Čović: Bio je veliki pritisak ambasadora Kvinte da se uhapsi Milošević, time su legitimizovali sebe

Dodao je da je lista optuženih Srba bila svakim danom sve duža, a pritisci i ucene sa Zapada u vezi sa isporučivanjem optuženih sve snažniji

Odluka o hapšenju Slobodana Miloševića je doneta pod velikim pritiskom ambasadora Kvinte, a svi razgovori o tome su vođeni isključivo na nivou dva kabineta, premijera Zorana Ðinđića i predsednika Vojislava Koštunice, čiji su se stavovi po tom pitanju znatno razlikovali, rekao je potpredsednik tadašnje Ðinđićeve vlade Nebojša Čović.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, ambasadori Kvinte su intenzivnim lobiranjem kod svih članova Vlade pokušavali da obezbede saglasnost za hapšenje Miloševića jer im je to bilo važno za legitimizaciju svoje politike prema regionu i "nezakonite agresije NATO na našu zemlju".

Čović za "Blic" navodi da hapšenje Miloševića nije bila prelomna tačka sukoba Ðinđića i Koštunice, već da je to bilo njegovo izručenje Hagu, 28. juna 2001.

- Koštunica se čvrsto držao principa da našim državljanima ne treba da se sudi u Hagu, već pred domaćim sudovima. To je i ostala glavna tačka njegovog razmimoilaženja sa Ðinđićem sve vreme njihove kohabitacije. Koštunica je insistirao da saradnja sa Hagom mora da se uredi posebnim zakonom i da sva izručenja moraju da budu na dobrovoljnoj osnovi - podsetio je Čović.

Dodao je da je lista optuženih Srba bila svakim danom sve duža, a pritisci i ucene sa Zapada u vezi sa isporučivanjem optuženih sve snažniji.

Kako je ocenio, ispostavilo se da pitisci Zapada nisu vršeni s proklamovanim cljem regionalnog pomirenja, već s ciljem "legitimizacije nezakonitih akcija zapadnih sila koje su kulminirale agresijom NATO".

- To je produbljivalo podele i u našem društvu i u samoj vlasti, destabilizovalo našu zemlju i, na žalost, dovelo i do tragičnih posledica, ali to je, izgleda, tada bilo manje važno našim zapadnim prijateljima nego da postignu ciljeve koje su zacrtali - zaključio je Čović.

(Telegraf.rs)