Ovo je uspešna, mlada seoska porodica u Srbiji: Luka (11) muze krave i vozi traktor. Evo šta za to vreme rade sestrica, roditelji i baka i deka! (FOTO)

Leti uspemo da uhvatimo sedam dana za more, ne možemo više. Tada nas "pokrivaju" moji roditelji. Odmaramo kada završimo sve veće poljske radove

Luka ima 11 godina i već sada zna da pomuze kravu i vozi traktor. Jovana ima devet i pomoćnik je u rasađivanju paradajza i uređivanju dvorišta. Njihov otac Jovan je profesor u srednjoj školi, ali je i stočar i ratar, u potaji- muzičar. Majka Gordana, medicinska sestra, ne radi u struci jer sa manje sresa može za nedelju dana da zaradi platu sestre. Deka i baka, Radiša i Zorica, spokojno motre na domaćinstvo koje raste, nekada vode mlađe kroz nedaće, nekada samo pomažu. 

BOGATO SELO ZA SIGURNU BUDUĆNOST Krkobabić: Osnivanje zadruga najbolji primer pomoći poljoprivredi

Preporučujemo

Šljiva kao brend u Ostojićevu: Selo sloge i mira u kojem nijedna kuća nije bez šljive i šljivovice (FOTO)

Ovako izgleda mlada srpska seoska porodica iz Sipića kod Rače, gde je poljoprivreda ozbiljan biznis, a poljoprivrednici obrazovani ljudi koji se bore za opstanak na selu i život van gradskog stresa i upravo je ovo najbolji primer onoga za šta se bori Vlada Srbije, Aleksandar Vučić i Milan krkobabić, za oživljavanje sela kao osnovnog stuba srpske privrede.

Luka Golubović iz šumadijskog sela Sipić je učenik petog razreda i pošto je školska godina počela moraće više da se posveti knjizi, a manje kravama.

- One su dobre životinje i ja volim da brinem o njima, da ih timarim i mazim. Ne puštam starije na njih ni da viču, a kamoli da neko digne ruku, šta god da urade. Znam i da muzem krave, ali umem i da vozim traktor, mada deda mora da me kontroliše - kaže Luka.

Lukin tata Jovan je jedan od značajnijih proizvođača mleka u kraju. Ima 32 grla, a krave dnevno daju 150 litara mleka. Porodica obrađuje 60 hektara zemlje, mada im je za 32 krave potrebno upola manje.

- Toliko rada će nas ove sušne godine spasiti, jer sve vreme stoku hranimo hranom proizvedenom prošle godine. Tako ćemo ovu i preživeti, samo se nadam da sledeća godina neće biti sušna. Ove je godine rod kukuruza bio čak 70 odsto manji, detelina je takođe mnogo podbacila i ako nas dočeka još jedna sušna godina moraćemo krave da prodajemo- zabrinut je Jovan Golubović.

Ipak, kao iskusan poljoprivrednik i u neku ruku biznismen, Jovan ne stavlja sve na jednu kartu. I ne mora jer živi sa ocem Radišom i majkom Zoricom. Tako ovo poljoprivredno gazdinstvo sem hrane za stoku (kukuruz, detelina, ječam) može sebi da priušti da gaji i pšenicu i suncokret koje prodaju, ali i paradajz u plastenicima. Glavni ratar u kući je stariji Golubović, koji je i odgovoran za poljoprivredne mašine i obradu zemlje.

- Delimično imamo zaduženja, ali zapravo svi radimo sve, jedino je pravilo- mora na vreme. Kad je vršidba, jedan je na kombajnu, drugi sa njive odvozi pšenicu i tako od jutra do mraka. Imamo tri velika plastenika pod paradajzom koji moja snaja Gordana rasađuje, moja supruga neguje, a ja prodajem na pijaci- objašnjava Radiša Golubović.

Zorica - svekrva, majka i baka, kaže da ima mnogo posla jer treba obraditi 60 hektara zemlje i tri plastenika, brinuti o 32 krave, ali i svinjama, ovcama i kokošima.

- Rešimo tako da malo "skratimo", da smanjimo ili zemlju ili stoku, teško se postiže. Ja u sebi znam da ovi moji mogu da skrate samo pantalone. Čim čuju za dobru njivu u kraju ne mogu da odole i umesto "skraćivanja" eto novih obaveza- smeje se Zorica.

Njena snaja Gordana shvatila je da od "skraćivanja" nema ništa i odustala od ideje da nađe posao kao medicinska sestra.

- Radila sam u vrtiću, pa odustala jer iskreno na selu mogu mnogo više da zaradim, budem svoj gazda i sa daleko manje stresa. Pitaju me kako mogu da sedim kod kuće i nemam posao, ali to me baš zasmeje - itekako imam posao. Bolji, bolje plaćen i sa više vremena za decu i porodicu- jasna je Gordana.

Najmanje zaduženja ima mala Jovana jer joj je tek devet godina. Ona je tu da razmazi telad, ali i pazi da dvorište bude čisto. Sa bratom svakog dana skuplja opalo voće, sada kruške, jer u ovakvom domaćinstvu dnevno na tlo padne i po 50 kilograma voća.

Iako se leti na selu radi od jutra do sutra, u složnim porodicama kao što je ova mladi stignu da odu na more, mada na kratko.

- Mi moramo da budemo dobro organizovani, jer sam ja profesor u srednjoj školi u Rači, a kod kuće poljoprivrednik. Radni dan mi traje od ujutru do uveče.

Leti uspemo da uhvatimo sedam dana za more, ne možemo više. Tada nas "pokrivaju" moji roditelji. Odmaramo kada završimo sve veće poljske radove, posle žetve, jedini je problem što je tada letovanje najskuplje. Ukrademo od sela tih sedam dana, pa nazad, posao ne može da čeka- kaže Jovan Golubović.

A kada leti na selu padne mrak deca su uz TV i računar kao i u gradu, stariji ranije zaspu, Gordana gleda neki film ili ne - ako njen muž profesor i čuveni stočar, nakon celodnevnog rada zasvira gitaru!

(Marija Raca)