Dunav oborio rekord, Drava na istorijskom minimumu: Počeli problemi i na Jadranu!

Hrvatska se suočava s jednom od najozbiljnijih hidroloških suša u više od sto godina. Dunav je kod Batine dostigao najniži vodostaj otkako postoje merenja, a Drava je takođe oborila istorijski rekord. Stručnjaci upozoravaju da bi bez dugotrajnih padavina posledice mogle biti još teže.

Generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković rekao je za HRT da je situacija veoma ozbiljna, navodeći da je Dunav kod Batine dostigao minus 142 centimetra, čime je oboren rekord star još od 1909. godine.

Preporučujemo

Ni Drava nije u boljoj situaciji. Vodostaj je pao na minus 192 centimetra, što je novi istorijski minimum.

"To su ekstremno niski vodostaji, a temperatura vode je znatno viša nego što je uobičajeno, što dodatno ugrožava biljni i životinjski svet uz reke", upozorio je Đuroković.

Problemi na Jadranu i ostrvima

Najveći problemi trenutno su na području hrvatskog primorja i ostrva, gde su zbog dugotrajne suše značajno smanjeni dotoci vode iz izvorišta.

Više vodovoda već je pozvalo građane na racionalnu potrošnju vode, jer su kapaciteti izvorišta oslabili.

Ipak, prema rečima Đurokovića, za sada nema redukcija u snabdevanju, iako se na pojedinim područjima beleži pad pritiska u vodovodnoj mreži.

U Lici je dodatni problem gotovo potpuno odsustvo snega prethodne zime.

"Izgubili smo najizdašniji prirodni rezervoar vode, a to je snežni pokrivač koji je ranije hranio ličke vodotokove", rekao je prvi čovek Hrvatskih voda.

Za razliku od priobalja, kontinentalni deo Hrvatske zasad nije ugrožen nestašicom vode.

Stručnjaci navode da podzemne vode i veliki rečni sistemi i dalje obezbeđuju stabilno snabdevanje, dok su dodatno angažovane i vodočuvarske službe.

Posebna pažnja sada je usmerena na manje reke i potoke, koji zbog veoma malog protoka postaju osetljivi i na najmanje zagađenje.

Zbog toga su Hrvatskim vodama posebno apelovali na komunalna preduzeća i industriju da maksimalno poštuju procedure prečišćavanja otpadnih voda kako bi se izbegli ekološki incidenti.

Suša se već odražava i na proizvodnju električne energije. Zbog manjeg dotoka vode smanjena je proizvodnja u hidroelektranama na Dravi, pa Hrvatske vode zajedno s HEP-om određuju koliko se vode može koristiti za proizvodnju električne energije, a da pritom ne bude ugrožen biološki minimum u reci.

Ipak, akumulacija Butoniga, ključni rezervoar pitke vode za Istru, za sada ima dovoljno vode i ne očekuju se ozbiljnije restrikcije.

Zašto su reke presušile?

Prema analizi Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ), reč nije o uobičajenoj letnoj epizodi, već o dugotrajnoj hidrološkoj suši, prenosi Index.

Ona nastaje nakon višemesečnog manjka padavina, kada počnu da opadaju vodostaji reka, nivoi jezera i podzemnih voda.

Stručnjaci ističu da je problem počeo još tokom 2025. godine, kada je veći deo Evrope imao znatno manje padavina od proseka. Tokom ove godine suša je dodatno pojačana izuzetno visokim temperaturama koje ubrzavaju isparavanje vode iz zemljišta i rečnih tokova.

(Telegraf.rs)