Banjalučanin obišao 118 država, mesta na koja mnogi ne bi smeli da kroče: Otkrio nam gde se nikad neće vratiti

Mladić iz Banjaluke čini se da živi život o kojem mnogi sanjaju. Putuje svetom, upoznaje nove ljude i kulture, uživa u lepotama koje postoje samo na zemlji. Robert Dacešin, poznati putopisac i jutjuber sa Balkana, do sada je obišao 118 zemalja, a posetio je i mesta na koja mnogi od nas ne bi se ni usudili da kroče.

Proveo je nekoliko dana u zloglasnim favelama u Brazilu, bio je u Ukrajini dok je ceo svet strahovao od novog rata u Evropi, obišao i Černobilj, demilitarizovanu zonu između Severne i Južne Koreje... U razgovoru za Telegraf otkriva koje zemlje planira da poseti sledeće godine i koliko mu treba da obrne "ceo krug" i čekira svih 195 država sveta.

Preporučujemo

Dacešin aktivno putuje poslednjih 15 godina, a za naš portal govori kako se odlučio na ovaj odvažan izazov.

"Počelo je sa nekim prvim putovanjima na bliže destinacije, u region i po Evropi, a onda se vrlo brzo proširilo i na druge kontinente, da bi to danas postao 'full time' posao. Često kažem da su putovanja kao droga, stalno ti se traži još više, nešto još dalje, još luđe... Ona su stil života, jednostavno svaki dan barem nekoliko puta razmišljam o nekim destinacijama, što za posetu, što za snimanje. Svaka nova destinacija nosila je neko novo iskustvo, lekciju ili izazov, i upravo taj kontinuitet putovanja tokom godina doveo je do toga da se danas taj broj čini velik, iako je nastajao postepeno i prirodno", kaže on na početku razgovora.

I dok je ranije na put odlazio spontano, bez neke velike pripreme, danas kaže da sve više istražuje pre nego što se zaputi u nepoznato.

"Ranije je to bilo dosta spontanije, na destinacije se išlo bez nekog plana i samo sa ruksakom na leđima, međutim sada, kad se sva ta priča, 'ajmo reći uozbiljila, i kada se od nje živi i kada je ovo glavni izvor prihoda, gledam isto tako šta bih mogao novo da posetim, ali isto tako i da snimim. Stalno sam u potrazi za nekim mestima gde mogu uraditi neki zanimljiv Youtube video i priču kakvu niko nije radio, kao recimo onu u Varoši na koju sam baš ponosan i mislim da je jedan od najboljih dokumentarnih materijala koji smo uradili", ističe on.

Iako su mu putovanja glavni izvor prihoda, Robert se trudi da uvek maksimalno uživa, nauči nešto novo, doživi novo iskustvo jer, kako kaže, na kraju krajeva, sve su to životne lekcije i priče koje ga na kraju putovanja oblikuju još više i iz svake izađe pametniji i bogatiji.

"Od prošle godine, odnosno od kada sam otvorio svoju turističku agenciju, gledam i potencijalne destinacije na koje mogu da odvedem ljude. Cilj mi je da kreiramo ture koje su posebne i drugačije, lokalne i napravljene tako da ih se zaista sećate u detalj po povratku kući, jer nude nešto što ne možete sami istražiti i pronaći. Nekako, gledao sam da svoje iskustvo sa putovanja i sve ono što sam vidio putujući, uklopim u priču tura i prenesem to na ljude koji žele da putuju s nama", objašnjava on.

Od brojnih država koje je do sada obišao, postoje i one koje su na njega ostavile najveći utisak i u koje bi se rado vratio. Svoja iskustva sa putovanja deli sa brojim pratiocima na svom Instagram nalogu.

"Prvo mi na pamet pada Pakistan. Zemlja zbog koje sam umalo prestao da pričam sa roditeljima i zbog koje su se mnogi prijatelji oprostili od mene, jer su mislili da je užasno nesigurno i da se nikada neću živ vratiti. Međutim, evo ima i skoro 5 godina da sam bio tamo, i dalje se sećam topline tih ljudi, njihovog oduševljenja da je neko došao da poseti njihovu zemlju, a dovoljno je da kažem kako je ambasador u Sarajevu kad smo aplicirali za vizu molio da njegovoj porodici odnesemo neke njegove stvari i poklone, oduševljen da neko aplicira za turističku vizu", govori nam Banjalučanin.

