Božidar živi sa kaktusima, sadi ih pincetom, i čeka 7 godina da ugleda samo jedan cvet: Neki od njih leče najteže bolesti (FOTO)

Za Telegraf je otkrio zašto žene retko uzgajaju ove jedinstvene biljke

Više od četvrt veka metalostrugar Božidar Ristić živi sa kaktusima, njihovo seme sadi pincetom, a pojedine od 1.000 vrsta mezimaca strpljivo čeka i po sedam godina da prvi put procvetaju. Nekim kaktusima je lečio obolele od karcinoma, druge ljubio na rastanku, a neke nikada neće prodati ni za kakve pare jer "znaju se" jedno 15 godina.

Poslednji dani pripreme zimnice: Napraviti ili kupiti? (FOTO)

Preporučujemo

Ako se malo detaljnije pogledaju oglasi o prodaji kaktusa vidi se da je u većini njih uzgajivač muškarac.

- Ja ne znam u Šumadiji ni jednu ženu koja uzgaja samo kaktuse, sve su muškarci, svi su nežna bića i mnogo vole žene, to valjda ide sa kaktusima, naše strpljenje je možda glavna caka. Kad bolje razmislim, i kupci su mi češće muškarci - smeška se Božidar, penzionisani metalostrugar iz Zastavine Kovačnice.

I zaista, Boško kaže da je neke kaktuse čekao tri godine da procvetaju, neke sedam, a nekima treba i 13 godina. Mnoge je rasađivao, kalemio, a neke sadio iz semena i tu tek pokazao nivo svog strpljenja.

- Kad kaktus procveta, taj cvet se osuši i u bobici ostane seme. Ono je toliko sitno da se skoro ne vidi golim okom, pa uzmem beli papir i izručim ga na njega. Jednu semenku ne možete ni izdvojiti, a kamoli posaditi, pa ih samo pospem u zemlju i čekam. Kada niknu, to izgledao kao minijaturna četka, pa izdanak mogu samo pincetom odvajati od drugih i tom pincetom ga i saditi u saksiju. Lakše je bilo pre jedno 10 ili 20 godina, sada mi trebaju i naočari sa dobrom dioptrijom, ali i dalje uživam u tome, još kako - smeška se Boško Ristić.

A pred njim dva kaktusa vršnjaka, obojici je po 15-ak godina. Jedan je teško i podići, drugi je tešine oko 100 grama i visine oko sedam centimetara. Ovaj veliki je Boškov ljubimac, negovan nežnom rukom metalca, i on ga nikada neće prodati.

Nakon tolikih godina druženja ovaj čovek ne može sebi da dozvoli da ujutru ne vidi bodljikavog drugara. I ovaj mali je iste sudbine, jer ga je Boško pratio deceniju i po dok je kaktus rastao pola centimetra godišnje.

- Nekim vrstama cvet traje po mesec dana, druge imaju predivne cvetove koji neizdrživo smrde. Ipak, nema boje na svetu a da kaktusi nemaju cvet u toj boji,

imaju i zelen i crni cvet. Posedujem kaktuse koji se hrane insektima, neke koji liče na kamenčiće, one koji imaju kukice na vrhu bodlje pa raspore kožu ako se

ubodeš i povučeš trn napolje - kaže Boško.

- Imam i one koji leče, oko 20 vrsta aloje. Njih uglavnom poklanjam, ne mogu lek da naplatim. Moja naplata je kada mušterija dođe i kaže - hvala čika Boško, vi ste mi spasili majku. Naravno da nisam ja, ali je ljudski pomoći kada možeš - dodaje Boško.

On kaktuse preporučuje i kao dobro poznate "upijače" zračenja - računara, TV aparata, mobilnih telefona. Kupci mahom žele okrugle kaktuse sa velikim

bodljama, a neki koji izgledaju kao kamenje ili su "čupavi" imaju manje poklonika.

Pazari se i poznati "svekrvin jezik", a kupci nisu izbirljivi u pogledu ovih biljaka, samo da je "jezik" veliki, a bodlje oštre.

- I više ne iznosim velike primerke - mezimce. Jedan sam na vašaru izložio samo da bi kupci videli koliko poraste ta vrsta kaktusa, kad dođe žena i kaže - njega ću. Lupim cenu 3.000 dinara, da je oteram, ona kaže - pakuj - priča Božidar.

Sramota me bilo da odbijem, godinama sam u poslu. Uzmem kaktus, poljubim ga k'o brata i dam joj. Nikada više takav primerak nisam izložio, ni za pokazivanje - kaže Božidar Ristić, ljubitelj kaktusa i finih dama, oženjen Snežanom, jedinom strpljivijom osobom od sebe.

(Marija Raca)