KRST RAZDORA Ekskluzivna ispovest Srbina o kojem bruji Hrvatska: "Ne damo da se zaborave srpske žrtve"

Obnova pravoslavnog krsta iznad uvale Malin na hrvatskom ostrvu Pagu, podignutog u znak sećanja na Srbe stradale tokom Drugog svetskog rata, izazvala je polemike u Hrvatskoj, a slučaj je dospeo i u Hrvatski sabor.

Dr Dušan Bastašić, predsednik Udruženja građana "Jadovno 1941" iz Banjaluke i inženjer Momčilo Mirić, predsednik istog udruženja sa sedištem u Beogradu, podigli su ovaj krst u znak sećanja na sve žrtve sistema logora Gospić-Jadovno-Pag koji je bio pod upravom ustaškog režima Nezavisne države Hrvatske.

Preporučujemo

Ekipa portala Telegraf.rs ovom prilikom razgovarala  dr Dušanom Bastašićem. Razgovarali smo o samoj akciji obnove krsta, stradanju Srba u NDH, kao i o odnosu zvanične Hrvatske prema zločinima koji su počinjeni za vreme Drugog svetskog rata.

Obnova krsta i napadi u Hrvatskom Saboru

Drveni pravoslavni krst iznad uvale Malin na Pagu, na mestu koje svedoči o stradanju tokom Drugog svetskog rata, ponovo je u središtu pažnje javnosti.

Ono što je za Dušana Bastašića i njegove saradnike bila akcija obnove spomen-obeležja i nastavak borbe da se stratišta ne prepuste zaboravu, preraslo je u političku polemiku koja je stigla i do Hrvatskog sabora.

Dr Bastašić, predsednik Udruženja građana "Jadovno 1941" iz Banjaluke, zajedno sa inženjerom Momčilom Mirićem iz Beograda, obnovio je drveni krst koji je vremenom oštećen usled izloženosti morskoj soli i snažnoj buri.

Njih dvojica snimili su akciju i objavili je na društvenim mrežama, uz poziv građanima da pomognu rad udruženja i aktivnosti usmerene na održavanje postojećih i postavljanje novih obeležja na mestima stradanja.

Međutim, inicijativa je izazvala reakciju hrvatske nacionalističke stranke "Domovinskog pokreta".

Poslanik te stranke Predrag Mišić govorio je o slučaju u Hrvatskom saboru, problematizujući postavljanje krstova i dovodeći u pitanje motive dr Bastašića i njegovih saradnika.

"Domovinski pokret" (DP) potom je podneo prijavu zadarskoj policiji i komunalnom redarstvu Grada Novalje, tražeći da nadležne institucije ispitaju okolnosti postavljanja obeležja.

Gradonačelnik Novalje Ivan Dabo izjavio je da je obnovljeni pravoslavni krst iznad uvale Malin postavljen bez saglasnosti gradskih vlasti, najavljujući pravne korake radi njegovog uklanjanja. Dabo je oštro kritikovao dr Dušana Bastašića i njegove saradnike.

U razgovoru za naš portal, dr Bastašić je odbacio optužbe koje mu se stavljaju na teret i ocenio da je način na koji se o njemu govori u hrvatskom parlamentu sramotan.

"Optužbe koje je izneo poslanik Predrag Mišić su sramotne. On redovno ispoljava mržnju prema Srbima, a sada se i moje aktivnosti, koje su usmerene na očuvanje sećanja na nevine žrtve, predstavljaju kao nešto sporno. Žalosno je što se ide toliko daleko da se poziva da se meni i Momčilu zabrani ulazak u Hrvatsku", poručio je dr Bastašić.

On je posebno odbacio tvrdnje koje mu se pripisuju u vezi sa ratom devedesetih godina, ističući da njegove reči ne treba predstavljati drugačije od onoga što je zaista rekao.

"Ja nikada nisam rekao da su vojnici hrvatske vojske ustaše i koljači", naglasio je dr Bastašić.

Dr Bastašić osvrnuo se i na izjavu gradonačelnika Novalje Ivana Daba.

"Čudi nas izjava Ivana Daba, gradonačelnika Novalje, inače poslanika u Hrvatskom saboru, vezano za postavljanje krstova 2015 i 2018. Gospodin Dabo vrlo dobro zna da smo sve krstove postavili uz saglasnost i pratnju hrvatske policije. Isto kao i litija koju smo organizovali u Metajni do mesta jedne od zgrada nekadašnjeg logora za žene i decu".

Krst kao znak sećanja na stradale

Da bi se razumela težina čitave priče, potrebno je vratiti se u 1941. godinu, kada su u okviru ustaškog logorskog sistema Gospić-Jadovno-Pag počinjeni masovni zločini nad Srbima, Jevrejima i drugim žrtvama ustaškog režima.

Na ostrvu Pagu nalazili su se logori Slana i Metajna, u kojima su zatočenici bili izloženi mučenju, nasilju i ubijanju. Među žrtvama su bili muškarci, žene i deca.

Zbog istorije ovog područja, obeležavanje mesta stradanja i očuvanje sećanja na žrtve predstavljaju važan deo aktivnosti kojima se bavi Udruženje "Jadovno 1941". Obnovljeni krst iznad uvale Malin deo je te inicijative.

