Ko je Gljauk Konjfuca koji možda zameni Kurtija na čelu vlade lažne države Kosova?

Pošto predsednik njegove stranke nije uspeo u pokušaju da formira vladu, sada će to pokušati da učini Gljauk Konjufca, jedan od najbližih saradnika lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i poput njega zagovornik ujedinjenja Albanaca u "veliku Albaniju“ i otvoreni protivnik Zajednice srpskih opština, prenosi Kosovo online.

Da li će Konjufca nakon četiri godine vođenja Skupštine Kosova sesti u premijersku fotelju, znaće se za najviše 15 dana. Analitičari u to sumnjaju, ocenjujući njegov izbor kao kupovinu vremena, ali on je i zvanično od predsednice dobio mandat da pokuša da uradi ono što njegovom stranačkom šefu nije pošlo za rukom.

Preporučujemo

Nakon što je stranka odlučila da predloži predsednici da ga imenuje za mandatara, Konjufca je rekao da očekuje podršku poslanika drugih stranaka, kako bi se izbegli novi izbori u decembru i kako bi bio usvojen budžet.

„Mislim da ovo neće biti proces u kojem ćemo tražiti bilo kakav koalicioni sporazum. Ideja je da se stvori nova vlada kako bi se izbegli neposredni izbori i da se pokuša saradnja sa parlamentarnim strankama kako bi se omogućilo Kosovu da ima budžet za 2026. godinu. Ako se to ne uradi, to ne bi bilo u najboljem interesu Kosova i upravo zato me je Pokret Samoopredeljenje predložio za kandidata. Prihvatio sam“, rekao je Konjufca.

Član je Samoopredeljenja od osnivanja stranke 2005, a bio je i urednik partijskog glasila. Za poslanika je prvi put izabran 2010. godine, a od 2011. do 2014. obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Kosova.

U nekoliko saziva parlamenta bio je šef poslaničke grupe Samoopredjeljenja i član nekoliko parlamentarnih odbora.

Od kraja decembra 2019, nepuna dva meseca – do 3. februara 2020. bio je predsednik parlamenta, a tada je imenovan za ministra spoljnih poslova i dijaspore i na toj funkciji je ostao do 3. juna 2020.

Na poziciju prvog čoveka Skupštine Kosova vraća 22. marta 2021, gde je ostao do početka konstitutivne sednice novog saziva 15. aprila ove godine. U međuvremenu, od 22. marta do 4. aprila 2021. godine bio je vršilac družnosti kosovskog predsednika, dok izbora Vjose Osmani na tu funkciju.

Studirao filozofiju na Univerzitetu u Prištini

Rođen u Prištini 25. jula 1981. godine, Konjufca je studirao filozofiju na Univerzitetu u Prištini. Tokom studija bio je zamenik predsednika studentske organizacije „Centar za prava“.

Po stavovima se ne razlikuje od Aljbina Kurtija, budući da je 2012. godine za Dojče vele izjavio da podržava ujedinjenje Albanije i Kosova radi formiranja „velike Albanije“.

„Nacionalno ujedinjenje Kosova i Albanije je nesporno pravo albanskog naroda, koji je istorija nepravedno podelila“, kazao je tada.

Kao predsednik parlamenta, Konjufca je bio otvoreni zagovornik širenja suvereniteta Kosova i zauzeo je kritički stav u vezi sa dijalogom sa Srbijom pod posredovanjem EU.

Javno je podržao Kurtijeve tvrdnje o pristrasnosti prethodnog specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, tvrdeći da su Lajčakovi stavovi kontinuirano bili usko usklađeni sa interesima Srbije, dok su očigledno bili nepovoljni za „nacionalne interese ili državnost Kosova“.

On je pojasnio da deluje da specijalni izaslanik za dijalog „staje na stranu Srbije", odnosno da iznosi stavove „iz ugla Srbije".

Smatra i da se Kurtijeve izjave o „jednostranim” potezima Lajčaka ne mogu nazvati optužbama, kako ih je opisala Evropska unija.

