Nemac letovao na Jadranu 18 godina, pa poslao otvoreno pismo Hrvatskoj: "To što ćevapi koštaju 25 evra..."

Kristof, nemački preduzetnik iz Frankfurta koji već 18 godina dolazi na Brač i tamo je kupio kuću, otvorenim pismom upozorio je da se hrvatski turizam sve više pretvara u trku za novcem - od ćevapčića i pljeskavica od 20-25 evra do tuševa na kovanice - dok dugogodišnji gosti sve manje osećaju da su dobrodošli.

Kroatien-nachrichten.de objavio je pismo dugogodišnjeg nemačkog posetioca "koje bi svaki ugostitelj i gradonačelnik trebalo da pročita".

Preporučujemo

Kako navodi pomenuti medij, Kristof je, nakon što je 18 godina posećivao Brač, kupio kuću i potpuno se integrisao u lokalnu zajednicu, poslao emotivno i pronicljivo otvoreno pismo u kojem upozorava na zabrinjavajuće trendove u hrvatskom turizmu, prenosi Fenix.de.

Njegove reči, navodi se, nisu reakcija nezadovoljnog turiste koji samo prolazi, već duboko razmišljanje čoveka koji ostrvo smatra svojim drugim domom. Posledično, on iz prve ruke svedoči o tome kako težnja za profitom i komercijalizacijom postepeno podriva same temelje dalmatinskog načina života.

Razmišljajući o promeni lokalnog mentaliteta i svakodnevnog života, Kristof se priseća vremena kada je turistička sezona bila samo deo života, a ne jedini razlog postojanja.

Jednostavan obrok košta kao i u Frankfurtu

"Upoznali smo Hrvatsku kao toplu, otvorenu i gostoljubivu zemlju. Čak i usred sezone, naši prijatelji ovde imali su vremena za kafu, razgovor, zajedničku večeru ili spontana druženja... Ljudi su tada morali da zarađuju za život, baš kao i sada. Ali sezona je bila deo njihovih života; nije bila njihov ceo život", naglašava autor, dodajući da se logika poslovanja i određivanja cena u ugostiteljstvu od tada suštinski promenila.

Upoređujući troškove sa onima u svom rodnom gradu, primećuje da "jednostavni ćevapčići ili pljeskavica koštaju 20 ili 25 evra, dok odrezak košta 35 evra", ističući apsurdnost situacije: "Dolazim iz Frankfurta. I tamo smo upoznati sa visokim cenama... Ali kada jednostavan obrok na Braču košta koliko i obrok u centru Frankfurta, meni - kao preduzetniku - teško je to ekonomski opravdati."

Posebno je zabrinjavajuće što se fokus pomerio sa poštene cene usluge na pitanje koliko se više može izvući od gosta. Autor objašnjava da nevoljnost dugogodišnjih gostiju da troše nije posledica nedostatka novca, već gubitka perspektive o pravoj vrednosti.

"Ponekad se čini kao da je pitanje: Koliko više gost može da plati? Koliko mogu da podignem cenu pre nego što kažu: 'Dosta je!'? ... Problem nije u tome što to ne možemo da priuštimo. Mogli bismo. Ali sve smo manje spremni da platimo, jer više ne osećamo da cena odgovara onome što dobijamo zauzvrat."

Sve ima svoju cenu

Ova neumoljiva komercijalizacija vidljiva je čak i u najsitnijim detaljima okruženja - poput tuševa na javnim mestima.

"Godinama je u našoj javnoj uvali postojao jednostavan tuš koji je postavila opština. Izašli biste iz mora, isprali so i krenuli kući. Niko o tome nije razmišljao. Danas postoji tuš na kovanice. Naravno, niko neće bankrotirati plaćajući evro za tuširanje. Ne radi se o samom evru; radi se o tome mora li sve da ima cenu", kaže Kristof.

Osim finansijskog pritiska, autora lično najviše pogađaju administrativno distanciranje i gubitak lokalne povezanosti sa mestom - uprkos decenijama ulaganja i učestvovanja u lokalnoj zajednici. Posledično, ponovo se javlja osećaj otuđenja.

Govoreći o svojoj reakciji na vest da ga više ne smatraju stanovnikom, piše: "Poruka koju primamo je: Vi zapravo ne pripadate ovde. I to boli... Kroz prijateljstva, komšiluk, poverenje i povratak iz godine u godinu... Posle toliko godina više se nismo osećali kao turisti. Pa ipak, danas sve više osećamo da smo samo gosti - gosti od kojih se očekuje da potroše mnogo novca."

Zaključno, autor apeluje na lokalne vlasnike preduzeća i donosioce odluka da ne žrtvuju autentičnost i dugoročne odnose zarad kratkoročne dobiti. Ističe da "Hrvatska nema potrebe da oponaša druga masovna tržišta ili ekskluzivne turističke destinacije, jer njen šarm leži u njenoj jednostavnosti i ljudima", navodi Kroatien-nachrichten.de.

Cene se mogu ponovo promeniti

"Za nas Hrvatska nikada nije bila Azurna obala. I to mislim kao kompliment Hrvatskoj. Nismo tražili Sen Trope. Tražili smo Brač... Ćevapčići ne postaju luksuzno jelo samo zato što koštaju 25 evra. Konoba ne postaje luksuzni restoran samo zato što večera košta 100 evra po osobi", zaključuje Kristof, uz završnu poruku o vrednosti teško stečenog poverenja:

"Cene se mogu ponovo promeniti. Kuće mogu biti obnovljene. Putevi mogu biti popravljeni. Ali poverenje, osećaj dobrodošlice i osećaj pripadnosti mnogo je teže ponovo steći kada se jednom izgube. Čuvajte to. To vredi više od zarade još jednog evra", zaključuje Nemac.

(Telegraf.rs)