Povećanje vojnog budžeta u Sloveniji: Ko plaća, šta se kupuje i šta je cilj do 2035. godine
Slovenija će ove godine izdvajanja za odbranu povećati na oko 1,7 milijardi evra, odnosno 2,03 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), izjavio je danas slovenački premijer Janez Janša nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom u Briselu.
Slovenačka vlada je prošle nedelje usvojila predlog rebalansa budžeta kojim je za odbranu izdvojeno dodatnih 296 miliona evra.
Preporučujemo
Mladi kuvar iz Čapljine priznao podmetanje požara na Pelješcu: Razlog je neverovatan
Nasilnik i zelenaš pretio premijeru Mickoskom: Tužilaštvo traži pritvor
"Ne povećavamo sredstva za odbranu zato što je to obaveza prema NATO ili zato što je neko tako naredio. Odbrambene kapacitete moramo da povećamo da bi Slovenija bila sposobna da brani sebe i učestvuje u savezništvu", rekao je Janša na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Ruteom, prenosi Radio televizija Slovenije.
On je ocenio da je za manje članice NATO, poput Slovenije, zajednička odbrana znatno jeftinija i efikasnija nego kada bi bezbednost morale da obezbeđuju same.
Janša je najavio da će Slovenija u narednim godinama nastojati da ispuni cilj NATO da do 2035. godine izdvajanja za odbranu dostignu 3,5 odsto BDP za osnovne odbrambene potrebe.
Prema njegovim rečima, Slovenija će u povećanje odbrambenih kapaciteta ulagati i kroz jačanje ljudskih resursa i nabavku savremene vojne opreme.
Rute je ocenio da je Slovenija "pouzdana saveznica" i pozdravio njenu posvećenost povećanju izdvajanja za odbranu. On je naveo da Slovenija ima važnu ulogu u očuvanju stabilnosti Zapadnog Balkana, kao i da pruža podršku Ukrajini.
"Slovenija je u potpunosti posvećena ne samo izdvajanju dva odsto BDP-a za odbranu, već i kredibilnom putu ka 3,5 odsto do 2035. godine", rekao je Rute.
Tema razgovora bila je i podrška Ukrajini. Janša je ranije najavio da će Slovenija izdvojiti još 50 miliona dolara za nabavku američke vojne opreme za Ukrajinu u okviru NATO inicijative PURL.
Rute je istakao da, pored tradicionalnih vojnih kapaciteta, članice NATO-a moraju da ulažu i u nove tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, bespilotne letelice i sisteme za zaštitu od njih.
(Telegraf.rs/Tanjug)