ŠOKIRAĆE VAS OVO PROROČANSTVO - SRBI VLADAJU HRVATSKOM I DRŽE ZAGREB, KNIN I ZADAR: Ovo bi se desilo da nije bilo OLUJE!

Maloumne odluke vrha JNA da se napada Dubrovnik i sravni Vukovar, mesto sa najvišim procentom srpskog stanovništva među većim gradovima Hrvatske, samo su olakšali Tuđmanov državotovorni posao

Pitanje koje se postavlja je, šta bi bilo sa Srbima u Hrvatskoj da nije bilo ratova devedesetih godina prošlog veka? Da nije bilo operacije "Oluja"? Da li bi krajevi koji su bili većinski nastanjeni Srbima opusteli ili bi se dogodilo nešto drugačije?

Preporučujemo

SRBI NE MRZE HRVATE I NE SANJAJU KARAĐORĐA I MLADIĆA, ONI SAMO ŽELE SVOJU KUĆU: Ovo je Danica Drašković rekla o Oluji!

Odgovore na to šta bi bilo, da je bilo, dao je Prof. Dr Predrag J. Marković, u listu "Nedeljnik", koji kaže da je pre svega položaj srpskog naroda u socijalističkoj Hrvatskoj jedan veliki mit. To je priča o takozvanom statusu konstitutivnog naroda. Na prvi pogled, Srbi su u SR Hrvatskoj stvarno bili potpuno ravnopravni, jer je ta republika Ustavom bila definisana i kao država srpskog naroda, to jest Srbi nisu bili definisani kao manjina.

NATO I HRVATI UBIJALI SU SRBE U OLUJI, HTELI SU DA NAS ISTREBE, PUCALI SU NA NAS I DOK SMO BEŽALI: Ove reči zapalile su Balkan!

- U ZAVNOH-u je za vreme Drugog svetskog rata postojao srpski klub, ali je on nestao bez traga. Moša Pijade je u Jajcu za vreme zasedanja AVNOJ-a dao predlog da Srbi u Hrvatskoj dobiju autonomija, ali Ranković mu je rekao da Srbi i Hrvati nisu toliko različiti, da bi se izdvajla svaka opština. Srbi su u početku bili natprosečno zastupljeni u Partiji, a i u javnoj i tajnoj policiji, ali to ništa nije pomoglo srpskim krajevima u Hrvatskoj. Samo su izazvali omrazu među Hrvatima kao nabeđeni nosioci komunističke represije i dali materijala za hrvatski mit o hegemoniji Srba u doba socijalizma - piše Marković.

Optimistički scenario kaže da bi skoro sigurno i bez rata većina srpskih krajeva opustela do danas. Šta je onda tu optimistično?

- Održali bi se Ravni Kotari i delovi auto-puta ka Splitu i oko Plitvica, zahvaljujući turizmu, kao i delovi zapadne i istočne Slavonije, posebno oko Vukovara. Međutim, broj Srba u velikim gradovima i u Zagrebu bio bi mnogo veći, kao i njihov uticaj. Sa preko 12 odsto stanovnika mogli bi da utiču na hrvatsku politiku, pa da možda vremenom i steknu neka nacionalna prava - smatra Marković.

Ipak, taj scenario bio je skoro nemoguć, jer osim Slobodana Miloševića koji je okarakterisan kao glavni razbijač Jugoslavije, uloga Franje Tuđmana, sigurno nije bila uloga branitelja i mirotvorca.

KRAJINA I SRBI BILI SU BAKŠIŠ MILOŠEVIĆU KOJIM JE ČASTIO HRVATE I TUĐMANA: Ovo je ISTINA, kako je PAO Knin, a Srbi proterani! (VIDEO)

- Šta je Tuđman učinio da umiri hrvatske Srbe? Pitanje je retorsko, jer je odgovor očigledan - ništa. Da li je bilo drugih izlaza, osim eskalacije sukoba?

- Čini se da je ustašoidnoj hadezeovskoj vlasti čak odgovarala eskalacija sukoba. Maloumne odluke vrha JNA da se napada Dubrovnik i sravni Vukovar, mesto sa najvišim procentom srpskog stanovništva među većim gradovima Hrvatske, samo su olakšali Tuđmanov državotovorni posao. Divljanje srpskih vojski i paravojski je u očima zapadnog javnog mnjenja od Hrvata napravilo žrtve. Oni su stekli simpatije sveta, a i priču o herojskom žrtvovanju za slobodu, na kojoj će izgraditi patriotsku mitologiju  - objašnjava Marković.

Probudile su me granate i lomljava! Potresna priča srpske odbojkašice koja je preživela Oluju!

- Šta je moglo da pođe drugačije? Da li bi Ivica Račan koji je vodio sumnjivo mlaku izbornu kampanju 1990. godine, uspeo da izbegne rat? Da li bi Jovan Rašković, da ga nisu Srbi oterali, uspeo da obezbedi neku vrstu autonomije? Da li bi se mukotrpnim pregovorima sa svetskim centrima moći, umesto oružjem nešto postiglo?  Velike zapadne sile nisu rado gledale na oživljavanje ustaštva. Međutim, početkom devedesetih još uvek nije postojala spoljna politika EU. Odluke kao ona o referendumima za nezavisnost po republikama SFRJ donose se na brzinu i nepromišljeno (da li je danas drugačije?)

- Čak je i oružana pobuna mogla biti drugačija. Nikome nije jasno šta su Srbima doneli opsada Dubrovnika i rušenje Vukovara. Da li je bilo moguće održati nizak nivo nasilja, kao na početku "balvan revolucije"? Da li bi manje nasilja učinilo prihvatljivijim srpske zahteve za autonomiju? Da li bi Hrvati svakako pregazili srpske enklave ma kako skromne i sa malim zahtevima one bile?

Marković na kraju kaže da su često u svojim napisima alternativna istorijska scenarija vezivali za ličnost.

- U stvarnom istorijskom usudu nije bilo ličnosti, dovoljno velikih da preusmere istoriju. Takvih nije bilo ni u Zagrebu ni u Beogradu, ali ni u Vašingtonu, Briselu, Parizu, Londonu i Berlinu. O Kninu da i ne govorimo - zaključuje on.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)