Od "Dare iz Jasenovca" i minuta ćutanja za žrtve do Srebrenice: Burna rasprava u Skupštini

Prethodno će poslanici postavljati poslanička pitanja, a od 16 časova u parlament će doći članovi Vlade Srbije da na pitanja odgovaraju

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Skupština Srbije nastavila je danas rad raspravom o jednom amandmanu koji je podnet na izmene Zakona o utvrđivanju porekla imovine.

Prethodno su poslanici postavljali pitanja, a od 16 časova u parlamentu su članovi Vlade Srbije koji odgovaraju na pitanja.

Na današnjoj sednici raspravljaće se i o izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu, sa predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 3. februara.

Glasanje o svim tačkama dnevnog reda očekuje se večeras u 19 časova.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović konstatovao je danas da su "Srbi koji su okrvavili ruke osuđeni ili bar većina njih", te upitao "šta ćemo s Hrvatima i Bošnjacima koji nisu osuđeni".

- Za srpske suze niko ne haje - oceniio je Martinović dodajući da se klanja svim žrtvama, a Enisu Imamoviću, poslaniku SDA Sandžaka, poručio je da poštu minutom ćutanja žrtvama Jasenovca treba da odaje čista srca, a ne iz političkih razloga.

Martinović je, naime, reagovao na Imamovićev minut ćutanja u Skupštini Srbije, navodeći da treba da ga je sramota jer je, kaže, to uradio iz političkih razloga.

Aleksandar Martinović - Foto: Tanjug/Andrija Vukelić

Imamović je svoje izlaganje na sednici posvećenoj poslaničkim pitanjima započeo minutom ćutanja za žrtve Jasenovca, ali je u nastvaku istakao kako se u institucijama Srbije negira genocid u Srebrenici, a veličaju zločinci, te se čak prodaju suveniri s natpisom "Nož, žica, Srebrenica".

- Neka sećanje na ove žrtve (Jasenovca) bude lekcija i pouka svima da se nikada i nikome ne dogodi da budu žrtve nacističkog i fašističkog režima i logora kakvi su oni bili. Nakon Jasenovca dogodio se genocid u Srebrenici, logori u Foči, Banjaluci, dogodio se i prijedor - rekao je Imamović.

On je time negodovao zbog toga što su, kako tvrdi, jedan voditelj na TV sa nacionalnom frekvencijom, kao i reditelj filma o Jasenovcu omalovažavali jednog izgladnelog zarobljenika logora u Prijedoru.

- Izgladnelog Fikreta Alića nazivaju propagandom protiv Srba, cirkuzantom koga vode po Evropi…Pitam tužioca šta je uradio po ovom pitanu, RRA takođe… - rekao je Imamović.

Martinović je pitanje imao i za nadležne organe u Srbiji o tome šta će da preduzmu da se pravdi privede Naser Orić, koji je, kako je naveo, u period od 1992. do 1995. sa svojim oružanim formacijama izvršio teške pokolje srpskog stanovništa u Podrinju i ubio oko 3.500 Srba pretezno žene, dece i staraca.

- Svedoci koji su preživeli svedoče da je nekim ljudima na živo vadio oči, a da je jednog čoveka zaklao. Tom čoveku je suđeno u Haškom tribunalu i osuđen je na godinu dana. Sad je slobodan građanin BiH, učestvuje u TV emisijama i optužuje Srbiju za agresiju na BiH - rekao je Martinović.

On je poručio da su Srbi, "koji su nažalost bili patološki tipovi, kakvih je bilo na svim stranama", osuđeni i za zločine u Prijedoru, Sjeverinu, Štrpcima.

- Nebojša Ranisavljević koji je organizovao žlocin u Štrpcima osuđen je u Bijelom polju na kaznu od 15 godina, Milan Lukić za zločin u Sjeverinu u Beogradu na 20 godina, a nakon toga mu se sudilo i u Haškom tribunalu - podsetio je Martinović.

