Crna Gora dobila pohvale iz Evropske unije, ali i ozbiljna upozorenja: Ovo su najveći problemi

Crna Gora ima dobar nivo pripremljenosti u okviru pregovaračkih poglavlja 23- Pravosuđe i temeljna prava i 24 - Pravda, sloboda i bezbednost, kao i dobar napredak, ali mora da završi ustavne reforme, intenzivira proaktivne istrage i krivično gonjenje, posebno u slučajevima visoke korupcije i organizovanog kriminala.

Crna Gora treba da poveća broj pravosnažnih osuđujućih presuda, obezbedi efikasnije procesuiranje i oduzimanje imovine stečene kriminalnim aktivnostima, kao i da dodatno ojača nezavisnost i efikasnost pravosuđa.

Preporučujemo

To se navodi u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Crnoj Gori za 2026. godinu.

U dokumentu se ističe da Crna Gora ima dobar nivo pripremljenosti za primenu pravnih tekovina Evropske unije (acquis) i evropskih standarda u ovim oblastima, kao i da je u celini ostvarila dobar napredak.

"Poseban fokus sada treba staviti na delotvornu primenu sprovedenih zakonodavnih reformi i dalje jačanje administrativnih kapaciteta u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i osnovnih prava", navodi se u izveštaju.

Jačati nezavisnost pravosuđa

Kada je reč o funkcionisanju pravosuđa, Evropska komisija navodi da crnogorski pravosudni sistem ima dobar nivo pripremljenosti i da je ostvario dobar napredak, prenose Vijesti.

Podseća se da je Crna Gora usvojila ustavne amandmane kojima se jača nezavisnost Sudskog i Tužilačkog saveta, u skladu sa preporukama EU i Venecijanske komisije, kao i izmene zakona kojima se uređuje rad pravosuđa, u skladu sa preporukama Evropske komisije, Venecijanske komisije i GRECO-a.

Imenovanjem sudija Ustavnog suda i članova Sudskog i Tužilačkog saveta obezbeđen je njihov pun sastav i unapređeno funkcionisanje ovih institucija.

Takođe, institucionalna stabilnost i rukovodstvo Vrhovnog suda, Vrhovnog državnog tužilaštva i Specijalnog državnog tužilaštva dodatno su unapređeni ciljanim reformama.

U dokumentu se navodi da su preporuke Komisije iz prošle godine uglavnom sprovedene, ali da bi Crna Gora u narednoj godini posebno trebalo da obezbedi delotvornu primenu ustavnih amandmana kroz usklađivanje podzakonskih akata, odnosno Zakona o Sudskom savetu i sudijama i Zakona o Državnom tužilaštvu, kao i imenovanje članova Sudskog i Tužilačkog saveta.

Komisija preporučuje da Crna Gora nastavi da jača nezavisnost pravosuđa i obezbedi punu i delotvornu primenu unapređenog strateškog i zakonodavnog okvira, uključujući Ustav, u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.

Preporučeno je i da država dodatno unapredi efikasnost pravosudnog sistema jačanjem kadrovskih, finansijskih, infrastrukturnih i informaciono-komunikacionih kapaciteta, uz punu primenu Plana racionalizacije pravosudne mreže i Strategije digitalizacije pravosuđa.

Broj pravosnažnih osuđujućih presuda i dalje je nizak

Kada je reč o borbi protiv korupcije, EK navodi da Crna Gora ima dobar nivo pripremljenosti i da je ostvaren dobar napredak u sprovođenju reformi.

"Proces usvajanja dva seta izmena Ustava je u toku. U Skupštini su održana dva od ukupno tri potrebna glasanja za usvajanje ustavnog amandmana kojim se ukida imunitet predsedniku Vlade i ministrima za sva krivična dela povezana sa korupcijom", navodi EK.

Evropska komisija podseća i da je Skupština Crne Gore započela postupak usvajanja ustavnog amandmana kojim se uvode prethodne provere integriteta kandidata za funkcije predsednika Vlade i ministara, u skladu sa ključnom preporukom Venecijanske komisije. Ipak, oba ustavna amandmana još nisu konačno usvojena.

Njihovo usvajanje, kako ističe Komisija, predstavlja važan korak u ispunjavanju dugogodišnjih preporuka GRECO-a i Venecijanske komisije.

