Crna Gora na korak bliže EU, ali Hrvatska ne odustaje od svojih zahteva: Dva su već ispunjena

Sledeće nedelje u Briselu razgovaraće se o tome koliko su zemlje koje žele da postanu članice Evropske unije napredovale na putu ka članstvu i šta još moraju da urade.

Evropska komisija objaviće nove izveštaje o njihovom napretku, a na konferenciji o proširenju EU učestvovaće i hrvatski premijer Andrej Plenković. Komisija će predstaviti i godišnji izveštaj o azilu i migracijama.

Preporučujemo

Konferencija će biti održana prekosutra u Briselu, a među govornicima će, pored Plenkovića, biti i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, kao i lideri nekoliko zemalja kandidata za članstvo u EU.

Evropska komisija svake jeseni objavljuje paket proširenja, koji sadrži ocene i preporuke o napretku država koje žele da postanu članice Unije.

Izveštaji obuhvataju pet zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i Tursku.

Za četiri zemlje koje su najviše napredovale u procesu pristupanja, Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju, Evropska komisija će objaviti i planove sa okvirnim rokovima za naredne korake ka članstvu.

Crna Gora želi da završi pregovore do kraja godine

Najdalje je odmakla Crna Gora, koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a 21 je privremeno zatvorila. Preostalo joj je još 12 poglavlja, koja Podgorica želi da zatvori do kraja godine.

Taj cilj podržava i Evropska komisija, prenosi Index.

Komisija bi ove nedelje trebalo da pošalje Savetu EU predloge za zatvaranje svih 12 preostalih poglavlja. Međutim, da bi se to dogodilo, saglasnost moraju da daju sve države članice.

Hrvatska je sredinom prošlog meseca državama članicama EU, kao i kabinetima predsednice Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta, poslala dokument u kojem detaljno obrazlaže svoj stav o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji.

U dokumentu je navedeno osam ranije poznatih zahteva koje Podgorica treba da ispuni kako bi dobila podršku Zagreba. Šest se odnosi na poglavlje 23 - Pravosuđe i temeljna prava, a dva na poglavlje 31- Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

Crna Gora ispunila dva hrvatska zahteva

Crna Gora je u međuvremenu ispunila dva od osam zahteva. Promenila je naziv bazena u Kotoru i zakonski rešila pitanje spomen-ploče u nekadašnjem logoru Morinj.

Hrvatski premijer Andrej Plenković ocenio je da je reč o koraku u dobrom smeru.

Plenković je nedavno boravio u Crnoj Gori, gde je učestvovao na samitu Berlinskog procesa i razgovarao sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem.

Tom prilikom rekao je da je ostvaren veliki pomak i po pitanju odštete hrvatskim državljanima koji su bili zatočeni u crnogorskim logorima. I to je jedan od osam hrvatskih zahteva.

Hrvatska naglašava da nije reč samo o pitanjima između dve države, već o poštovanju temeljnih evropskih vrednosti i uslova za zatvaranje pregovaračkih poglavlja.

Jedan od uslova za zatvaranje poglavlja 23, koji su prihvatile sve članice EU, zahteva od Crne Gore konkretne i trajne rezultate u istragama, krivičnom gonjenju i suđenjima za ratne zločine, uključujući i slučajeve koji se odnose na visoke funkcionere.

Od Podgorice se takođe očekuje da poštuje međunarodno pravo, sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove i žrtvama obezbedi pristup pravdi i pravo na odštetu.

Poglavlje 31 obuhvata i dobrosusedske odnose. Jedan od uslova za njegovo zatvaranje jeste da Crna Gora radi na pronalaženju konačnih i obostrano prihvatljivih rešenja svih otvorenih pitanja sa susednim državama, uključujući i granične sporove.

Evropska komisija predstavlja i izveštaj o migracijama

Evropska komisija će u sredu predstaviti godišnji izveštaj o azilu i migracijama, važan dokument za sprovođenje Evropskog pakta o migracijama.

Biće predstavljen i predlog mehanizma solidarnosti, kojim bi se teret prihvata migranata raspodelio među državama članicama, kako bi se pomoglo zemljama na spoljnim granicama EU u slučaju velikog priliva migranata.

Na okvirnom dnevnom redu Komisije nalaze se i godišnji program rada za 2027. godinu, izveštaj o sprovođenju mera za pojednostavljenje zakonodavstva, kao i strategija održivog turizma.

Evropski parlament sledeće nedelje neće održavati plenarnu sednicu, već će poslanici u Briselu raspravljati o pojedinim temama u parlamentarnim odborima.

U četvrtak, 5. novembra, na Odboru za predstavke biće razmatrane i dve teme koje se odnose na Hrvatsku: ilegalno odlaganje otpada u Gospiću i planirana izgradnja megamarine u Cavtatu.

(Telegraf.rs)