Petra ostala zarobljena u požaru kod Omiša: "Niko nam nije pomogao, spasili smo se sami"

Petra Špehar bila je među 15 ljudi koji su se tokom velikog požara zatekli u najudaljenijem delu starog sela u Lokvi Rogoznici.

U svedočenju koje je ustupila Indexu opisala je noć tokom koje su ostali odsečeni vatrom, bez mogućnosti evakuacije i, kako tvrdi, bez pravovremenog upozorenja i jasnih uputstava nadležnih službi.

Preporučujemo

"Preživeli smo najgoru noć u našim životima. I nije nas spasao sistem, spasli smo se sami. Svih nas 15 iz najudaljenije tačke starog sela u Lokvi Rogoznici", kaže Špehar.

Kaže da bi uspeli da se evakuišu da su na vreme dobili upozorenje. Kada su shvatili koliko je situacija ozbiljna, put je već bio zatvoren i više nisu mogli da odu.

"Da je nas 15 dobilo poruku upozorenja, stigli bismo da se evakuišemo, a ovako nas je dočekao zatvoren put i nemogućnost prolaska. Nas 15 u panici i sa pozivima prema 112, koji nam je u jednom trenutku blokirao brojeve, a kada smo ih dobili, savet je bio: 'Držite se dalje od plamena'. Top", opisuje Špehar.

Među njima su bili i stariji susedi koji su, kaže, očekivali da će dobiti zvanično uputstvo za evakuaciju.

"Naše komšije u osamdesetim godinama života čekale su poziv za evakuaciju jer veruju sistemu. Poziv nije stigao, a njihov automobil je izgoreo", kaže ona.

"Neki paralizovani od straha, neki u molitvi"

Kada više nisu mogli da odu, pokušavali su da spasu kuće onim što su imali. Vodu su izvlačili iz bazena i gasili vatru oko sebe dok im se požar sve više približavao.

"Ne znam kako bih pretočila u reči situaciju sa kojom smo se susreli. Znam samo da nas je vatra opkolila, da smo rukama iz bazena izvukli dve trećine vode i pokušali da spasemo šta se spasiti dalo", opisuje Špehar.

U jednom trenutku postalo je previše opasno da ostanu napolju, pa se svih 15 sklonilo u kuću jednog od komšija. Upravo iz te kuće snimljen je video koji je Špehar ustupila Indexu, a na kojem se vidi vatra u neposrednoj blizini.

"U jednom trenutku postalo je previše opasno, pa smo ostali u kući, neki paralizovani od straha, neki u molitvi, neki pod napadom adrenalina i ludom hrabrošću", kaže.

U kući su zajedno dočekali prolazak najgoreg naleta požara. Špehar posebno pamti trenutak tišine nakon što je prošao najjači talas vatre.

"Tišina koja je nastala nakon što nas je vatrena oluja prešla bila je najlepša i najodvratnija tišina u isto vreme. Ostali su otvoreni plamenovi od nekoliko metara koji nisu bili ništa u poređenju sa vatrenom olujom koja joj je prethodila", opisuje.

Kada je najgori nalet prošao, ponovo su izašli i nastavili da gase požar.

"Misli su se razbistrile i krenuli smo dalje sa gašenjem vodom iz bazena. Spasli smo sve kuće u našem okruženju, osim jedne. Sami", kaže Špehar.

"Da nikoga nije bilo da nam da jasna uputstva, to ne razumem"

Špehar kaže da razume da su vatrogasci i druge službe te noći branili mnogo veće područje i da je požar ugrožavao veliki broj ljudi. Ono što ne može da razume jeste to što, kako tvrdi, u najkritičnijim trenucima nisu dobili jasna uputstva.

"Jasno mi je da smo 'zaboravljeni' jer je vatra pretila mnogo većoj populaciji od nas 15, ali da nikoga nije bilo na pozivu da nas upozori, da nam da jasna uputstva, da nas smiri, da nas uteši... e, to ne razumem", kaže.

Jedine konkretne savete u tom trenutku, tvrdi Špehar, dobijali su telefonom od prijatelja iz HGSS-a Bjelovar.

"Jedini iz 'sistema' sa konkretnim uputstvima bio je naš dobar prijatelj iz HGSS-a Bjelovar, koji nas je telefonom savetovao i spasao nam glave.  Prvi se pojavio volonter Crvenog krsta, rekao je: 'Nisam ovde očekivao nikoga živog'", kazala je ona.

Nakon što je najgora opasnost prošla, do njih su počeli da dolaze ljudi spolja. Prvi je, prema njenom svedočenju, stigao volonter Crvenog krsta sa vodom.

"Prvi iz 'sistema' koji se pojavio u našem delu sela bio je volonter Crvenog krsta koji je doneo vodu uz reči: 'Nisam ovde očekivao nikoga živog'. Nekoliko sati kasnije došla je i policija da popiše mrtve. I vratila se praznog spiska", dodaje Petra.

Kritikovala i ono što se dešavalo nakon požara

Špehar je u objavi kritikovala i događaje koji su, prema njenom svedočenju, usledili nakon požara. Tvrdi da je njihov deo sela narednog jutra ostao zatvoren i da su radnici putnih službi čistili područje pre dolaska političara. Navela je i da su vatrogasci kasnije na benzinskoj pumpi morali da čekaju na točenje goriva dok su ih drugi preticali.

"Poremećeni protokoli i prioriteti su nam u pedigreu", zaključila je svoje svedočenje.

U dodatnoj izjavi za Index Špehar je želela da naglasi i pomoć koju su stanovnici dobili u danima nakon požara. Dva dana kasnije, kaže, vatrogasci DVD-a Omiš obišli su njihove najstarije komšije.

"Objasnili su situaciju i rekli kako je bilo previše rizično da dođu do nas. Ali barem su došli", kaže Špehar.

Posebno je zahvalila volonterima i radnicima službi koji su im pomagali nakon požara.

"Pohvalila bih volontere Crvenog krsta koji su svakodnevno donosili vodu, kao i radnike HEP-a koji neumorno rade svih ovih dana kako bismo što pre dobili struju, a time i vodu. Hvala i lokalnom HGSS-u što su nam dostavili hranu kada je put bio blokiran", rekla je za Index.

Kaže da je kroz njihov deo sela u danima nakon požara prošlo mnogo ljudi koji su pomagali kako su znali i mogli. Komšijama kojima je automobil izgoreo u međuvremenu je stigao drugi automobil.

"Mnogo je divnih ljudi prošlo kroz naš, od sistema zaboravljen, kraj, pa je tako i komšijama stigao novi automobil, i na tome veliko hvala. Fokus se uvek prebaci na male ljude koji nesebično pomažu, a izvlače se veliki. Samo dokle?", pita se ona.

Na kraju se vraća na ono što joj je ostalo kao glavna poruka svega što su proživeli: u trenucima kada veliki sistemi zakažu, teret ponovo preuzimaju pojedinci.

(Telegraf.rs)