Nema "plana B" za Srbiju: Budućnost je jasna

Budućnost Srbije je u EU, i budućnost EU je sa Srbijom- to je osnovna poruka koju želim da donesem u Beograd, rekao je generalni direktor za proširenje Evropske komisije

Generalni direktor za proširenje Evropske komisije Kristijan Danijelson izjavio je da je budućnost Srbije u EU, kao i da je budućnost EU sa Srbijom i da je to osnovna poruka koju želi da donese u Beograd gde sutra dolazi u dvodnevnu posetu. On je za "Politiku" rekao da su neopravdani strahovi da bi u vrednovanju rezultata Beograda na evropskom putu prevagu mogli da odnesu "politički razlozi" i da nema sumnje u to da je Evropska unija čvrsto posvećena evropskom putu Srbije.

Preporučujemo

Joksimović: Otvorićemo Poglavlje 26, spremni smo za još dva

Vučić predao Kernu JEDAN PAPIR: Za neke koji uskoro dođu posle mene (FOTO)

- Ne postoji plan B. Srbija treba da nastavi da napreduje u oblastima koje pokriva svako poglavlje. Istovremeno, Srbija treba posebnu pažnju da obrati na reforme u oblasti vladavine prava - istakao je Danijelson dodajući da su one toliko fundamentalne da članice očekuju da vide stabilan napredak tokom čitavog puta.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da postigne i stabilan napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

- Ovo je takođe veoma važno, nedavni događaji nisu pogodovali tom smeru - ukazao je evropski zvaničnik, napominjući i da Srbija mora da radi i na regionalnoj saradnji, miru i stabilnosti.

Danijelson je Srbiju pohvalio „zbog dobrog napretka" ostvarenog do danas i rekao da su dobri izgledi da se još nekolikom poglavlja otvori tokom ove godine.

Podsetivši da je šest poglavlja otvoreno (uključujući dva osnovna o vladavini prava), a jedno i zatvoreno, ocenjuje da rad na drugim poglavljima napreduje stabilnim tempom.

- Dobri su izgledi da će nekoliko njih biti otvoreno u 2017. godini, uključujući i ona na međuvladinoj konferenciji planiranoj za 27. februar - ističe Danijelson.

Mada mu je razumljivo što se otvaranje ili zatvaranje poglavlja često posmatra kao merilo na osnovu kojeg se može proceniti napredak u pristupnim pregovorima, ipak ukazuje da ovaj proces nije samo tehničke prirode.

- Reč je o reformi zemlje za dobrobit njenih građana, o doprinosu regionalnoj saradnji, miru i stabilnosti. Reč je o pripremi bolje budućnosti za Srbiju - naglasio je Danijelson.

On je rekao da su države članice dale zeleno svetlo za otvaranje i privremeno zatvaranje poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi, a Komisija je obavila svoj deo posla i podnela Savetu dokumenta za poglavlja 20- preduzetništvo i industrijske politike i 29 - Carinska unija.

Danijelson napominje da je sada na državama članicama da odluče da li će se i kada otvoriti ova poglavlja.

- Moramo uzeti u obzir da je obično potrebno nekoliko nedelja, a ponekad i meseci, a imati poglavlja 20 i 29 spremna za otvaranje pravi je izazov, jer je tehnička rasprava počela tek u drugoj polovini januara. I normalno je da bi to moglo da potraje. Ovo su ozbiljne odluke, na primer nakon pristupanja Srbije spoljne granice zemlje biće spoljne granice EU-  rekao je Danijelson.

Upitan da li je realno da bi Srbija u ovoj godini mogla da predstavi pregovaračke pozicije za 13 poglavlja, kako je nedavno rekao šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, Danijeslon kaže da je u stvari Srbija pozvana da od strane EU predstavi svoju pregovaračku poziciju na velikom broju poglavlja.

- Na Srbiji je da odlučuje o dinamici podnošenja ovih pozicija - ukazuje Danijelson, ali napominje da je ključan kvalitet reformi koje prate otvaranje i zatvaranje poglavlja.

On je istakao da je napredak Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom važan faktor za tempo pregovaranja o pristupanju, a takođe je ključ za svakodnevni život svih zainteresovanih građana i za stabilnost u regionu.

Prema njegovim rečima, nekoliko važnih tema trenutno se razmatra u dijalogu uključujući osnivanje ZSO. Danijelson podseća da su Srbija i Kosovo već postigle značajne sporazume o Asocijaciji 2013. i 2015. godine i napominje da Kosovo treba da da mandat menadžmentu koji je imenovan u junu 2016. godine da pristupi izradi Statuta ovog Udruženja/Zajednice.

On je rekao da će EU nastaviti da prati kosovsko i srpsko angažovanje u normalizaciji odnosa tako da obe strane, kako je rekao, mogu da nastave na svojim evropskim putevima izbegavajući da jedna drugu bliokraju.

Upitan može li Kosovo da podnese zahtev za člansto u EU iako ga sve zemlje članice ne priznaju, Danijelson je rekao da EU pridaje veliki značaj svojim odnosima sa Kosovom i kosovskim reformama koje se odnose na EU.

(Telegraf.rs/Tanjug)