Nakon februarskih parlamentarnih izbora, Konjufca nije bio kandidat za predsednika Skupštine Kosova. Stranka je nominovala najpre tadašnju ministarku pravde Aljbuljenu Hadžiju, ali kako nije uspela da dobije potrebne glasove, Samoopredeljenje je potom predložilo Dimalja Bašu.

Nedavno je postalo jasno i zašto – Kurti ga je u svom predlogu za sastav vlade ponovo video na mestu ministra spoljnih poslova i dijaspore Kosova

Tokom obavljanja svih ranijih funkcija, Konjufca je pokazivao spremnost za saradnju sa svim političkim subjektima, izuzev Srpske liste, zbog čega uživa poštovanje većine albanskih političkih stranaka na Kosovu, tako da je i među poslanicima opozicije pominjan kao prihvatljiv kandidat za predsednika Skupštine Kosova.

Ipak, kosovski mediji su primetili promenu njegovog stava.

Iako je pre nekoliko godina tvrdio da Srpska lista ne može biti isključena iz učešća u Vladi Kosova zbog ustavnih odredbi, danas i on i Samoopredeljenje zauzimaju suprotan stav.

Nekada je izjavljivao da se „Srpska lista ne može isključiti iz učešća u vladi“, objašnjavajući da „to što je Goran Rakić zamenik premijera – tu ne može ništa da se uradi. Jer je on dobio glasove – i u Ustavu se kaže da mora da ima glasove srpske manjine“, te da „Kurti ne može da imenuje koga god on želi, već onoga koga žele oni i kojeg oni predlože“.

Danas je takav stav dijametralno suprotan onome što zagovara Samoopredeljenje, pa je nedavno Konjufca rekao da „Ustav Kosova ne daje nikakvu supremaciju srpskoj pobedničkoj stranci kada je reč o Predsedništvu Skupštine“.

Tražio priznanje Kosova za formiranje ZSO

Konjufca je tražio priznanje Kosova za formiranje Zajednice srpskih opština, s obzirom da je pre dve godine, na konferenciji za medije, tvrdio da je prvobitna ideja Sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova bila da nema osnivanja ZSO bez međusobnog priznanja.

„Postoji samo jedan moguć ključ da dođe do napretka u dijalogu - Zajednica zajedno sa priznanjem, inače nema napretka u dijalogu“, govorio je Konjufca, dodajući da je na Kosovu da pronađe formu kako da ZSO bude u skladu s Ustavom i da ne narušava pravni poredak.

Boraveći u Tirani u junu 2022. godine, rekao je da ZSO ne sme da bude formirana i da je Kosovu potrebna koordinacija s Albanijom.

U razgovoru sa tadašnjim predsednikom Skupštine Albanije Gramozom Ručijem kazao je da je potrebna bliska koordinacija sa Albanijom kako se ne bi postigao „po Kosovo štetan sporazum u okviru dijaloga“.

Podvukao je da bi za Kosovo bio gubitak stvaranje bilo kakvog srpskog teritorijalnog entiteta unutar Kosova koji bi bio pod kontrolom Beograda.

"Ovo je naša zajednička bitka. Mi imamo zajedničke interese, jer smo jedan narod. Mislim da bi trebalo da imamo i takvu politiku“, poručio je Konjufca tada, dodajući da Zajednica srpskih opština ne sme nikako da se formira.

Za razlik od naslednika u parlamentu, Konjufca nikada nije krio podršku OVK.

Smatra da je „najslavniji deo nove istorije Kosova rat OVK“.

"Mislim da je najslavniji deo nove istorije Kosova i naše nacije naš rat OVK i pad više od 14.000 hiljada mučenika tokom poslednjeg rata na Kosovu. Bez žrtava mučenika sloboda naroda ni nezavisnost države ne bi bili mogući. Sve dok postoji živa albanska nacija njima će biti ukazivana čast“, jedna je od njegovih izjava.

(Telegraf.rs / Kosovo online)