Poruka Milana iz Niša objasnila sve: Sa fakultetom možeš da budeš gladan, sa zanatom nikada

Milan Zlatković kaže da je satove zavoleo još kao dečak, pored oca Jovana. Slobodno vreme je provodio u njegovoj radnji koja se davne 1970. godine nalazila u ulici Jovana Ristića

Milan Zlatković ima malu časovničarsku radnju u Obrenovićevoj ulici u Nišu, zanat je nasledio od svog oca Jovana. Kaže da od svog zanata može normalno da živi i, što je najvažnije - nikada nije ostao gladan.

Mladen (29) je jedini u mojoj generaciji upisao zanat: Svi su mu se smejali, a sada ima lanac mesara u Švajcarskoj i ne zna šta će s parama

Preporučujemo

Dragana je prva žena u Srbiji koja se bavi ovim zanatom: Jesu mi malo ogrubele ruke, ali snalazim se (FOTO)

Milan Zlatković kaže da je satove zavoleo još kao dečak, pored oca Jovana. Slobodno vreme je provodio u njegovoj radnji koja se davne 1970. godine nalazila u ulici Jovana Ristića. Tada je Milan imao devet godina.

- Volim i da menjam satove, imam ih dosta. Uopšte, volim sve što je vezano za preciznu mehaniku - kaže Milan za Niške Vesti.

Pokojni otac Jovan imao je još tri sestre, jedna od njih, Zlata, udata Đurđević , takođe je imala časovničarsku radnju koju mnogi pamte "Hronos". Nažalost, ova radnja je zatvorena.

- Skoro cela očeva familija je bila u ovom zanatu, dve sestre, jedan sestrić i ja. Svi smo učili kod moga oca Jovana - svedoči Zlatković.

Zlatković je završio Elektrotehničku školu "Nikola Tesla" i po obrazovanju je tonac, ali kad je trebalo da od oca preuzme vođenje radnje, morao je da ima diplomu časovničara.

Milan je jedan period svog života proveo i kao tonac u Radio Nišu, kaže da je to bilo kratko, jer mu se otac Jovan ubrzo razboleo i trebalo je da preuzme radnju.

Oduvek je voleo i automobile, a prvi je od roditelja dobio za 18. rođendan. Kaže uz smeh da je to bilo presudno da ne završi fakultet, ali dodaje, da mu nije žao.

- Sa fakultetskom diplomom u ovoj zemlji možeš ostati gladan, ali sa zanatom nikada. Pre nekoliko godina je kod mene na praksi bila devojka koja je završila medicinu i nije mogla da nađe posao u struci. Ukazala joj se prilika u Danskoj u nekoj starinarnici, ali joj je bila potrebna diploma. Ja sam je naučio svemu što i sam znam. Ne znam da li je uspela i otišla - dodaje.

Kaže da se najbolji satovi i dalje proizvode u Švajacarskoj. Otac ga je vodio u posetu fabrici "Omega", kao deo prakse.

- Stojim iza toga da "Omega" i dalje pravi najbolje satove. Postoje i rolexi, brajtlinzi, oni imaju ukrase, ali su Švajcarci , ipak, neprikosnoveni i nikada ih niko neće stići - tvrdi Zlatković.

Milan Zlatković se ne žali. Kaže da njegova radnja donosi dovoljno za izdržavanje porodice, a radno vreme je od 10 do 17 sati.

- Od zanata može da se živi. Ne raskošno, ali solidno. Nema crnog mercedesa posle mesec dana. Ali, "jugo" je uvek pun goriva, a može da se izađe i na neku porodičnu večeru. Da nemam radnju, kod kuće bih radio. Uvek ima drugara, komšija, kumova, pa se uzme neka para - rekao je Milan kroz smeh.

Milan je jedan od retkih zanatlija koji ima naslednika. Sa njim u radnji je vrlo često ćerka Katarina koja na jesen polazi u peti razred osnovne škole.

- Da budem iskren, teramo je prvo da uči školu, a zanatu ću je svakako naučiti. To nam je porodična tradicija - završava svoju životnu priču časovničar Milan Zlatković.

(Telegraf.rs/niskevesti.rs)