce iz cele Evrope.

"Dolaze ovde iz Italije, Španije, Bosne, Slovenije, pa čak i Velike Britanije", kaže Lucija Vrkljan, koja radi kao stjuard na klizalištu.

Marko Perić, dekan Fakulteta za turizam na Univerzitetu u Rijeci, slaže se da Zagrebački Advent donosi "neobično visok" broj dolazaka i noćenja u decembru. Ipak, upozorava da preterana zavisnost Hrvatske od letnje sezone i dalje predstavlja slabost koju treba rešiti.

"Moramo raditi i razvijati turističku ponudu u drugim delovima godine, uključujući zimu. Nemamo sneg, ali možemo mnogo da ponudimo. Trebalo bi da se oslonimo na našu gastronomiju, koja je dobro poznata, a mnogo turista dolazi upravo zbog toga. I mogli bismo koristiti druge vrste događaja, poput karnevala u februaru ili sportskih događaja", kaže on.

Ministar turizma Glavina insistira da Hrvatska ide u pravom pravcu. Ističe da je broj posetilaca tokom jula i avgusta zapravo bio malo manji nego u istom periodu 2024. Ali zemlja je i dalje na putu ka rekordnoj godini, zahvaljujući značajnom rastu van letnjeg vrhunca, sa oko 5% više dolazaka u junu i septembru. Ovo je, kaže ministar, savršeno - kao i 10% godišnjeg povećanja u prvoj nedelji decembra.

"Transformišemo Hrvatsku u održivu turističku destinaciju, što znači približno isti broj gostiju u sezoni, razvijamo predsezone, i naravno razvijamo i druge delove zemlje kao glavne turističke destinacije", navodi Glavina.

Zagrebački Advent je već pokazao koristi. Iako to možda nije prva stvar koja posetiocu padne na pamet sa svim tradicionalnim hrvatskim poslasticama koje se nude.

(Telegraf.rs)