On je upitao da li se bilo ko izvinio Srbima za zločine koje je pocinila S S dizivija? Martinović je za svoje obraćanje dobio veliki aplauz.

Aleksandar Marinović - Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Poslanik Stranke pravde i pomirenja Samir Tandir pitao je Komisiju za nestala lica dokle se stiglo sa otkrivanjem posmrtnih ostataka u Štrpcima i Sjeverinu.

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Ðorđe Milićević podsetio je da je srpski parlament jedini u regionu izrazio jasan stav i doneo rezoluciju o Srebrenici.

- Donošenjem deklaracije izvršili smo i moralnu i međunarodnu obavezu, da li je to učinio bilo koji parlament u regionu - upitao je Milićević, a pitao je da li je neko osudio ili bilo šta uradio pošto su predsednika Srbije Aleksandra Vučića pokušali da ubiju kada je išao da se pokloni žrtvama.

Milićević je ocenio da su kritike upućene filmu "Dara iz Jasenovca” političke prirode te da je cilj se Srbiji ospori pravo da priča o svojim žrtavama i stradanjima.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je upozorio poslanike da vreme za poslanička pitanja ne koriste više za iznošenje političkih stavova, napominjući da tokom rasprave na sednici uvek ima dovoljno vremena da se takvim temama govori.

Poslanici postavljali pitanja

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas, odgovarajući na pitanje o potencijalnom rudniku jadarita, kakav kod Loznice planira da otvori kompanija "Rio tinto", da će se poštovati standardi za zaštitu životne sredine i da Srbija neće dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina.

Premijerka Srbije - Foto: TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC

Samostalni poslanik Vladan Glišić pitao je danas premijerku, koja je sa ministrima došla u Skupštinu Srbije da odgovara na pitanja poslanika, o javnoj raspravi u vezi sa promenom prostoronog plana i izgradnji deponije.

Brnabić je svim građanima Srbije, posebno Loznice, rekla da će najveća pažnja biti posvećena elaboratu o zaštiti životne sredine i da će od kompanije "Rio Tinto" biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda.

- Javna rasprava je održana, što ne znači da neće dodatno da se razgovara - rekla je Brnabić i pozvala Glišića na sastanak tim povodom, što je on prihvatio.

Ona je dodala da je u toku studija procene uticaja na životnu sredinu, navodeći da bi trebalo da se završi do juna ove godine, a dok se to ne završi, kako kaže, neće biti donate finalne odluke o daljem toku projekta.

Predsednica Vlade odgovara na pitanja poslanika - Foto: TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC

Prema njenim rečima, rudnik koji se planira bi bio podzemni i neće ugroziti obradive površine, a kada je reč o deponiji, razgovara se, kaže, o dve lokacije.

- To će biti čvrsti otpad i neće ugroziti životnu sredinu, naročito reku - rekla je Brnabić i napomenula da je otvorena da razgovara i sa lokalnim stanovništvom o tome.

Brnabić je kazala da je javni interes ulaganje kompanije od preko 1,5 milijardi evra, i to što nalazište Srbiji obezbeđuje 10 odsto svetskih rezervi litijuma, a "Rio Tinto" dobija pravo na eksploataciju.

- Biće nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu, moramo da pravimo poluproizvod ili finalni proizvod da bi mogla ekonomija da se razvija - rekla je premijerka i objasnila da bi Srbija mogla da postane evropski centar za proizvodnju baterija, električnih automobila i drugih proizvoda od litijuma.

- I sama investicija od preko 1,5 milijardi evra uz maksimalno poštovanje svih životnih standarda je prilika za Srbiju koju ne smemo da propustimo - rekla je Brnabić.

Ana Brnabić, Branko Ružić i Marija Obradović u Skupštini Srbije - Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Ona je dodala da kada "Rio Tinto" bude prodavao litijum, moraće da dokaže da su poštovali sve stadarde životne sredine.

