Srbija je skoro na dnu liste zemalja po broju donora: Šta je novi zakon doneo, ko sve može da bude donor i čija je zadnja reč?

Ljudi koji spadaju u grupu donora su samo oni koji su pretrpeli teške povrede mozga

Skupština Srbije usvojila je Zakon o presađivanju ljudskih organa, kojim se svaka punoletna osoba definiše kao potencijalni donor. Porodica preminulog, ipak, ima poslednju reč. Ključna novina je jednostavniji postupak pristanka, jer se svaka punoletna osoba smatra potencijalnim donorom. Naša zemlja je skoro na samom dnu zemalja po broju donora, samo šest na milion stanovnika, piše Blic.

Zašto Srbi ne žele da doniraju organe i imaju mračne ideje? Mladen je ispričao kako su njemu spasili život i razbio sve zablude

Lošije stanje je u Rusiji i Turskoj, dok su u našem okruženju svi bolji, naročito Hrvatska i Slovenija. Već godinama unazad, Španija je na vrhu liste sa 46,9 donora na milion stanovnika. Samo tokom prošle godine u Španiji je donirano 2.183 organa.

Ljudi koji potencijalno spadaju u grupu donora su samo oni koji su pretrpeli teške povrede mozga, dok su im ostali organi vitalni i u funkciji. To ipak ne znači da će svi, po svaku cenu, svoje organe nakon moždane smrti donirati nekome. Svako ko ne želi da bude donor to treba da prijavi Upravi za biomedicinu, usmeno ili pismeno.

PORODICA IMA ZADNJU REČ

Čak i kada se vi odlučite da budete donor, ukoliko se nakon moždane smrti vaša porodica tome usprotivi, doktori ne smeju da obave transplantaciju.

U proces je uključeno mnogo ljudi, prvo doktori konstatuju moždanu smrt. Zatim druga ekipa doktora od najbližih srodnika preminulog traži saglasnost za transplantaciju. Pored pristanka rodbine, doktori moraju da provere i da preminuli pacijent nije na listi nedonora. Prema rečima prof. dr Marine Savin sa Klinike za nefrologiju KCS, nije apriori kad god je moždana smrt da je neko donator, jer nekada organi nisu u dovoljno dobrom stanju, pa samim tim ni transplantacija nije bezbedna.

MOŽDANA SMRT I KOMA NIJE ISTO

Građani neretko mešaju moždanu smrt sa komom. Moždana smrt nije koma već stanje takvog oštećenja mozga u kome nema mogućnosti bilo kakvog oporavka. Postoje preduslovi za proglašenje moždane smrti:

- Na skeneru mozga mora se videti ili masivno krvarenje sa razaranjem najvažnijih moždanih struktura ili veliki otok mozga, kao posledica povrede ili tumor koji nije moguće operisati, a koji je doveo do prestanka disanja kod pacijenta - objasnila je za Blic prof. dr Danica Grujičić, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju KCS.

- Klinički kriterijumi za proglašenje moždane smrti su odsustvo otvaranja očiju, ispuštanja bilo kakvog zvuka i bilo kakve reakcije na grube draži na rukama i nogama, ukočene i široke zenice koje ne reaguju na svetlost, ugašeni svi refleksi moždanog stabla, odsustvo spontanog disanja - kaže dr Grujičić.

EPISKOP LAVRENTIJE PODRŽAVA DONORSTVO

Episkop šabački vladika Lavrentije, prvi arhijerej SPC, koji je još pre desetak godina zaveštao svoje organe, rekao je da os sveg srca, kao i Srpska pravoslavna crkva, podržava donorstvo.

- Prošao sam svet i davno sam shvatio da od darivanja organa nema ničeg plemenitijeg - rekao je vladika Lavrentije.

Iz stanja moždane smrti sa ravnom linijom na EEG-u nikada se niko nije oporavio.

U Srbiji još uvek nije moguće presađivanje pluća, kao ni pankreasa.

VIDEO/Glaukom: Tihi kradljivac vida

(Telegraf.rs/ Blic)