Članice EU dogovorile 28 tačaka deklaracije o ekonomskim i investicionim planovima za Zapadni Balkan

Neizvesna tačka deklaracije oko koje se još pregovara predviđa obaveze u "procesu proširenja" pod uslovom sprovođenja "kredibilnih reformi" od strane partnera, ali i uz postizanje sopstvenog "kapaciteta za integrisanje novih članica"

Brisel / Foto: Shutetrstock

Zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o većini tačaka zajedničke deklaracije koju bi uz pristanak zemalja Zapadnog Balkana trebalo da se usvoji na kraju samita koji se na Brdu kod Kranja održava 6. oktobra. 

Rasprava se, kako Tanjug saznaje u Briselu, još vodi oko toga na koji način će se definisati "evropska perspektiva regiona". Tačka deklaracije oko koje se još pregovara treba da predvidi i obaveze u "procesu proširenja" pod uslovom sprovođenja "kredibilnih reformi" od strane partnera, ali i uz postizanje sopstvenog "kapaciteta za integrisanje novih članica".

Dogovor je, kako Tanjug saznje, iz diplomatskih izvora postignut oko svih ostalih 28 tačka deklaracije koje se odnose na ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, borbu protiv kovid-19 i političku i bezbednosnu saradnju.

Zemlje koje su naklonjene proširenje tražile su da se u deklaraciju bez uslovljavanja ubaci podrška "proširenju" za Zapadni Balkan.

Slovenija je, prema diplomatskim izvorima, na sastanku ambasadora EU 1. oktobra, tražila da se ubaci i 2030. godina kao vremenska odrednica za pristupanje regiona EU.

Zapadne zemlje, na čelu sa Francuskom, insistirale su da se uz "proširnje" navedu i jasna "uslovljavanja" koja su i ranije postojala kad je reč o političkim i ekonomskim kriterijumima koje zemlje kandidati moraju da ispune pre dobijanja članstva, ali ovogo puta i uz definisanje "jačanja integracija i kapaciteta apsorpcije novih članica" od strane same EU.

Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, uputio je pozivno pismo liderima EU 27 da se 6. oktobra sastanu sa svojim zapadnobalkanskim kolegama na Brdu kod Kranja i naveo da će to biti prilika da se podseti na "strateški značaj Zapadnog Balkana za EU", razgovara o "EU angažmanu sa regionom", njegovom društveno ekonomskom razvoju, ali i rešavanju regionalnih sukoba.

Kako Tanjug saznaje, lideri EU sa samita EU Zapadni Balkan, poslaće punu podršku specijalnom predstavniku EU, Miroslavu Lajčku i izneti da očekuju ”konkretni napredak” Beograda i Prištine u procesu pune normalizacije odnosa”.

Kada su u pitanju ranije deklaracije usvajane na samitima EU Zapadni Balkan reč ”proširenje” se nije pominjala ni u Deklaraciji iz Zagreba 2020, niti u Sofijskoj deklaraciji 2018. godine.

(Telegraf.rs)