SAD su proces normalizacije odnosa BG i PR digle na nivo strateškog interesa: 2019. godina dogovora?

Upravo u ostavci Haradinaja, mnogi vide početka raspleta sadašnje krize na relaciji Beograd-Priština, koja je uzrokovana taksama na srpsku robu, koju je uveo njegov odlazeći kabinet

U poslednjih pet dana gotovo da ne postoji značajan svetski centar u kome nije bilo reči o razrešenju kosovskog čvora. U Beogradu je francuski predsednik Emanuel Makron najavio sastanak u vezi nastavka dijaloga, u Vašingtonu su američki zvaničnici zaduženi za ovaj deo Evrope poslali značajne poruke, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel, u sred drame sa njenim zdravljem, ukazala na sadašnju pat-poziciju. Radna nedelja se završila iznenadnom ostavkom premijera privremenih prištinskih institucija Ramuša Haradinaja. Upravo u njoj, mnogi vide početka raspleta sadašnje krize na relaciji Beograd-Priština, koja je uzrokovana taksama na srpsku robu, koju je uveo odlazeći Haradinajev kabinet.

Nedelja je počela Makronovom najavom da će se angažovati na obnovi dijaloga između Beograda i Prištine i da se postigne sveobuhvatni i trajan sporazum, odnosno da Beograd i Priština dođu do kompromisa.

Najavio je da će održati specijalni sastanak u septembru u Parizu sa rukovodstvom Beograda, Prištine i kancelarkom Merkel, s ciljem da se omogući postizanje sporazuma.

Vučić i Makron - Foto: Marko Jovanović

Usledili su i razgovori šefa srpske diplomatije Ivica Dačića u Vašingtonu sa čelnicima Stejt departmenta i predstavnicima Bele kuće.

Na Tviter nalogu savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je postavio fotografiju sa Dačićem i poručio da dijalog Beograda i Prištine treba nastaviti.

- Složili smo se da dijalog sa Kosovom mora da se pokrene pošto nijedna strana nema koristi od statusa kvo. Sada je trenutak za obe strane da deluju - poručio je Boltion i dodao da mu je "bilo zadovoljstvo" da se u Vašingtonu sastane sa Dačićem, koji se u prestonici SAD nalazi zbog Ministarske konferencije o verskim slobodama.

Gotovo istovremeno, vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara SAD zaduženog za Evropu i Evroaziju Filip Riker rekao je da su SAD spremne da se uključe u proces dijaloga Beograda i Prištine, ali to ne mogu da urade dok obe strane same ne odluče da se vrate dijalogu. On je o potencijalno snažnijoj ulozi SAD u procesu dijaloga nedavno razgovarao sa prvim covekom Stejt departmenta Majkom Pompeom.

- Mi blisko sarađujemo sa partnerima EU. Ja sam bio uključen u ranu fazu dijaloga koja je vodila Briselskom sporazumu, za koji mislim da je napravio veliku razliku u funkcionisanju života, uspostavljanju tempa i smanjenju tenzija u regionu u proteklih pet godina - kazao je Riker.

Dačić i RIker - Printskrin: Tanjug

Trenutno najviši zvaničnik u Stejt departmentu koji se bavi Balkanom je rekao da veruje da na obe strane postoji volja da se pronađe rešenje i time doprinese stabilnosti i prosperitetu zapadnog Balkana.

U Vašingtonu boravi i predsednik Skupštine tzv. Kosova Kadri Veselji, lider najsnažnije partije vladajuće koalcije. Razgovarao je sa brojnim kongresmenima i senatorima i upravo je predsednik Odbora za spoljne poslove Senata Bob Menendez izjavio je, posle sastanka sa Veseljijem, da je veoma važno da Kosovo bude spremno za završnu fazu dijaloga kako bi se postigao konačni dogovor.

Menendez i Veselji - Foto: kuvendikosoves.org

I onda kao grom iz vedra neba usledila je ostavka Ramuša Haradinaja na funkciju premijera privremenih prištinskih institucija. Pravdajući svoju odluku, Haradinaj je rekao da mora u Hag, a upućeni smatraju da bi njegova ostavka mogla da bude rezultat pritiska SAD, jer je on najveći kočničar ukidanja ili suspenzije taksi na robu iz centralane Srbije, što je trenutno najveći kamen spoticanja na relaciji Beograda i Prištine.

O taksama je uoči Haradinajeve ostavke govorila i sama Merkel. Ona je kazala da su takse dovele do nazadovanja, a ne napretka, podsetivši da je o tome razgovarala sa liderima Beograda i Prištine na ranijem sastanku u Berlinu.

Istakla je da su se tamni oblaci nadvili nad dijalogom Beograda i Prištine nakon što su kosovske vlasti uvele takse na srpsku robu.

- Angela Merkel zapravo time želi da kaže da je blokada procesa, koja traje godinu dana, a posebno od novembra prošle godine i uvođenja taksi na proizvode iz centralne Srbije, nešto što nije dugoročno odživo i što se mora promeniti - izjavio je za Telegraf.rs, Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor na FPN-u, objašnjavajući ovu formulaciju, koju je izgovorila nemačka kancelarka.

- Ona je sasvim realna kada procenjuje stanje da su takse te, koje u ovom trenutku blokiraju. Značajno je što kaže da je dijalog nužno oživeti i da će pariski sastanak u septembru biti prilika za to - ukazao je Đukanović.

Đukanović - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Napominje da moramo biti obazrivi, jer bez jasnijeg uključivanja SAD, plaši se da do samita neće ni doći.

- Ali, imamo neke ohrabrujuće izjave i od Filipa Rikera i od Džona Boltona, da bi do toga moglo da dođe - istakao je Đukanović i napomenuo da je Amerika proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine digla na nivo svog strateškog interesa.

- Biće veoma teško da SAD tu odluku promene, odnosno to podrazumeva da će se uključiti u proces i da će insistirati da taj proces bude plodotvoran, te rezultira sveobuhvatnim pravno-obavezujući sporazum - rekao nam je predsednik Centra za spoljnu politiku.

Kaže i da ne možemo očekivati da predstavnici Vašingtona budu posrednici.

- EU je 2010. dobila mandat od UN da bude posrednik. Ali, s druge strane potcenti realan uticaj SAD bilo bi veoma loše. Postoji njihov objektivan uticaj. Oni neće biti jedna od strana u pregovorima, niti moderator, ali će biti neko ko će svakako da se pita u ovom procesu - kazao je Đukanović.

Na naše pitanje koliko je izvesno da do dogovora Beograda i Prištine dođe u narednih nekoliko meseci, kako j rekao Makron, Đukanović kaže da bi voleo da je ta njegova ocena realna.

- Bilo bi dobro za čitav region da do toga dođe, jer bi to rasteritilo odnose ne samo između Beograda i Prištine, već u čitavom regionu. U ovom trenutku je rano pričati o tome da li je realno očekivati. Znamo da je 2019. godina proglašena godinom potencijalnog dogovora Beograda i Prištine, kao što je 2018. godina bila godina dogovora Atine i Skoplja - kazao nam je profesor na FPN-u

- Nadam se da ćemo u toj dobroj tradiciji nastaviti - zaključio je Đukanović.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)