"Institucionalni okvir za prevenciju i borbu protiv korupcije je uspostavljen. Ljudski resursi i kapaciteti u oblasti borbe protiv korupcije su povećani, ali su Specijalnom državnom tužilaštvu i dalje potrebni dodatni resursi", navodi se u izveštaju.

EK ističe da je ostvaren napredak u rezultatima borbe protiv korupcije, posebno kada je reč o pravosnažnim presudama i osuđujućim odlukama u predmetima visoke korupcije.

"Složenost istraga i optužnica ukazuje na posvećenost tužilaštva i organa za sprovođenje zakona u procesuiranju najtežih slučajeva", ističe EK.

Dodaje se da su delotvornost i koordinacija tužilačkih organa i organa za sprovođenje zakona u oblasti borbe protiv korupcije nastavile da se unapređuju.

"Međutim, broj pravosnažnih osuđujućih presuda i dalje je nizak i potrebno ga je povećati", navodi se u izveštaju.

Ističe se i da su potrebni dodatni napori kako bi se ubrzalo sprovođenje strateškog okvira.

Preporuke Komisije iz prošle godine uglavnom su sprovedene, a Crnoj Gori je za naredni period preporučeno da nastavi sa punom i delotvornom primenom unapređenih strateških i zakonodavnih okvira, uključujući konačno usvajanje ustavnih amandmana.

Potrebno je i ojačati prevenciju, transparentnost i odgovornost u oblastima sa visokim rizikom od korupcije, između ostalog, obezbeđivanjem operativnih kapaciteta i finansijske nezavisnosti Agencije za sprečavanje korupcije.

Crna Gora treba da nastavi sa unapređenjem rezultata u proaktivnim istragama, krivičnom gonjenju i donošenju osuđujućih presuda u predmetima korupcije, posebno u slučajevima visoke korupcije.

"Crna Gora treba hitno da ojača delotvornu primenu postojećeg krivičnog zakonodavstva od strane Državnog tužilaštva i sudova, obezbeđujući delotvorne i odvraćajuće kazne, otklanjajući kašnjenja u krivičnim postupcima i hitno unapređujući kadrovske kapacitete i uslove rada Specijalnog državnog tužilaštva,Specijalnog policijskog odeljenja i Specijalnog odeljenja Višeg suda u Podgorici", navodi se u izveštaju.

EK preporučuje i da država obezbedi punu primenu unapređenog pravnog okvira za finansiranje političkih partija i izbornih kampanja, uz otklanjanje ključnih nedostataka utvrđenih u preporukama OEBS/ODIHR-a i GRECO-a, kao i da nastavi usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.

Država da unapredi pravni okvir za rad Zaštitnika ljudskih prava i sloboda

Komisija navodi da su zakonodavni i institucionalni okvir u oblasti osnovnih prava u velikoj meri uspostavljeni i da Crna Gora nastavlja da u značajnoj meri ispunjava svoje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava.

"Međutim, potrebni su dodatni napori kako bi se obezbedila puna primena ovog okvira, kao i pristup pravdi i ostvarivanje prava u upravnim i sudskim postupcima, posebno kada je reč o grupama koje se nalaze u ranjivom položaju", navodi se u dokumentu EK.

Napominje se da su najranjivije grupe u društvu, uključujući Rome i Egipćane, pripadnike rasnih ili etničkih manjina, osobe sa invaliditetom i LGBTIQ+ osobe, i dalje izložene diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima iz mržnje.

Komisija je konstatovala da su prošlogodišnje preporuke delimično sprovedene i pozvala Crnu Goru da nastavi sa primenom preostalih preporuka međunarodnih tela, unapredi položaj Roma i Egipćana i ispuni obaveze iz Poznanjske deklaracije.

Takođe, potrebno je obezbediti punu primenu zakonodavstva o zaštiti podataka o ličnosti i unaprediti pravni okvir za rad Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.

Država da nastavi sa zaštitom novinara od nasilja

Kada je reč o slobodi izražavanja i slobodi medija, Komisija je navela da Crna Gora ima dobar nivo pripremljenosti i da je ostvaren dobar napredak u sprovođenju reformi.

"Crna Gora nastavlja da sprovodi politiku nulte tolerancije prema nasilju nad novinarima i medijskim radnicima, dok je neophodno usvojiti poseban zakon kojim se uređuju tužbe usmerene protiv javnog delovanja (SLAPP)", navodi EK.

U dokumentu se ističe da je transparentnost vlasništva nad medijima unapređena uspostavljanjem javnog registra, mada i dalje postoje određeni nedostaci kada je reč o onlajn medijima.

