8 od 10 građana Srbije neće u NATO, a to je i poruka državnog vrha: Kakva je saradnja sa Alijansom 20 godina posle bombardovanja?

Gde se Republika Srbija nalazi u odnosu na NATO snage posle dve decenije od bombardovanja i šta pokazuje realna slika o zajedničkoj saradnji na terenu

Rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja Srbije Instituta za evropske poslove, povodom 20. godišnjice NATO bombardovanja, pokazao je da 79 odsto, odnosno osam od deset ljudi ne podržava članstvo u Alijansi, što se poklapa i sa stavom državnog vrha. Zato se kao logično i legitimno pitanje nameće ono o tome gde se Republika Srbija nalazi u odnosu na NATO snage posle dve decenije od njihovih vazdušnih napada na nas i šta pokazuje realna slika o zajedničkoj saradnji na terenu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je u Nišu, na obeležavanju 20. godina NATO agresije, još jednom ponovio svoj dobro poznat stav prema ovoj vojnoj alijansi "da Srbija ne želi u NATO i da je vojna neutralnost naš prirodni izbor".

Preporučujemo

- Hoćemo da budemo svoj na svome i ništa više, nikome ne pretimo ali Srbija je danas desetostruko jača nego 1999. i dvadesetostruko jača nego 2008. godine - izjavio je on. Mišljenje je poneo sa sobom i u Rusiju prilikom poslednje posete predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, koga je takođe uveravao da "Srbija nema nikakve aspiracije, nikakve težnje i nikakve želje da bude deo NATO". 

Vučić je tom prilikom slikovito opisao da Srbija želi da ljuborno čuva svoju vojnu neutralnost.

- I upravo zato i radimo na snaženju naše armije kako bismo mogli da preveniramo svaki mogući napad i agresiju na našu zemlju - rekao je šef države.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je takođe naglasio da Srbija neće postati član NATO saveza dok je Aleksandar Vučić predsednik države i vrhovni komandant vojske.

- On nije hrabar zato što su ga ponele emocije. On je takav i to govori svuda u svetu. To govori u lice NATO paktu, u sedištu NATO pakta govori da Srbija neće biti član NATO saveza, koliko god da su moćni i jaki - razložio je ministar vojni.

Ipak, to što se u javnosti ponavlja da nikada nećemo zaboraviti ili oprostiti vazdušne napade, sirene za uzbunu, civilne žrtve i pustoš koja je potom ostala, ne znači i da nismo spremni na saradnju. Jer, ne samo da smo prošle godine bili domaćin najveće vežbe pružanja pomoći u vanrednim situacijama Alijanse sa 40 zemalja učesnica, već smo i dostigli najveći mogući stepen saradnje koju jedna nečlanica može da ima.

Zapravo, podaci o broju vojnih vežbi potvrđuje opšte poznato mesto da imamo mnogo veći broj aktivnosti, koje na bilateralnom nivou i nivou saveza ostvarujemo sa NATO-om  nego sa Rusijom.

I dok su se zemlje regiona, tačnije Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, kroz misiju KFOR i Kosovo i Metohija, a u budućnosti možda i Bosna i Hercegovina, opredelile za članstvo u NATO zajednicu, Srbija i dalje odoleva. Iz NATO poručuju da ih to preterano ne zanima, jer su naši odnosi nikad bolji, te da nas niko na silu ne gura u Alijansu.

Predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović, takođe je mišljenja da NATO nema interes da nas primora u članstvo, ali da smo svakako okruženi članicama.

- Ulaskom Crne Gore i Makedonije ostajemo samo mi u regionu, tako da će NATO od Srbije napraviti neku vrstu "sanitarnog koridora". Njima je bio bitan Jadran, da uđe Crna Gora, a sada i Makedonija. BiH je sledeći korak, tu se završava priča, a nas će potpuno izolovati i biti nezainteresovani - objasnio je Živulović za Telegraf ranije.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da zvaničnici iz NATO uveravaju da je takva situacija održiva.

- Međutim, postoji jedna struja razmišljanja koja kaže da će kasnije isplivati zahtev za punopravno članstvo u NATO, ali iz Alijanse kažu da je to pitanje opredeljenje zemlje, koja želi da bude članica ili ne - rekao je on nedavno za Telegraf.

Toj tezi ide u prilog odnos NATO sa vojno neutralnim državama, Austrijom, Švajcarskom, Finskom i Švedskom, sa kojima takođe sarađuju.

Partnerstvo se tada na primeru Srbije vidi kroz praktične aktivnosti, programima naučnog partnerstva (od robotike do razvoja biogoriva), uništavanja velike količine mina, zastarele municije i lakog naoružanja, finansiranja obuke hiljada bivših pripadnika srpskih vojnih snaga za otvaranje malih preduzeća, civilnih vežbi, tehničke pomoći, poboljšanje dijaloga i razmenu znanja, sprovođenja javne diplomatije, informisanja javnosti o tome šta je je NATO i šta tačno radi na terenu.

(Telegraf.rs)