Među zemljama koje su ga oduševile nalazi se i Kina, iz koje se vratio pre samo 20 dana.

"To je jedna nerealna zemlja. Uopšte se o tome ne priča toliko mnogo. Kina je čudo. Oni su ispred ostatka sveta za najmanje 10 ili 15 godina, apsolutno sve je naprednije. Odeš u najzabačenije selo zemlje i sve plaćaš putem QR kodova, te ti je prosto fascinantno da ti starija bakica koja prodaje krompir na ulici neće uzeti novac u kešu, već ti da kod koji ćeš skenirati i tako joj prebaciti novac. Nekako, tehnologija, finansije, auto industrija, građevine, sve je više nego posebno u Kini, veliko i iznad nekog proseka na koji smo navikli. Baš topla preporuka svima da posete Kinu, ali ne samo one delove gde svi idu, već onu ruralnu, zabačenu Kinu, koja je prava avantura", otkriva Dacešin.

Veliki utisak na njega je ostavila i Kuba, zemlja koja, kako on kaže, nema ništa a da ti sve. Ali bukvalno.

"To su ljudi koji žive sa 20 dolara mesečno ali će uvek s tobom podeliti svoj zadnji komad hleba. Ispaćena zemlja koja toliko toga ima da ponudi ali nikako da se iščupa iz ralja svetskih sila, i jednostavno ostaje da vene sama sa svojim problemima. A toliko potencijala ima i toliko je predivna zemlja. Baš idem na Kubu ponovo u martu, treći put, ali ovaj put sa grupom i sa mojom turističkom agencijom", otkriva on.

Pored zemalja u koje se rado vraća, postoje i one koje su ga, da kažemo, razočarale i u koje ne bi opet kročio.

"Da Indija nema Tadž Mahal koji tako želim da vidim, to bi bila zemlja broj 1 u koju se nikad ne bih vratio. Jako neljubazni ljudi, vrlo drski i otresiti, prljavština, higijena na užasnom nivou, ma sve mi je bilo jako loše tamo. Ok, da malo smirim loptu... Indija zaista ima mnogo toga, ali koliko god su mi recimo Pakistan, Šri Lanka i Nepal legli u tom delu sveta, Indija nije. Inače sam neko ko voli haos, galamu, prljavštinu, pijace i sve to, ali je u delu Indije koji sam posetio prosto bilo previše", dodaje on.

Još jedna zemlja koju je precrtao na svom spisku, a u koju se nikad više neće vratiti, jeste Gvineja.

"To je zemlja broj 2 gde sigurno nikad više ne idem. Niti šta ima da se vidi, niti radi, a o ljudima da ne pričam. Praktično, pola putovanja nismo smeli da izvadimo telefon iz džepa, stalno su nas posmatrali, a kad kažem oni, mislim na Afroamerikanke visine 1,90, koji pričaju samo francuski i ne osmehuju se mnogo. Na svaki tvoj pokušaj da uslikaš neku građevinu uvek ti neko prilazi, brani, ne da ni džamiju da recimo slikaš, baš je komplikovano sve. Uz to, dnevno barem 10 puta imaš osećaj da neko pokušava da te prevari i svaki tvoj kontakt sa lokalcima je obično njegovo odmeravanje koliko može da ti uzme. Iskreno, ne pamtim da su nas više puta pokušali izvarati nego u par dana u Gvineji", govori Robert.

O tom negativnom iskustvu naš sagovornik je snimio i video, pa čitaoci mogu da informišu u nastavku.

Dok je ceo svet pre više od tri godine brujao o novom sukobu u Evropi i potencijalnom ratu između Rusije i Ukrajine, Roberta to nije uplašio. Tako je u jeku tenzija posetio i Ukrajinu, a o tom iskustvu takođe govori za Telegraf.