"Iako je transparentnost vlasništva nad medijima unapređena, povećana je zabrinutost zbog snažnog spoljnog uticaja na medije u Crnoj Gori", navodi EK.

Komisija je konstatovala da su prošlogodišnje preporuke u potpunosti sprovedene, ali očekuje da Crna Gora nastavi da štiti novinare od nasilja, obezbedi punu primenu medijskog zakonodavstva i očuva nezavisnost medijskih saveta, uz dalje usklađivanje propisa sa pravnim tekovinama EU, uključujući Evropski akt o slobodi medija.

Poglavlje 24- Sprečiti uticaj organizovanog kriminala na institucije koje sprovode zakon

Komisija je konstatovala da Crna Gora ima dobar nivo pripremljenosti u oblasti pravde, slobode i bezbednosti.

"Ostvaren je dobar napredak, posebno u oblasti usklađivanja vizne politike, kao i u razvoju kapaciteta za upravljanje granicama, kroz instaliranje nove opreme, završetak izgradnje nove infrastrukture i zapošljavanje novih službenika u graničnoj policiji."

Podseća se da je Crna Gora izmenila Uredbu o viznom režimu kako bi je u potpunosti uskladila sa listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, sa stanjem na dan 31. oktobra 2026. godine.

Preporuke Komisije iz prošle godine su, kako se navodi, u velikoj meri sprovedene.

Prema preporukama EK, Crna Gora bi u narednoj godini trebalo dodatno da ojača kapacitete za upravljanje granicama, završi izgradnju neophodne infrastrukture i nabavi opremu za nadzor državne granice.

Potrebno je i preduzeti odlučne korake kako bi se povećali i unapredili prihvatni kapaciteti za podnosioce zahteva za međunarodnu zaštitu.

EK preporučuje i da država ublaži rizike od korupcije i infiltracije organizovanog kriminala u organe za sprovođenje zakona, uključujući graničnu policiju i pravosuđe, primenom čvrste politike prevencije i integriteta, kao i obezbeđivanjem odlučnog sudskog odgovora na otkrivene slučajeve.

Borba protiv teškog i organizovanog kriminala

"Crna Gora ima dobar nivo pripremljenosti u oblasti borbe protiv teškog i organizovanog kriminala. Ostvaren je dobar napredak, posebno imenovanjem direktora Uprave policije  Crne Gore u punom mandatu u decembru 2025. godine i imenovanjem četiri pomoćnika direktora Uprave policije u julu 2026. godine, kao i zapošljavanjem dodatnih službenika u Specijalnoj policijskoj jedinici, Kancelariji za povraćaj imovine, Finansijsko-obaveštajnoj jedinici i Kancelariji za upravljanje imovinom", navodi se u izveštaju EK.

Komisija podseća da je u aprilu 2026. godine završena izgradnja dugo očekivanih novih prostorija za Specijalno državno tužilaštvo i Specijalno policijsko odeljenje.

Navodi se da su preporuke Komisije iz prošle godine uglavnom sprovedene.

U narednoj godini Crnoj Gori je preporučeno da poveća efikasnost krivičnog gonjenja i donošenja presuda u predmetima teškog i organizovanog kriminala, posebno u slučajevima pranja novca.

Potrebno je rešiti problem dugotrajnog trajanja suđenja i čestih odlaganja ročišta u predmetima organizovanog kriminala, kao i obezbediti da sudovi i tužilaštvo primenjuju ključne pravne institute, poput samostalnog pranja novca i standarda kvaliteta dokaza.

Komisija preporučuje i da država obezbedi oduzimanje i konfiskaciju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću sistematskim praćenjem tokova novca, efikasnim i doslednim sprovođenjem posebnih dokaznih radnji i primenom instituta proširenog oduzimanja imovine.

Preporuka je i da se popune preostala upražnjena radna mesta u Specijalnoj policijskoj jedinici, Specijalnom državnom tužilaštvu, Višem sudu u Podgorici, Kancelariji za upravljanje imovinom i Finansijsko-obaveštajnoj jedinici, kao i da se reorganizuje odeljenje za posebne istražne mere.

Država, kako je preporučila EK, treba da obezbedi i da sva oduzeta roba i predmeti, uključujući opojne droge, budu sistematski popisani u skladu sa standardizovanom metodologijom.

(Telegraf.rs)