DINAR JAČI OD FRANKA: Kako je KRALJ ČUVAO SRBIJU u RATOM razorenoj zemlji!

U Prvom svetskom ratu, Srbija je bila okupirana, Vlada izmeštena a kralj u izbeglištvu, ali vrednost srpskog dinara je sve vreme ostala stabilna, a kurs nepromenjen - 88 franaka za 100 dinara

Srbija je Prvi svetski rat dočekala sa stabilnim finansijskim sistemom i dovoljno novca u državnoj kasi, ali ono što je bilo važno je - da se takvo stanje i održi tokom rata, kada su troškovi znatno veći što zbog finansiranja u odbranu od okupatora, što zbog teške situacije u kojoj obično preti siromaštvo, beda, inflacija. Međutim, verovali, ili ne - vrednost srpskog dinara je ostala nepromenjena, što je gotovo neverovatno. 

I dok danas više od 6.000 Srba gubi stanove zbog kredita koje su podizali u švajcarskoj valuti koja konstantno jača u odnosu na dinar i dok vrednost dinara konstantno varira, ni rat, ni izmeštena vlada, pa ni činjenica da je srpski kralj bio u izbeglištvu nisu uspeli da poljuljaju srpski dinar, koji se dovitljivošću srpskih funkcionera iz ministarstva finansija držao stamenije nego ikada. Ministar finansija u to vreme bio je Lazar Paču.

Preporučujemo

Nakon što je objavljen rat od strane Austrougarske, Srbija je morala da preduzme hitne mere kako ne bi bankrotirala. U spasu od bankrota su joj znatno pomogle i Francuska i Velika Britanija jer su joj odobrile zajmove u iznosu od po 110 miliona franaka u zlatu, koje je Narodna banka koristila za štampanje novca i očuvanje stabilnosti dinara.

Porfesor Boris N. Kršev sa Fakulteta za pravne i poslovne studije u svom radu "Javni dugovi i finansijske prilike u Srbiji do kraja Prvog svetskog rata" navodi da je Narodna banka u ratnim okolnostima nastojala da nesmetano obavlja svoje redovne i vanredne obaveze, ali, prateći sudbinu države i vlade, u jesen 1915. godine bila je prinuđena da, skupa sa vrednostima i dokumentacijom, napusti teritoriju Srbije. Zajednička autrougarsko-nemačko-bugarska vojna ofanziva primorala je Narodnu banku da 1. oktobra 1915. godine krene preko Niša, Skoplja i Soluna u višegodišnje izgnanstvo.

Za Pačua je Narodna banka imala veliki značaj i on se, nakon dobijanja ultimatuma od strane Austrougarske u dogovoru sa Đorđem Vajfertom odlučio za hitnu evakuaciju Narodne banke u unutrašnjost. Pošto se Beograd nalazio na samoj granici sa Austrougarskom, Glavni odbor je doneo odluku da se većina vrednosti Narodne banke, među kojima su bili zlato, srebro, gotov novac i devizne rezerve, kao i svo raspoloživo ljudstvo, odmah isele u Kruševac.

Narodna banka je jedno vreme privremeno bila stacionirana u Marselju, ali je i odatle nastavila da štampa novac, koji je uz francuske i engleske kredite imao stabilan kurs i plus je svaka novčanica imala svoje pokriće u zlatu ili drugoj stranoj valuti (franci, dolari,funti). S druge strane, objašnjava profesor Kršev, konvertabilnost dinara očuvao je sam okupator time što ga je nasilno devalvirao za 50 odsto manjajući ga u krune, svoju valutu, i istisnuvši ga iz platnog prometa. Tako je srpski dinar ostao na neki način "zamrznut", dok je tzv. srpska kruna devalvirala za 60 odsto.

Juna 1916. potpisan je sporazum, sa ciljem da se očuva Solunski front, pa su se tim sporazumom Francuska i Britanija obavezale da novčano pomažu Srbiju sa 9 miliona francuskih franaka mesečno, i to dokraja rata. Kada su 1917. godine u rat ušle i Sjedinjene Države, Srbija je počela da prima i od njih redovnu mesečnu pomoću iznosu od 12 miliona dolara. Tako su glavni poverioci Kraljevine Srbije zafinansiranje rata postale tri države: Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska.

Interesantno je i to da u Srbiji objava rata nije izazvala neku veću paniku, iako je vlada znala da novca i potrebnih sredstava nema ni za mobilizaciju, a kamoli za vođenje rata. Finansiranje vojnih operacija u 1914. Srbija je podmirivala i iz dela budžeta za tekuću godinu, čiji su prihodi samo delimično realizovani, od planiranih 214,3 miliona prikupljeno je 124,3 miliona dinara. Iako se u ratnim uslovima nije moglo očekivati da budžet bude realizovan, srpska vlada tog vremena nije ni pomišljala na rebalans budžeta.

Srbija je mnogo truda uložila kako bi očuvala svoje finansije, a da nije bilo zaduživanja, dinar ne bi bio stabilan. Ipak, nije se mislilo o posledicama, jer nakon što je rat završen , svoje predratne i ratne dugove Srbija je unela u novonastalu Kraljevinu SHS, što ju je učinilo nestabilnijom, ne samo ekonomski, već i politički.

Procena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bila je da ratna šteta iznosi 13 milijardi dinara u zlatu. Reparacione komisije su 1921. godine donele odluku da Nemačka treba da isplati ukupno 120 milijardi zlatnih maraka, a od te sume Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca je pripadalo 5 odsto. Pored toga, ostale države gubitnice Austrija, Mađarska i Bugarska su trebale da isplate 12 milijardi, od čega je Kraljevini SHS pripadalo oko 30 procenata. Međutim, zbog teške ekonomske krize, koja je zahvatila Nemačku, a čija kulminacija se desila 1931. godine, isplata ratne štete kasnije je obustavljena.

(M. B.)