"Ukrajina je divna zemlja, bio sam i pre invazije dva puta tu, a kako mi koreni vuku odatle, uvek mi je drago da se vratim. Verujem da će doći vreme kada će se život vratiti u normalu i kada će Ukrajina ponovo biti destinacija na koju će svi ići. Kada se steknu uslovi, voleo bih da se vratim, obiđem mesta koja su mi ostala u lepom sećanju, ali i da ispričam neke nove priče o zemlji koja je prošla kroz mnogo toga. Iskreno, ovo je po meni možda i najpotcenjenija evropska zemlja, toliko toga ima da se vidi u njoj, jeftino je, istorijski prebogato, ljudi su super… Zaista se nadam da se stanje smiri uskoro i da se ponovo može ići", iskren je on.

Tada je obišao i Černobilj, mesto koje posećuju, pa možemo tako da kažemo, neustrašivi i hrabri, oni koji se ne plaše posledica radijacije nakon katastrofe 1986. godine.

"Neke će možda iznenaditi, ali u Černobilju sam bio dva puta do sada, prvi put 2017. na leto i potom pred sam početak rata. Razlog za to je jednostavno želja da iz prve ruke doživim nešto o čemu sam učio o školi, čitao potom i nešto što je bez sumnje imalo veliki uticaj na svet u kojem danas živimo. Mnogi su mi govorili da sam lud, da ne idem tamo i slično, ali do početka rata, ljudi su normalno radili ture tamo i svako je mogao da uđe ko je želeo, bez straha da će mu se nešto desiti, pod uslovom da poštuje pravila koja mu kažu", govori on.

Robert otkriva pravila koje ljudi treba da znaju kada obilaze ovu zonu, a to su: nema dodirivanja predmeta na zemlji, nema hodanja po travi, nema zadržavanja previše dugo na pojedinim mestima visoke radijacije.

"Kroz određena mesta kao što je Crvena šuma u kojoj je nivo radijacije jako visok, samo se prođe. Jeste da je ta radijacija veoma opasna, ali ako se niste duže izloženi njoj, ništa vam se neće desiti. Najveći utisak na mene je ostavila činjenica da ovo mesto predstavlja najveće stradanje životinja u istoriji čovečanstva, a da o tome niko i ne priča. Naime, nakon što je reaktor eksplodirao, određena grupa ljudi imena likvidatori, poslata je u šume Černobilja da ubije sve životinje koje su im se našle na putu, jer su one isto tako prenosile radijaciju i postojao je strah da će je svojim kretanjem dalje širiti. Iako je ovo bilo u neku ruku opravdano, jako mali broj ljudi spominje desetine hiljada životinja koje su tih dana ubijene, a da nisu ni bile svesne šta se dešava", govori on.

Još jedno mesto na koje bi se retko ko usudio da ode jeste demilitarizovana zona između Severne i Južne Koreje. Robert, naravno, ne spada u ovu grupu.

"To mi je jedno od najposebnijih putničkih iskustava do sada. U pitanju je neka vrsta ničije zemlje i tampon zona između dve Koreje, na kojoj nisu dozvoljene vojne aktivnosti. Pored toga što je duga 250 kilometara, zona je široka četiri kilometra i primarni zadatak joj je da očuva mir između dve strane. Jedini izuzetak ovde je takozvana JSA, ili Joint Security Area, gde ćete sa obe strane videti vojnike, kako čuvaju ulaz u svoju zemlju. Nekako, najlakši način da gledamo na ovo mesto je kao neutralnu lokaciju na kojoj se dve Koreje sastaju da komuniciraju, a poslednji put kada su se vladari ove dve zemlje sreli bilo je u aprilu 2018. godine", priča nam Robert.

U pitanju je jedno prilično nesigurno mesto u kojem rat može da izbije bukvalno svakog trenutka. Ni to nije uplašilo našeg sagovornika, ni nateralo da ovo mesto precrta sa spiska.