Na pitanje o povećanju rudne rente, Brnabić je odgovorila da je i ministarka Zorana Mihajlović pokrenula to pitanje, da se razmišlja o tome, ali i da je važno da postoji stabilan okvir za investiture.

U Srbiji 67.300 ulica i dalje bez naziva

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović pozvala je danas 33 opštine i grada u Srbiji da budu efikasniji u sređivanju adresnog registra, ističući da u 21. veku u našoj zemlji postoji 67.300 ulica koje su neobeležene.

Obradović je u Skupštini Srbije, na sednici u okviru koje narodni poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade, pozvala te opštine i gradove da daju predloge za nazive ulica i navela da ukoliko nemaju svoje predloge, mogu da se obrate Ministarstvu koje će im pomoći predlozima iz registra naziva ulica koji se koriste u Srbiji.

Marija Obradović - Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Podsetila je da je adresni registar projekat vredan dva miliona evra, a da služi tome da se imenuju ulice koje za sada nisu imenovane i obeleže brojevima zgrade i kuće koje nisu numerisane.

- Važno je da sve ulice budu obeležene - kazala je Obradović.

Građanima Srbije koji sada stanuju u ulicama koje nisu obeležene poručila je da neće imati dodatnih troškova prilikom menjanja adrese.

- Država će snositi sve troškove prilikom promena naziva ulica - navela je Obradović.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, nadovezujući se na temu adresnog registra, kazala je da je Vlada pokrenula taj projekat 2016. godine.

Ana Brnabić i Branko Ružić - Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

- To je bio kompleksan proces kojim smo svi zajedno uvodili zdrav razum i red u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi - kazala je Brnabić.

Ocenila je da je sramotno da više od 50 odsto satnovništva nije imalo adresu.

- To je bio jedan od pokazatelja da bivšu vlast nije bilo briga kako ljudi žive, nisu dovodili investicije, otvarali radna mesta. Mogli su makar da srede da svaka ulica dobije naziv i broj - istakla je Brnabić.

Navela je da je ove nedelje održan sastanak sa javnim preduzećima kako bi ona počela da preuzimaju podatke iz adresnog registra.

Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Prema njenim rečima, rezultat toga će biti olakšanje privredi i građanima da kada se presele ne moraju da obevštavaju svaki organ, već će o promeni adrese obavestiti samo jedan.

"Izgradnja metroa u Beogradu počinje krajem godine"

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da će izgradnja metroa u Beogradu početi krajem godine i da je novac u budžetu obezbeđen i za studije izvodljivosti i za početak gradnje.

Brnabić je tako odgovorila na pitanje narodnog poslanika Stranke pravde i pomirenja (SPP) Jahja Feharovića u Narodnoj skupštini kada će početi izgradnja beogradskog metroa.

Podsetila je da je Vlada Srbije potpisala predugovore sa kineskim i francuskim kompanijama koje će raditi na izgradnji metroa, ali i da je budžetom za ovu godinu obezbedila novac za početak izgradnje, studije izvodljivosti i projektno-tehničku dokumentaciju.

- Sada možemo da kažemo da će do kraja godine početi izgradnja metroa u Beogradu - rekla je Brnabić.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović kazao je da će u novembru početi radovi na izgradnji depoa za beogradski metro u Makišu, a da će nakon toga krenuti izgradnja prve linije metroa od Železnika do Mirijeva.

Tomislav Momirović - Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Dodao je da će za dve godine početi izgradnja druge linije od Zemuna do Mirijeva.

Istakao je da je vrednost investicije za prve dve linije metroa 4,4 milijarde evra, a da je, dodaje, u planu da se gradi i treća.

Govoreći o završetku radova na obe linije, Momirović je naveo da će prva linija biti završena do 2028. godine, a druga do 2030. godine.

Momirović je rekao da je izgradnja metroa najveća investicija u istoriji Beograda.

(Telegraf.rs/Tanjug)