Ovo su problemi nastali u Srbiji zbog neuvođenja sankcija Rusiji: "Biće sve veći"

Srbija trenutno nema izlaz na tržište kapitala, krediti su skuplji, a pojedini analitičari ne isključuju ni sankcije

Problemi zbog neuvođenja sankcija Rusiji nisu mali i biće sve veći, upozorio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa patrijarhom Porfirijem.

Nalazimo se u specifičnoj situaciji zbog dešavanja na i oko KiM, dodao je predsednik, navodeći da će biti sve teže sačuvati naše interese zato što će pritisci biti sve veći.

Preporučujemo

Sa čime se suočava Srbija otkrio je nedavno gostujući na televiziji.

Sa čime se Srbija suočava zbog neuvođenja sankcija Rusiji?

- Srbija trenutno nema izlaz na tržište kapitala, krediti su skuplji i sada se zajam nudi po kamati od sedam odsto kao, kako je rekao, "u vreme onih koji su opljačkali zemlju", teško je refinansiranje kredita, što će se na kraju odraziti na plate i penzije.

Naveo je tada i da Srbija vodi samostalnu politiku, da Srbija zna koliko su sankcije nefer i da Srbija sve to radi zbog poštovanja prava, ali i poručio da narod treba da zna da država gubi mnogo zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

Da je Srbija u teškoj poziciji i da će imati posledice i ako uvede i ako ne uvede sankcije Rusiji potvrđuje za Telegraf.rs diplomata Srećko Đukić.

- Iluzorno je očekivati da Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU ima povoljniji status nego zemlje članice Unije u odnosu na Rusiju i u odnosu na politiku sankcija prema Rusiji. Od strane EU mogu uslediti političke sankcije, zna se kakve su, da se zaustavi kretanje Srbije ka članstvu u EU, u smislu zatvaranja poglavlja, pa sve do uvođenja viznog režima - smatra Đukić.

Kako kaže, mogu uslediti sankcije u pogledu korišćenja sredstava iz pretpristunih fondova, ukidanje podrške srpskom budžetu, tu su i krediti...

- Naravno da bi iza toga usledile i sankcije SAD, političke, ekonomske itd, a kada govorimo o uvođenju sankcija Rusiji, to znači da se priključujemo grupi od preko 40 zemalja, najveći deo njih je deo razvijenog sveta - rekao je Đukić.

Usklađivanje spoljne politike Srbije sa agendom EU tema je svakog susreta predsednika Vučića sa zapadnim zvaničnicima, a sutra u Beograd dolazi i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Nema sumnje da će se ponovo ta tema naći na stolu.

Moramo biti svesni geostrateških promena

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Miloš Petrović ocenjuje za Telegraf.rs da češće izjave i posete evropskih lidera demonstriraju podršku regionalnim rukovodstvima u politici usklađivanja sa Evropskom unijom u strateški važnom trenutku.

- Smatram da se politici balansiranja koja se sprovodi od početka ukrajinske krize naovamo nazire kraj, možda ne našom voljom, ali kao rezultat jednog vrlo važnog geopolitičkog momenta na našem kontinentu. Npr. Ukrajina je u bliskoj prošlosti imala višegodišnje periode strateškog neopredeljivanja, ali to je vremenom izazvalo podozrenje i nepoverenje koje nije bilo blagotvorno za strateške ciljeve te zemlje, već ju je vodilo put marginalizacije - rekao je Petrović.

Na pitanje da li su po njegovom mišljenju građani svesni okolnosti u kojima se Srbija u ovom trenutku nalazi, Petrović kaže da je neophodno da više znaju ne samo u vezi sa prirodom rata u Ukrajini, već i kada je reč o širem strateškom kontekstu.

- Srbija je vojno neutralna zemlja, za razliku od većine evropskih zemalja. Međutim, postoji razlika između vojne i političke neutralnosti. Takođe, Srbija ima i problem sa očuvanjem teritorijalnog integriteta kojeg smo svi svesni. Ipak, ono što je važno jeste biti svestan u trenucima geostrateških promena, posmatrati procese u okruženju i uzimati to u obzir prilikom donošenja odluka. U bliskoj prošlosti Srbija nije prepoznala značaj posledica pada Gvozdene zavese, i to joj nije donelo ništa dobro. Naprotiv - rekao je on.

(Telegraf.rs)