DRAŽA UZVRATIO ŠAMAR TITU: Evo kako su četnici U INAT slavili Svetog Savu! (FOTO)

Četnici Draže Mihailovića baš na Svetog Savu održali su Svetosavski kongres na kojem su usvojili Bašku rezoluciju, koja je predviđala obnovu Jugoslavije kao parlamentarne monarhije sa tri federalne jedinice, Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom

Svetosavski kongres nije stvar koja se u Srbiji održava od skoro, već su i pripadnici Četničkog pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića slavili Svetog Savu, a tako je 1944. godine i održan istorijski Kongres ravnogoracakao odgovor četnika na Drugo zasedanje AVNOJ-a!

Ovaj kongres održan je od 25. do 28. januara 1944. godine u selu Ba kod Gornjeg Milanovca (3 km od železničke pruge Beograd — Gornji Milanovac), a među delegatima bilo je najviše zemljoradnika – 127. Slede državni činovnici (41), trgovci (18), advokati (14), sveštenici (9), lekari (6), ekonomi i agronomi (6), inženjeri (5), penzioneri (5), privatni činovnici (4), studenti (3), novinari (3), industrijalci (2), farmaceuti (2), pravnici (2), kao i po jedan zanatlija, fotoreporter, senator, ban i banovinski poslanik. Zanimanje 20 delegata ostalo je nepoznato.

Na kongresu je usvojena rezolucija Baška rezolucija, koja je predviđala obnovu Jugoslavije kao parlamentarne monarhije sa tri federalne jedinice, Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom. Na kongresu je dogovoreno i stvaranje Jugoslovenske demokratske narodne zajednice (JDNZ), političke koalicije koja bi podržavala ravnogorski pokret.

Kongres je počeo u zoru 27. januara na Svetog Savu, zbog čega će u istoriju ući pod imenom Svetosavski kongres. Najpre je desetak sveštenika i monaha održalo bogosluženje, oko stola sa krstom, kolačom, koljivom i svećom. Potom su svi prisutni otpevali Himnu Svetom Savi, a onda je jeromonah Jovan Rapajić, sledbenik i najbolji učenik episkopa Nikolaja Velimirovića, održao nadahnutu besedu o prvom srpskom prosvetitelju.

Kako prenose Pogledi, rakteristično je da je Draža prvu rečenicu posvetio “palim borcima i nevinim žrtavama u ovoj borbi“.

- Mislim da ću biti i tumač i vaših želja, ako sa ovog istorijskog skupa budem izjavio da će porodice palih žrtava vazda biti predmet našeg staranja i zalaganja za njihovu budućnost -rekao je potom, u želji da predstavnici najmoćnijih stranaka – za koje je verovao da će vladati i posle rata – ne ponove greh prema ratnim vojnim invalidima sa Cera, Kolubare i Solunskog fronta.

- U ime kraljevske vlade i Jugoslovenske vojske pozdravljam vas kao predstavnike organizacija demokratskog naroda Jugoslavije i želim vam srećan rad na ovom velikom narodnom i državnom poslu. Naš po broju mali, ali duhovno veliki narod, koji je kroz celu svoju istoriju uvek bio kao i danas predmet divljenja celog sveta u borbi za svoj opstanak, naterao je žilavom borbom i svoje neprijatelje da ga poštuju. Prelazeći preko istorijata i uzroka privremenog gubitka države, i u prošlom i u ovom nametnutom mu ratu, opominjem svet na činjenicu da je naš narod izlazio iz svake oružane borbe kao pobedilac, jer je živeo i umirao za slobodu. U ovom ratu protivnici i napadači izmislili su i novo oružje. Oni žive u zabludi da će moći klevetama protiv vodećih ljudi takvog naroda i obmanama neupućenog sveta postići ono što brutalnom silom oružja ne mogu. Kao vojnik koji po rođenju i osobinama pripada ovakvom slobodarskom i junačkom narodu, nisam mogao niti hteo da napustim svoga kralja i svoju Otadžbinu. Ja sam se zakleo da ću za kralja i Otadžbinu život dati. Ja sam svoju zakletvu ispunio. I bio sam siguran da ni narod, kome pripadam, neće se nikad pomiriti sa ropskim životom.

Jugoslovenska vojska pod mojim vođstvom i ja lično, bili smo i doživotno ostajemo verni i odani vrhovnom komandantu, njegovom veličanstvu kralju Petru Drugom. Mi, vojska i ja lično, verni smo sada i bićemo verni i ubuduće ustavnom i zakonitom poretku u Jugoslaviji, kao što smo bili i bićemo doživotni branioci njene teritorijalne neprikosnovenosti. Mi, vojska i ja lično, smatramo da je isključivo pravo slobodnog i na demokratskim načelima izabranog narodnog predstavništva, da ustavnim putem zivrši organizaciju države. Najenergičnije i sa gnušanjem odbijam tendenciozne glasove o kolektivnoj odmazdi prema ma kome - rekao je Draža.

(Telegraf.rs)