Svedočio je golgotu srpskog naroda: Obeležena godišnjica smrti najvećeg Srbina među Amerikancima

U Srbiju je došao da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom, na poziv srpske vlade 1914. godine

Godišnjica smrti istaknutog humaniste, kriminologa i prijatelja Srbije Arčibalda Rajsa svečano je obeležena danas državnom ceremonijom u Topčiderskom parku.

ČUJTE SRBI: Ovaj film o Arčibaldu Rajsu u DOB-u jednostavno morate da vidite! (VIDEO)

NEMAC JE VOLEO SRBIJU VIŠE NEGO NEMAČKU: Ovo je njegov TESTAMENT. Da li su ga Srbi poslušali?

Vence su na spomenik Rajsu, podignut 1931, položili i odali poštu izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković, zatim u ime vlade Srbije državni sekretar Ministarstva rada Negovan Stanković, kao i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Kriminalističko-policijske akademije, Grada Beograda, Udruženja za negovanje tradicije narodnooslobodilačkih ratova, Udruženja potomaka Solunskih ratnika i građani.

Generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković smatra da doktora Arčibalda Rajsa nismo zaboravili sve dok ga se ne sećamo samo na današnji dan kojim se obeležava godišnjica njegove smrti, "već i na svakom koraku ponavljajući ono što je on ponavljao u čitavom periodu od 1914. dokle je bio živ".

- A ponavljao je istinu o stradanju srpskog naroda naročito 1914-1915, ali i svedočio njegovu golgotu, povlačenje kroz Albanske gudure, vaskrs države na Krfu, Solunskom frontu i oslobođenje - rekao je Selaković.

Ali, kako ističe, Rajsa Srbi ne treba samo da se sećaju po njegovom profesionalnom pozivu i etici koja je dokazana u tom periodu, kada je kao kriminolog postupao u Srbiji, najviše na prostoru Mačve, Podrinja, zapadne Srbije, već treba i da "živimo kroz njegove poruke iz njegovog čuvenog spisa "Čujte Srbi - čuvajte se sebe", odnosno da upoznamo same sebe da bismo mogli da rešavamo najveće probleme.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović istakao je da je Arčibald Rajs postavio temelje srpske kriminološke i forenzičke nauke, na kojima naši stručnjaci i dalje rade, kao i da je on prošao golgotu marša do Albanije i povratka u Srbiju probijajući Solunski front.

- Rajs je ostavio zaista veliki trag i mnogo smo mu dužni. On je i svojim porukama, nama i pokolenjima ostavio zadatak da ne ponovimo greške naših predaka, da čuvamo i volimo našu zemlju - rekao je Mladenović.

Predsednik Udruženja potomaka Solunskih ratnika "Dr Arčibald Rajs" Miroslav Ðolović kaže da nema onoga ko je hteo "da i malo pronikne u istoriju srpskog naroda", a da nije razgovarao o Arčibaldu Rajsu, koji je, kako ističe, prijatelj Srba za sva vremena.

- Poslužiću se stihom Vojislava Ilića Mlađeg - Kada mi se ovde u zemlji Srbiji završi staza životnih dana, želim da moje srce počiva visoko na vrh Kajmakčalana. Tog najdičnijeg vrha Srbije gde suri orli nebo prodiru da budem pored mojih drugova koje sam gledao kako umiru - rekao je Ðolović.

Zar ima nešto jače i veće da se kaže, zapitao se i dodao da mu je žao što kraj Rajsovog bitisanja u Srbiji nije bio dobar, "što je dozvoljeno da ga jedan naš isprovocira i njegovo bolesno srce dovede na vrh Kajmakčalana".

- Hvala mu za oporuku ''Čujte Srbi'', da mi iz toga izvučemo pouku, hvala mu za ono što je svojim honorarom pomagao nejake, hvala za sve radove koje je objavio o zločinima koji su činjeni na tlu Srbije u doba Austrougarske okupacije i što je ostavio lik čoveka kao šablon kako treba živeti, raditi i odnositi se prema drugima - rekao je Ðolović.

Rodolf Arčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

U Srbiju je došao da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom, na poziv srpske vlade 1914. godine.

Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi "Šta sam video i proživeo u velikim danima", a pre toga objavio je "Pisma sa srpsko-makedonskog fronta", dok, kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige "Čujte Srbi!“.

(Telegraf.rs / Tanjug)