Dr Bastašić rekao nam je da je na mestu gde je podignut krst  broj žrtava 791. Prema podacima koje je objavio Institut društvenih nauka Ivo Pilar, na ovom mestu stradalo je 91 dete, 293 žene i 407  muškaraca.

On i njegovi saradnici navode da su na području Paga do sada postavili deset krstova i da nameravaju da nastave obilazak terena, potragu za drugim mestima stradanja i održavanje postojećih obeležja.

U razgovoru za naš portal Dr Dušan Bastašić ispričao nam je i priču o tome šta se desilom početkom septembra 1941. 

"Kada je italijanska vojska spalila leševe stradalih Srba, stanovnici grada Paga ispričali su da je veliki oblak crnog dima sa neizgorenim česticama prekrio ceo grad. Stanovnici su se tada pozatavrali u svoje domove"

Ovo svedočanstvo objavljeno je u Zborniku radova "SLANA I METAJNA. Logori na Pagu i kultura sećanja" objavljen je 2026. godine u izdanju Instituta društvenih znanosti Ivo Pilar, a uredio ga je dr. sc. Željko Holjevac.

Odnos hrvatskih institucija prema stradanju NDH

Dr Bastašić je istakao da se pritisci ne završavaju na političkim istupima, već da su nakon izbijanja polemike u Hrvatskom usledile i uvredljive reakcije i pretnje, dok su se u komentarima ispod tekstova hrvatskih medija pojavile brojne poruke usmerene protiv njega i njegovog saradnika.

Kako navodi, posebno zabrinjava to što se aktivnosti posvećene obeležavanju mesta stradanja i očuvanju sećanja na žrtve predstavljaju kao provokacija, a njih dvojica izlažu javnoj osudi.

On smatra da takva atmosfera dodatno produbljuje netrpeljivost prema Srbima i skreće pažnju sa suštine njihove inicijative, da se stradali ne zaborave i da mesta na kojima su ubijani budu dostojno obeležena.

Govoreći o odnosu prema obeležjima posvećenim srpskim žrtvama, Bastašić je podsetio i na spomen-ploče koje su postavljane u znak sećanja na stradale, a koje su kasnije srušene.

"Postavljali smo spomen-ploče kako bismo obeležili mesta stradanja i sačuvali uspomenu na nevine žrtve, ali su one rušene. To pokazuje koliko je važno da nastavimo da govorimo o onome što se dogodilo i da ne dozvolimo da mesta na kojima su ljudi ubijani budu prepuštena zaboravu", rekao je Bastašić, ističući da ih takvi događaji nisu odvratili od namere da nastave sa obeležavanjem stratišta i očuvanjem istorijskog sećanja.

Čime se bavi Udruženje "Jadovno 1941"?

Udruženje građana "Jadovno 1941" osnovano je 2010. godine u Banjaluci. Reč je o nevladinoj i neprofitnoj organizaciji čije su aktivnosti usmerene na istraživanje, dokumentovanje i očuvanje sećanja na stradanje Srba tokom Drugog svetskog rata, sa posebnim naglaskom na kompleks logora Gospić-Jadovno-Pag.

Rad udruženja obuhvata prikupljanje istorijske dokumentacije, istraživanje mesta stradanja, organizovanje komemoracija i obeležavanje lokacija na kojima su ljudi ubijani. Jedan od ciljeva je da se sačuvaju podaci o žrtvama i da se budućim generacijama omogući da se upoznaju sa događajima koji su obeležili istoriju ovog područja.

Obnova krsta na Pagu deo je tih aktivnosti, a Bastašić i njegovi saradnici pozvali su građane da dobrovoljnim prilozima pomognu održavanje postojećih obeležja, terenska istraživanja i postavljanje novih krstova.

Dr Bastašić nam je rekao da aktivnosti sprovode volonterski i u velikoj meri sami snose troškove. Zahvalio se i svim ljudima koji su donirali novac za rad Udruženja i istakao kako im to "puno"znači.

Polemika koja prevazilazi jedan krst

Slučaj sa Paga otvorio je i šire pitanje odnosa prema obeležavanju stratišta iz Drugog svetskog rata, ali i načina na koji se o takvim inicijativama govori u javnosti.

Dok Bastašić i njegovi saradnici ističu da je njihov cilj sećanje na žrtve, predstavnici Domovinskog pokreta traže da nadležne institucije provere okolnosti postavljanja krstova i poruke koje se uz njih šalju.

Tako su se u istoj priči našli istorijsko sećanje, pitanje procedure i političke optužbe.

Ipak, za Bastašića je suština njegove inicijative jasna: obeležja su namenjena sećanju na stradale, a ne izazivanju sukoba.

Njegovo iskustvo u radu na obeležavanju stratišta, kako poručuje, ne može se odvojiti od potrebe da se o žrtvama govori i da se njihova stradanja dokumentuju. Zbog toga smatra da bi pažnja javnosti trebalo da bude usmerena na istorijski kontekst i na značaj očuvanja mesta stradanja.

Priča o krstu iznad uvale Malin tako je prerasla lokalnu akciju obnove jednog drvenog obeležja. Postala je povod za raspravu o prošlosti, načinu na koji se ona pamti i granici između političkog spora i prava da se žrtve dostojno obeleže.

Za Bastašića, poruka koju krst nosi ostaje ista bez obzira na političke reakcije: sećanje na stradale ne sme da bude prepušteno zaboravu.

(Telegraf.rs)