Najveći muzej pod vedrim nebom je u Beogradu: U pitanju su grobovi velikana, a sad možete i da ih obiđete (FOTO)

To je deveta tematska tura koja je organizovana ove godine, a dva sata bilo je malo da se obiđu grobovi svih velikana koji su dali veliki doprinos u stvaranju moderne Srbije

U okviru manifestacije Dani evropske baštine na Novom groblju u Beogradu danas je organizovana tura "Blistavi umovi Srbije", gde su posetioci mogli da vide gde su sahranjeni veliki književnici, naučnici, slikari, političari koji su zadužili Srbiju, a vrlo često doživeli tragične sudbine i bili neshvaćeni.

Petar Kočić je umro go i bos u duševnoj bolnici: Ono što su mu stavili na glavu pred sahranu dokaz je koliko je voleo svoj narod (VIDEO)

Preporučujemo

To je deveta tematska tura koja je organizovana ove godine, a dva sata bilo je malo da se obiđu grobovi svih velikana koji su dali veliki doprinos u stvaranju moderne Srbije.

Posetioci su mogli da saznaju nešto više o životu i radu Jovana Ristića, Mihaila Petrovića Alasa, Janka Vukotića, Nikole Pašića, Milenka Vesnića, Dimitrija Tucovića, Jovana Cvijića, Jaše Prodanovića, Koste Vujića.

Zatim Petra Kočića, Ðure Jakšića, Laze Lazarevića, Stevana Sremca, Milana Rakića, Stevana i Milice Jakovljević, Sime Matavulja, Branislava Nušića...

- Cilj ture je da se sagleda Novo groblje sa drugog aspekta, kao jedan od najznačajnijih naših muzeja na otvorenom. Ovde ne samo da je sahranjen veliki broj znamenitih ličnosti, oko 1.500, na ovom prostoru se nalazi više od 1.800 vajarskih radova koje je radilo više od 130 srpskih i jugoslovenskih vajara - rekla je istoričarka umetnosti Violeta Obrenović, koja je bila vodič posetiocima.

Tura je krenula od najvećeg srpskog diplomate Jovana Ristića, koji je rođen u siromašnoj porodici, ali zahvaljujući svojim talentima i državnim stipendijama završio studije u Nemačkoj.

Zahvaljujući njegovim diplomtskim aktivnostima 1867. godine turski garnizoni su napustili Srbiju, a 11 godina kasnije na Berlinskom kongresu Srbija dobila nezavisnost.

Bio je privržen porodici Obrenovića, zalagao se za slobodu štampe i kada mu je Milan Obrenović zbog toga rekao da radi protiv njega, odgovorio je: "Ne kneže, ja se brinem za vas".

Ostaće upamćen i kao neko ko je promovisao Šekspira u Srbiji.

Svi znaju za velika matematička dostignuća Mihaila Petrovića Alasa, za njegov naučni rad i strast prema ribolovu, ali malo ko zna koliko je bio skroman u životu.

U sobi je imao jedan vojnički krevet, drveni sto, a na zidu okačene samo šegrtske, majstorske i alaske diplome. Vodio je ekspedicije na Severni i Južni poli svirao violinu u pevačkom društvu "Suz".

- Ostaće upamćeno kako je studentima objašnjavao šta je matematika. Pitao ih je šta je to crveno, što visi na grani i peva. Kada studenti nisu znali odgovor, Petrović je objašnjavao da je to šaran. Kako na drvetu i kako crven, pa neko ga je obojio i okačio, a kako peva "e to je matematika" govorio bi Petrović -ispričala je Violeta Obrenović okupljenim posetiocima.

Iako je bio Alas nikada nije naučio da pliva, 11 puta se davio a jednom ga je čak princ Ðorđe Karađorđević, njegov veliki prijatelj, spasao iz vode.

O publicisti i profesoru Međunarodnog prava Milenku Vesnići malo ko zna u Srbiji. Od siročeta iz Sandzaka, dospeo je u najviše krugove srpskog i evropskog društva, a čak ga je Draga Mašin smatrala za najpoželjnijeg neženju i dobru priliku za koga bi mogla da se uda njena sestra.

Kralja Petra Karđorđevića uveo je u visoke evropske krugove, oženio se američkom milionerkom i za Srbiju obezbedio brojne povoljne kredite za infrastrukturu.

- Puno je uradio za Srbiju, ali nije bio omiljen kod svog naroda - prepričavala je detalje iz Vesnićevog života Obrenovićeva.

A možda je tužna životna priča poznatog književnika i borca za slobodu Petra Kočića najviše dirnula posetioce.

Rođen u Bosni, ali se borio za slobodu srpskog naroda na svim prostorima, te je često hapšen i proganjan. Ostaće upamćeno da kada je prvi put kročio na tlo Srbije, koju je toliko voleo, prvu noć je proveo na klupi u parku, a drugu u zatvoru zbog besposličarenja.

Bog, otadžbina, istina i sloboda - reči su koje je Kočić pisao velikim slovom.

Završio je u duševnoj bolnici, gde je i umro.

Ni priče ostalih "Blistavih umova Srbije" nisu ostavile posetioce ravnodušnim.

(Telegraf.rs/Tanjug)