Tovar maminog ručka u šerpama i mapa grada u džepu: Bez ovih stvari student iz provincije ne može da živi u Beogradu

Nekada ih zaboli glava od briga, ali zauzvrat dobijaju neprocenljivo iskustvo

Bliži se 1. oktobar, a brucoši iz cele Srbije uveliko se spremaju da otpočnu svoj novi život u velegradu.

Za razliku od Beograđana, mladi studenti iz Niša, Vranja, Užica, Kraljeva... na neki način se opraštaju od svoje kuće u kojoj su odrasli: studiranje za njih znači i preseljenje. Nažalost, za mnoge od njih i zauvek.

Preporučujemo

Studentski život doneće im nova poznanstva i nova iskustva, ali sve dok ne završe fakultet i ne zaposle se, prosečni srpski studenti teško će bez ovih stvari moći da se snađu u Beogradu.

Beograđani, ušuškani u domovima roditelja, moraće malo da sačekaju pre nego što odrastu, a možda nikada neće iskusiti neke od ovih studentskih muka.

1. Mamin ručak, ali iz prtljažnika

Mama je mama, ne može da dopusti da je njeno dete gladno, pa makar bilo i dvesta kilometara udaljeno od kuće. Zato ona pripremi velike šerpe, sveže domaće meso, povrće iz bašte i da se na posao kuvanja hrane, kao da radi za čitavu četu vojnika. A tu su i ajvar, slatko, kompot, domaće jabuke, kolači, pravi domaći sok bez emulgatora i veštačkih boja. Pa onda i malo svežeg paradajza, sira, punjenih paprika, pasulja, kobasica, pršute, ljutenice...

Naravno, ništa bez sarme.

Sve to završi u prtljažniku autobusa, a mlađani student čeka tovar na peronu u nadi da se hrana nije prosula, pa upregne torbu na tramvaj i narednih nedelju dana ne mora da se brine o hrani.

2. Mapa grada

Tek pridošli studenti odmah nauče kako da dođu do fakulteta, autobuske stanice i centra grada, ali, svaki novi trg, pojam ili ulica za njih je prava enigma. Zato, jedino preostaje da se drže poznatih ruta, pa makar i kružili, ili da se oslone na mape.

Kost u grlu za provincijalce su autobuske linije - toliko dvocifrenih i trocifrenih brojeva koje najednom moraju da nauče, zakukumuljene i izmenjene trase, gužve i kontrolori busplusa prava su zavrzlama za njih.

3. Cimeri

Hteli to ili ne, studenti da bi preživeli moraju da dele sobu ili stan sa drugima. Tako da, osim potrage za stanom, oni imaju još jedan problem - traženje cimera. Brucoši, koji još nisu stekli nova poznanstva imaće veliki problem ako u Beogradu ne poznaju nikoga. Pa onda, kad nađu cimera, moraju i da se naviknu na njega.

Da li je uredan, ili pravi nered u toaletu. Da li ostavlja svoje stvari pobacane po sobi, kako spava, s kim se druži i da li voli da pravi buku usred noći.

Neki, pak, sa svojim cimerima iz stana ili doma nastavljaju zajednički život i postaju istinski prijatelji.

Možda nije uvek zabavno, ali traženje cimera i suživot sa njim dragoceno je iskustvo koje rođeni Beograđani često propuštaju.

4. Studentska menza

Hrana u studentskoj menzi, masna i jaka, svakodnevica je mnogih studenata iz provincije i možda jedina prava zamena za maminu kuvanu hranu.

Često se studenti i žale na hranu u menzi, dok im Beograđani zavide kada čuju za koliko novca sebi mogu da priušte kompletan između napornih predavanja. A sa menzom idu i kartice, koje mnogi budžetski studenti rado i preprodaju. Nije legalno, ali gladan stomak je gladan stomak...

5. Poslić

Dok se Beograđani baškare u svojim stanovima, provincijski studenti moraju da razmisle i o dodatnoj zaradi.

Džeparac nije uvek dovoljan za sve potrebe u skupoj prestonici, pa studenti moraju da ga dopune. Tako, neretko konobarišu, rade promocije ili zabavljaju mališane u igraonicama.

Premda im je to poprilično opterećenje, jer posao moraju a "uglave" između predavanja, učenja i izlazaka ovo prvo radno iskustvo svakako će im dobro doći u karijeri, ma čime da se bave. Neki, uprkos studijama, i ostaju kod svojih prvih poslodavaca, čekajući neko bolje mesto...

VIDEO: Student u čitaonicu Pravnog fakulteta doneo pisaću mašinu

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)