Sutra su Sveta Tri jerarha i crveno slovo: Na osnovu jedne stvari ćemo znati kakvo nas leto čeka

Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule

Foto: dogma.gr

U zavisnosti od toga kakvi vetrovi duvaju danas, prognozira se kakvo će vreme biti u toku godine, a sve zbog Tri jerarha, svetaca koje SPC proslavlja, a koji se među Srbima smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova.

Sveta Tri jerarha su istorijske ličnosti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a u srpskoj tradiciji se nazivaju Valtazar, Melhior i Kaspar.

Praznik je, u njihovu čast, ustanovljen 1076. godine i to 30. januara po starom, ili 12. februara po novom kalendaru.

Sveta Tri jerarha u našem narodu se slave kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu. Takođe, oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar, Grigorije Bogoslov 25. januar i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar.

Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule.

Sveti Vasilije Veliki je poznat kao veliki svetovni i duhovni učitelj crkve. Sveti Grigorije Bogoslov je i prozvan kao Bogoslov jer je nenadmašno tumačio dogmu, a sveti Jovan Zlatousti je upamćen kao nedostižan propovednik Jevanđelja, zbog čega je tako i nazvan.

Svaki svetac imao je svoje pristalice, te se tako podeliše na tri tabora: vasilijevce, grigorijance i jovanovce.

Vasilijevci su svetog Vasilija Velikog nazivali visokoglagoljivim i po vrlinama anđelima ravnim, koji kao da ničeg ljudskog nije imao.

Grigorijanci su hvalili svetog Grigorija kao velikog poznavaoca grčke nauke i sastavljača mnogih bogoslovskih spisa.

Pristalice svetog Jovana isticali su ga kao slatkorečivog govornika i dobrog učitelja.

Jednom nastade rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći, ali su se episkopu grada evhaitskog Jovanu u snu javila sva tri svetitelja. Tada su mu rekli da ni jedan od njih nije veći u odnosu na drugog, već da su ravni i jednaki i da su svi poslati radi ljudskog spasenja.

Zato im episkop Jovan, pošto im se svakom ponaosob pomen čini u januaru mesecu, odredi 30. januar (12. februar po novom kalendaru) kao zajednički praznik, sastavivši im kanone i tropare i tako ustanovi nov praznik Tri Jerarha.

Nakon smrti tri istočna maga, njihove relikvije su odnete u Carigrad, gde ih je pronašla Sv. Jelena, a odande su kasnije prenete u Milano i konačno u Keln u najljepšu nemačku katedralu, gde su i danas.

Darove je čuvala Bogorodica Marija do svog Uspenja. Krajem 4. veka car Arkadije je preneo darove iz Jerusalima u Konstantinopolj u saborni hram Svete mudrosti gde su se čuvale sve do pada Carigrada pod Osmansku vlast. Od tada se one čuvaju u manastiru Svetog Pavla na Svetoj gori.

U srpskim krajevima, pomenuti sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hadnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti.

Zato danas vetrovi ne smeju da duvaju, jer ukoliko ne bude vedro i lepo, mirno vreme, ni godina tj leto pred nama neće biti topli i lepi.

Ukoliko bude sunčano i bez vetra, pred nama je pravo toplo leto i mirna godina.

(Telegraf.rs)