Na Zapadnom Balkanu postoje tri problema, Srbija se nalazi u dva: Britanski analitičar o stanju u regionu

Međunarodna zajednica treba da prihvati svako rešenje do kojeg bi dogovorom došli Beograd i Priština - izjavio je Ker Lindzi

Istraživač na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, ekspert za jugoistočnu Evropu, Džejms Ker Lindzi, govorio je o trenutnoj situaciji na Balkanu, korekcijama granica kao i dijalogu Beograda i Prištine i rekao da je "reč o škakljivom pitanju".

- Ako jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. nije zabrinulo međunarodnu politiku i nije vodilo ka konfliktu, zašto bi dogovor Beograda i Prištine trebalo da zabrine međunarodnu javnost? - zapitao je u intervjuu Tanjugu.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, razumljivo je da postoji zabrinutost po pitanju promene granice i razmene teritorija kao mogućeg rešenja, ali, ističe, postoje "snažni argumenti" koji ukazuju na to da se ne treba plašiti konflikta kao posledice takvog rešenja.

Međunarodna zajednica, dodaje, treba da prihvati svako rešenje do kojeg bi dogovorom došli Beograd i Priština, a tako i razmenu teritorija.

- Znam da se radi o škakljivom pitanju. Nalazimo se u veoma teškoj situaciji deset godina od proglašenja nezavisnosti Kosova. Znam da neke zemlje povlače priznanje, ali ne treba verovati da je moguće da se Kosovo ponovo spoji sa Srbijom. Istovremeno i Priština zna da ne može da pristupi EU i UN ako nema dogovora sa Srbijom. Mislim da je to ključno i pruža priliku obema stranama za dogovor - ukazao je on.

On ističe da ideju o promeni granice i razmeni teritorija mnogi posmatraju sa pomešanim osećanjima, ali je bitno da lideri obe strane razgovaraju o svim opcijama.

- Sve što obe strane dogovore, trebalo bi da prihvatimo i međunarodno podržimo - kaže britanski profesor.

Lindzi dodaje da nema sumnje da se na svaku promenu granica na Balkanu gleda sa nervozom, da postoji zabrinutost da bi to moglo imati negativan efekat po Bosnu i Heregovinu.

- Međutim, aktuelna situacija u Bosni I Hercegovini je destabilizujuća. Ako bi Beograd i Priština postigli dogovor, koji bi bio prihvaćen u Savetu bezbednosti UN, on bi bio u saglasnosti sa međunarodnim pravom, i tako ne bi imao nikakve posledice po Bosnu i Hercegovinu. Argument da bi to uticalo na situaciju u Bosni i Hercegovini tada ne bi stojao - rekao je on.

Ker Lindzi objašnjava da bi to bio dogovor dve strane, I da bi to značilo da, ako Republika Srpska želi nešto da menja, mora za to da dobije odobrenje Bosne I Hercegovine. Postizanje dogovora Beograda I Prištine učinilo bi Zapadni Balkan bezbednijim okruženjem I stabilnijim regionom, dodaje on.

Što se međunarodnih političara tiče, oni se, objašnjava, s tim u vezi često drže već razvijenih politika.

Ipak, preneo je da je u razgovoru sa međunarodnim političarima stekao utisak da "iza scene" postoji pragmatičniji pristup, jer uviđaju koristi od postizanja dogovora Beograda i Prištine.

Ukazao je da je postizanje dogovora Grčke i Makedonije bio odličan korak ka stabilizaciji regiona, ali da bi dogovorom Beograda i Prištine Zapadni Balkan bio još stabilniji.

- Kada Beograd bude bio spreman, posle dogovora, da prizna Kosovo, onda će uslediti normalizacija odnosa. To, međutim nije kraj svih napora, jer je neophodno zaštiti prava Srba na Kosovu, ali i Albanaca u Srbiji, kao i rešiti pitanje verskih objekata na Kosovu - dodaje.

Ker Lindzi kaže i da je rešenje konflikta između Makedonije i Grčke stvorilo "pozitivan momentum" u regionu, koji treba iskoristiti.

- Rešenje spora oko imena makedonske države je fantastična vest za region. To rešava problem koji je postojao više od 25 godina. Mnogi koji su pratili dešavanja na Zapadnom Balkanu znaju da smo imali tri velika problema. Jedan je bilo pitanje imena Makedonije, drugi je problem između Beograda i Prištine, a treći je Bosna i Hercegovina. Dogovorom Atine i Skoplja broj problema u regionu je smanjen - ukazao je on.

Sada se, uveren je, pažnja mora posvetiti rešavanju preostala dva problema, kako bismo, kaže, "završili posao na Zapadnom Balkanu".

- Rešenje kosovskog problema značilo bi, nakon rešenja spora Atine i Skoplja, nestajanje dva velika problema, i omogućilo bi da se koncentrišemo na Bosnu i Hercegovinu, da od nje napravimo više evropsku zemlju - objasnio je britanski analitičar.

Što se tiče spoljne politike Londona nakon Bregzita, Ker Lindzi je uveren da, po pitanju Zapadnog Balkana, neće biti promene.

(Telegraf.rs/Tanjug)