Kićenje svatova je vekovna tradicija, i tu postoje striktna pravila koja mnogi ne poštuju

Do danas ovaj običaj održao se u narodu, iako je od prvobitnog oblika pretrpeo razne i mnoge promene

Svaki srpski običaj ima priču kako i zašto je nastao, pa tako i običaji vezani za svadbu. Naime, u davna vremena kad se verovalo u demone, smatralo se da je ceremonija venčanja vreme kad oni najviše napadaju i to najpre mladu, a zatim i svatove. Kako bi se zaštitili od demona ljudi su izvodili razne rituale radi zaštite od nečastivih sila.

SRPSKI SVADBENI OBIČAJI ZA KOJE NISTE ZNALI: Evo šta mlada NE SME da uradi na venčanju, ako želi da ima dobar brak

Svako selo ima svoje običaje a neki su univerzalni za svako podneblje.

Takav jedan običaj koji se iz narodne tradicije očuvao do današnjih dana, i gotovo redovno se praktikuje jeste da mlada nosi veo.

S obzirom na to da mlada još uvek nema definisani status, njoj su se pripisivale demonske karakteristike i povišena moć. Kako bi zaštitila sebe od uroka, ali i druge od sopstvene moći, mlada je nosila veo.

Da bi zatrli put zlim silama svatovi su vodili računa da ne prođu dva puta istim putem, a takođe, običaj pucanja imao je isti cilj.

Još jedan interesantan običaj zadržao se do današnjih dana, ritual kićenja gostiju.

Ritual kićenja goste čini učesnicima svadbene ceremonije. Stavljanjem ruzmarina na rever svatovi dobijaju neophodu zaštitu od nečastivih sila.

Svatovi su se kitili ruzmarinom, koji se vezivao crvenim koncem, koji je bio simbol božanske zaštite. I danas mnogi nose i deci stavljaju crveni konac oko ruke kako bi se zaštitili od uroka i zlih sila.

Ritual kićenja se shvatao veoma ozbiljno i pravila su morala da se poštuju.

Naime, onima koji su u braku ruzmarin se stavljao na desnu stranu, dok onima koji nisu, na levu.

Mladoženja je bivao zakićen sa dva cveta. Njegova strana porodice cvet mu je stavljala na levu stranu, a mladina strana na desnu, čime se prikazivao njegov nedefinisan status, tj. da nije ni oženjen, ni neoženjen.

Dolaskom po mladu svatovi su se opet kitili, na toj strani na kojoj su već imali cvet. Danas mnogi to rade pogrešno, kiteći goste i sa jedne i sa druge strane. Mladini gosti razlikovali su se od mladoženjinih po tome što su samo jednom bivali zakićeni. Danas se, takođe, i mladini kite na obe strane, što nije po potpunim tradicionalnim pravilima.

Kačenjem cveta i ruzmarina na rever svatovi su postajali potpuno odvojeni od spoljašnjeg sveta i zvanično su postajali deo svadbenog obreda.

Do danas ovaj običaj održao se u narodu, iako je od prvobitnog oblika pretrpeo razne i mnoge promene.

(Telegraf.rs)