"Samo nekoliko dana pre nego što sam stigao, Severna Koreja lansirala je nekoliko raketa u blizini granice zbog čega su sve ture bile prekinute na nekoliko dana i bukvalno poslednji dan kada sam bio u zemlji, one su opet vraćene i mogao sam da idem. Ipak, u razgovoru sa ljudima u Seulu koje sam upoznao, oni kažu da se ove stvari dešavaju jako često i da koliko god medijski bile propraćene, još uvek nisu eskalirale u nešto više", dodaje on.

Prema njegovim rečima, možda najfascinantnija stvar koju čovek vidi kada je na granici, jeste takozvano propagandno selo koje se nalazi u Severnoj Koreji.

"U pitanju je selo koje je veštački napravljeno tik uz samu granicu, a u kojem niko ne živi, ali je tu da pokaže kako Severna Koreja navodno izgleda. Mada, sama ta činjenica da gledaš u tu zemlju i da je vidiš ispred sebe je nešto gotovo nadrealno. Nekako, toliko se sluša o njoj i toliko si čitao o njenom sistemu i svemu, da kada je vidiš barem ovako iz daljine, zaista je nestvaran osećaj. Neverovatno mi je i to da se ova granica nalazi na samo 53 kilometra od Seula, glavnog grada Južne Koreje i da je on tako blizu svih ovih dešavanja", otkriva on.

Banjalučanin otkriva da mu nije životni cilj da obiđe sve države sveta i da to nije nešto čime se slepo vodi, i da vidi sebe kako i za 20 godina i dalje putuje.

"Nije mi cilj da precrtavam države sa liste i putujem samo da bih otkačio sve. Ali kad se već ovoliko putuje, zašto ne jednog dana obići sve? Mada, voleo bih da to bude proces, a ne da u narednih par godina obiđem sve i da to bude to. Šta ću onda posle raditi? Vidim sebe kako za 20 godina i dalje aktivno putujem i istražujem nove destinacije, a ne opterećujem se rokovima. Poenta je u putu, ne u cilju, ali je pre svega poenta da se uživa, iskusi nešto novo i doživi svet na njegov najlepši način", poručuje sagovornik Telegrafa.

I sledeća, 2026. godina, doneće Robertu nova iskustva. Kako kaže, već je isplanirao kako će provesti celu sledeću godinu.

"Za početak godine je rezervisan Tajland, nakog toga sledi već spomenuto snimanje za novi serijal o Kini, pa Kuba, Dominikana i Haiti, zatim Sirija, a na leto imamo turu na Kamčatku, jedno putovanje kojem se izrazito radujem. Voleo bih da naredne godine kompletiram zemlje Južne Amerike koje su mi ostale i obiđem Gvajane, Venecuelu, Peru i Paragvaj. Leto ću se truditi da budem kući, jer baš volim svoj grad leti, nigde leta nisu kao na Balkanu, pa će tu biti dosta putovanja lokalno, a u toku je snimanje jednog novog projekta na kojem već dugo radimo", tajanstven je naš sagovornik.

Kako zaključujemo iz njegove priče, čini se da nigde nije lepše nego kod kuće. Robert se slaže sa nama, i otkriva zašto se uvek vraća kući, u Banjaluku.

"Pa to je moj grad, moja sigurna luka. Jako volim mesto gde sam rođen i gde sam odrastao, i koliko god da sam putovao uvek sam voleo da se vratim ovde. I sada me svaki put kad ulazim u grad nakon dugog putovanja, obuzme neka sreća jer sam se vratio. Banjaluka je divan grad, pogotovo leti, zimi malo manje, ali preživi se i taj period. Nakon velikih gradova, gužvi i stalnog kretanja, ovde pronalazim mir, rutinu i prostor da saberem utiske sa putovanja i pripremim se za nova", govori nam on.

Za nekog ko stalno putuje, očekuje se da i Novu godinu dočeka na nekoj novoj destinaciji. Ali to ne važi za Roberta, on će i ovu 2026. dočekati kod kuće, sa porodicom i prijateljima.

"Nove godine uglavnom dočekujem kući s porodicom. Za praznike volim da sam kući, pa će tako biti i ove godine, ali čim se euforija završi, pakujemo kofere i pravac Tajland!", zaključuje naš sagovornik.

(Telegraf.rs)