Ako slučajno kažete borac umesto borkinja, čeka vas kazna od 1,5 miliona dinara!

Da li će generali u vojsci ili policiji naprasno dobijati otkaze ili odlaziti u penziju da bi njihova mesta zauzele generalke (generalice?), ili će poslodavci na konkursima za krojačice primati krojače, čak i kada su manje kvalitetni, da bi imali ravnotežu

Obavezne kvote za manje zastupljen pol u političkom i javnom životu, rodno osetljiv jezik, drastične kazne zbog polne diskriminacije - sve to su odredbe novog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, oko kog se povela široka polemika pišu Večernje novosti.

Mihajlović "prebacila loptu" Đorđeviću: Ministarstvo rada da doradi Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Ove godine je UBIJENO 20 ŽENA, a svaka treća trpi fizičko nasilje: Zorana Mihajlović otkriva koje mere će država preduzeti da to spreči (VIDEO) (FOTO)

I dok se ne stišava bura zbog Nacrta između Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koje je propis napisalo, i Ministarstva rada, koje jedino od svih Vladinih resora nije dalo "zeleno svetlo", javnost se pita šta će podrazumevati obavezne kvote od 40 odsto manje zastupljenog pola.

Da li će generali u vojsci ili policiji naprasno dobijati otkaze ili odlaziti u penziju da bi njihova mesta zauzele generalke (generalice?), ili će poslodavci na konkursima za krojačice primati krojače, čak i kada su manje kvalitetni, da bi imali ravnotežu.

Da niko neće dobiti otkaz zato što pripada nekom polu, potvrđuju u Ženskoj platformi za razvoj Srbije, koja je sarađivala na izradi zakona.

- Prema važećim propisima, zabranjeno je da osnov zaposlenja bude isključivo pol. Takvo tumačenje zakonskih odredaba je netačno i štetno. Kvote za manje zastupljeni pol - i žene i muškarce, zavisno od oblasti, odnose se na mesta odlučivanja, izvršne funkcije i javni sektor.

- Ne odnose se na privatni sektor i ne podrazumevaju nasilno menjanje "krvne slike" profesija za koje ne postoji interesovanje drugog pola. Zakon pre svega ohrabruje dečake i devojčice da zanimanje biraju prema sopstvenim željama - objašnjavaju u Ženskoj platformi.

Posebno mnogo primedbi čuje se na račun rodno osetljivog jezika, zbog kog će se menjati nastavni planovi i udžbenici, a i mediji će biti u obavezi da ga koriste.

Već postoji strah od kazni od pola miliona do milion i po dinara ako se upotrebi "novinar" umesto "novinarka" ili "sudija" umesto 2sutkinja". Bune se i mnogi lingvisti, nazvavši to "silovanjem" jezika.

Prema rečima prof. dr Sreta Tanasića, potpredsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, silovanje jezika nije dobro. Jezik, kaže, treba pustiti da se sam prirodno razvija i menja, a ne preko noći uvoditi borkinje, sutkinje, psihološkinje, trenerke i poslanice.

- Jezik ne voli nered, a ne voli ni stege. Kroz svoj razvoj dug nekoliko hiljada godina, sam je rešavao sva pitanja. Nije mu potreban inženjering. U nekim profesijama spontano su se nametnule razlike u rodu, ali tamo gde ih nema, ne treba ih na silu uspostavljati. Bojim se da se sa tim inženjeringom preteruje. Insistira se na jednim terminima, a možda će jezik za neko vreme sam ponuditi neke druge izraze - naglašava prof. Tanasić.

Naš sagovornik smatra da se u nekim stvarima preteruje sa rodnim razlikama toliko da će uskoro morati da se govori "čovek i žena su u 20. veku stigli u kosmos".

On dodaje da su i Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU i Institut za srpski jezik izneli svoj stav - da jezik ne treba siliti i da ga treba pustiti da se prirodno razvija. Toga bi, zaključuje, trebalo da se drži i zakon.

- Nije uobičajeno govoriti borkinja, mada neke borkinje od insistiranja na tome sigurno dobro zarađuju - kaže prof. Tanasić.

Inače, Socijalno-ekonomski savet nije u utorak na sednici prihvatio Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti.

- On ima niz manjkavosti, a ni socijalni partneri nisu bili konsultovani - izjavio je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

- On nije prihvatljiv za sindikate, Uniju poslovaca Srbije i Ministarstvo za rad, te da bi ga trebalo pisati iz početka.

MILUNKA SAVIĆ - borac i čistačica

- Za poštovanje je to što je Milunka Savić bila hrabar srpski vojnik, ali je velika sramota što je posle rata bila čistačica, a ne makar neki referent za ratnu siročad. Rodna ravnopravnost je posle rata zadovoljena, ali sramota je ostala - ilustruje prof. Tanasić ovo složeno jezičko i rodno pitanje.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)