Sve tajne Gazimestana: Sloba odbio zaštitno staklo, "desant" na "Obilić" i pitanje gde je Momir?

Na Gazimestan nije došao američki ambasador, kao ni hrvatski član Predsedništva SFRJ

Danas se navršava tačno trideset godina od čuvenog govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu. Upravo na Vidovdan, 1989. godine obeleženo je i 600 godina od Kosovske bitke, a ovaj datum će po mnogo čemu ostati upamćen u srpskoj istoriji.

Neka svedočenja o njemu govore kao o svetkovini ili prazniku, a neka o ovom datumu govore kao o pozivu na rat. Jedno je sigurno, ovim govorom Milošević se učvrstio na tronu kao neprikosnoveni nacionalni vođa.

Preporučujemo

Bio je to dan u kome je Srbima obećano Kosovo, država, dostojanstvo, dan u kome je masi obećan povratak nacionalnog identiteta. Njegov govor uživo je slušalo 1,4 miliona ljudi.

Istorijski govor, kasnije će se ispostaviti, nije prijao svima kao milionskoj masi toga dana i on je bio jedan od glavnih povoda da Miloševiću bude suđeno u Hagu... Mišljenja oko njega su podeljena, da li je zaista pozivao na nacionalizam ili je "gazimestanski govor" na sudu bio interpretiran na pogrešan način.

O Gazimestanu se i danas raspredaju razne priče, a pored govora koji će istorija pamtiti, ovaj događaj obeležila su i brojna druga dešavanja.

Pripreme za čitavu manifestaciju trajale su čak 6 meseci pre Vidovdana, angažovani su profesionalci u organizaciji, a zbog terena i očekivanog broja ljudi trebalo je obezbediti prilazne puteve, parkinge, vodovod i struju - sistem koji bi omogućio da milion ljudi uđe i za kratko vreme napusti isti prostor.

U roku od pola godine na Kosovu Polju izgrađeni su putevi koji su povezivali ključne tačke za taj dan, Gračanica je prvi put dobila osvetljenje, a napravljene su i čak tri trafo-stanice na Gazimestanu i u Gračanici koje se i danas koriste. Napajanje strujom u toku događaja vršeno je iz tri pravca, a glavno je bilo iz elektrane "Obilić".

Kako bi se izbegle nepredviđene situacije i eventualna diverzija čitavog sistema, nekoliko dana pre same proslave, iz Beograda je u glavnu elektranu dovedena ekipa sa obezbeđenjem. Oni su preuzeli "Obilić" i time sabotažu sveli na minimum.

Angažovani su PKB i BIM "Slavija" kako bi se obezbedile dovoljne količine hrane za milion posetilaca, napravljeni su mobilni toaleti i organizovana čitava procedura oko njihovog održavanja na samoj manifestaciji.

Iza bine na kojoj je održan "gazimestanski govor" bila je napravljena prava mala bolnica ili "grad šatora". Angažovano je 8.000 ljudi iz Crvenog krsta, a čak 500 lekara bilo je u pripravnosti. Na ovom mestu bilo je obezbeđeno i tzv. "treznilište" koje je imalo kapacitet za 400 ljudi.

Napravljen i heliodrom, kao alternativa za slučaj da se kolima ne može prići, što se ispostavilo kao dobra odluka. Milošević je helikopterom sleteo kako bi održao najavljeni govor.

Nije samo Milošević došao helikopterom, postojao je i specijalni voz do Kosova Polja, odakle je zvanice trebalo da se prevezu kolima, ali je to bilo nemoguće, ni patrijarh German nije mogao da se probije do Gračanice, a delegacija Crne Gore bila je zaglavljena kod Peći.

Policijskim helikopterom prevezeni su Milo Đukanović i Momir Bulatović koji su na proslavu stigli u poslednji čas. A, zbog celokupne gužve protokol je zaboravio da dočeka Bulatovića. Kada su primetili da ga nema, Bulatović je već sam ulazio u šator.

Čuveni događaj obeležilo je i nekoliko pehova. Uoči Vidovdana, nad Kosovom se desila prava provala oblaka što je prouzrokovalo da u jutarnjim časovima, ovog istorijskog dana, pukne vodovodna cev i napravi pravi gejzir od 20 metara. Iako se u tom trenutku posumnjalo u sabotažu čitave manifestacije, ispostavilo se da je cev stradala od prelaska tenkova JNA, po, zbog kiše, oslabljenom terenu.

Čitava organizacija bila je podeljena na dva dela, "državni" i "crkveni". Za ovaj prvi bilo je predviđeno tri sata, a nakon Miloševićevog govora trebalo je da počne osveštanje spomenika.

Zanimljivo je da je televizijski prenos završen pre nego što je "crkveni deo" započet, ali ono što je još zanimljivije je da sveštenik u momentu osveštavanja nije imao vino.

Način na koji je vino dopremljeno ostaće da se prepričava. Organizatori su preko motorola pozvali da se iz jednog od, za tu priliku postavljenih, fri šopova, dopremi vino, koje je do sveštenika išlo od ruke do ruke.

Budući da su u to vreme albanski separatisti nudili nagradu za "Miloševićevu glavu", šef njegovog obezbeđenja Senta Milenković imao je ideju da tadašnji predsednik govor održi iza neprobojnog stakla.

Milošević je istu izričito odbio i kada mu je to predložio Momir Bulatović.

- Ja sam njima milion puta opasniji mrtav, nego dok sam živ - rekao je Milošević Bulatoviću. Tako je ovaj govor ostao upamćen i po tome što je šef jedne države izašao pred više od milion ljudi, a ispred sebe nije imao nikakvu zaštitu.

Kasnije se navodi da je šef Miloševićevog obezbeđenja u toku govora držao ruku na pištolju, a kako je Milorad Vučelić predsednikov bliski saradnik kasnije posvedočio to jeste bila istina, ali istina je, kako je rekao, i to da je Milošević imao mnogo manje obezbeđenja nego što je to slučaj sa političarima danas.

Pozivu za svečanost na Gazimestanu odazvao se kompletan politički vrh tadašnje SFRJ: Boris Jović, Janez, Drvnošek, Ante Marković, Ivo Latin, Obrad Piljak, Branko Kostić, Janez Stanovik i Veljko Kadijević.

Na Gazimestan, 28. juna, 1989. godine nisu došli tadašnji ambasador SAD Voren Zimerman i dr Stipe Šuvar, član Predsedništva SFRJ iz Hrvatske.

(Telegraf.rs)