SRPSKA GOSPODARICA: Rodila je DESETORO DECE, Srbi su je OBOŽAVALI. Vladala je GVOZDENOM RUKOM!
SRbi su je poštovali kao majku, a rodila je čak desetoro dece, među kojima i njima omiljenog kralja, a ona im je zapovedala da se kulturno i duhovno uzdižu
Srbi su imali svoju gospodaricu - ženu koja im je vladala iz senke. Kneginja Persida Karađorđević rodila je desetoro dece i bila dobra majka, ali je to nije sprečavalo da vodi Srbiju u ime njenog muža Aleksandra Karađorđevića!
Preporučujemo
DANAS SLOBODNO USKOČITE U LETNJE HALJINICE: Očekuje nas lep i sunčan dan!
PONIZIO JE ČILIĆA, ALI GA BRANI: Zbog ovoga je Novak najveći gospodin svetskog tenisa!
Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog. Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe.
Rođena je 15. februara 1813. godine u Brankovini, u domu Jevrema i majke Jovanke, ćerke uglednog vojvode Mladena Milovanovića. Njeno ime se po prirodi stvari dovodi u vezu i sa Jakovom Nenadovićem, jer joj je prvi srpski ministar policije bio deda. U takvom okrilju obrazovanje nije moglo da joj izmakne, ali je od porodice očito nasledila i mudrost i odlučnost, po čemu je u kasnijim godinama života bila prepoznatljiva.
Persida se čak deset puta ostvarila kao majka - najpre je rodila Poleksiju, potom Kleopatru, pa Aleksija, Svetozara, Petra, Jelenu, Andreja, Jelisavetu, Đorđa i na kraju Arsena. Posle 14 godina braka, Aleksandar je zagospodario Srbijom, pošto su ga na presto doveli Ustavobranitelji, nakon što je svrgnut Mihailo Obrenović. Tako je Persida postala kneginja, ali ne ona koja vlada iz senke, nego ona koja otvoreno podržava i u stopu prati supruga.
Smatrala je da je kultura važna sfera društva i da mora da se neguje i širi. Osnivanje prvog srpskog pozorišta u Beogradu, 1847. godine se pripisuje upravo njoj. S druge strane, kneginja nije zapostavljala ni duhovni život, o čemu svedoči Crkva Svetog Ilije, koja je podignuta na njenu inicijativu.
Da je Persida bila važna i uticajna ličnost, govori i činjenica da joj je turski sultan dodelio Orden padišahovog portreta, što je bio jedinstven slučaj u turskoj istoriji.
Umrla je 29. marta 1873. godine u Beču.
Pratite Telegraf.rs i na Vajberu!
(Telegraf.rs)