Ogromnu pobedu i žrtvu naših predaka, mi smo juče potpuno zanemarili: Da li smo postali nedostojni sopstvene istorije?

Da li smo se osramotili kao nacija?

Pre 100 godina na jučerašnji dan naši preci su izvršili proboj Solunskog fronta, nakon višemesečne borbe i neizmernih stradanja. Sudeći po pažnji koju smo posvetili ovom datumu, mi, njihovi potomci, ovu smo žrtvu juče potpuno zanemarili.

Ničim u Srbiji 100-godišnjica proboja Solunskog fronta nije ozbiljno obeležena (čast nekoliko usamljenih slučajeva). Ni u Beogradu, a ni na Zejtinliku, gde su se, u svojoj režiji, uputili samo pojedinci.

Preporučujemo

Bili smo sa poslednjim čuvarom srpskog groblja na njegov 90. rođendan: Pre tri godine su me sahranili, ali i to sam preživeo (FOTO)

Danas je, kako Telegraf saznaje, na Zejtinliku posetiocima rečeno da će ceremonija obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta, kao i opelo, biti obeležena 29. septembra.

Turiste je i danas dočekao čika Đorđe, čuvar groblja, ali je zbog radova i pripreme za ceremoniju, kosturnica zatvorena. On je održao govor prisutnima.

Čika Đorđu je najveća želja bila da živ dočeka stogodišnjicu proboja Solunskog fronta i to je više puta naglasio.

"Nisam puno toga u životu želeo, moj svet je bio mali i sveden na ovo ovde, ali eto – to želim. Kažu da je sreća samo drugo ime za Boga, pa neka me on za tu želju pogleda" - govorio je on, a eto, juče mu se i ta želja ostvarila.

Jedini iole ozbiljniji pomen proteklih dana bila je stručna konferencija koju je organizovao ambasador Francuske i u goste pozvao predstavnike srpskih vlasti, kulturnih i naučnih institucija. A trebalo je da bude obrnuto?

Takođe, britanski ambasador u Srbiji prethodnih dana obilazio je sve lokacije važne za Solunski front, i o tome je redovno izveštavao na Tviteru.

Zašto smo, kao narod, zanemarili 100-godišnjicu proboja Solunskog fronta? Da li je ovaj tako važan datum prilika da se zapitamo – gubimo li sopstveni identitet?

USPAVANA NACIJA

- Ove godine se navršava 100 godina završetka Prvog svetskog rata, proboja Solunskog fronta i oslobođenja Beograda. Za osam meseci, koliko je već proteklo od početka godine, nismo mogli da primetimo neke ozbiljnije aktivnosti, ne samo države, već i nacionalnih institucija, univerziteta, ustanova kulture. Bilo je pojedinačnih malih projekata, ali kao nacija ovu godinu proživljavamo spavajući dubokim snom, takoreći u potpunoj intelektualnoj i duhovnoj anesteziji – smatra istoričar Dejan Ristić.

On dodaje da nam pamćenje sopstvene istorije i njeno promišljanje nikada nije išlo od ruke, sa izuzetkom socijalističke Jugoslavije koja je na svom identitetu insistirala. Jučerašnje ignorisanje proboja Solunskog fronta vidi kao rezultet svega što se desilo tokom protekle tri decenije.

- Moj utisak je da živimo u dobu ozbiljne zbunjenosti. Nakon što je krajem 1980-ih urušen tzv. socijalistički kulturni model, nismo pronašli novi. Od početka ovoga stoleća nismo smogli snage i mudrosti da definišemo novi, savremeni kulturni model. te sada životarimo u nekakvom, slobodnoga možemo nazvati, post-nacionalističkom kulturnom modelu. Dakle ne u nekoj novoj, već u nekakvoj post-epohi.

- To proizvodi brojne dileme i lutanja čitavog društva. A kada je društvo zbunjeno, kada prosveta i kultura ne znače ništa, potpuno je razumljivo zašto smo mnogo toga propustili da naučimo i obeležimo – kaže se on.

Čak i kada stidljivo obeležavamo neke od značajnih godišnjica, mi to mahom činimo površno i manifestaciono. Tek reda radi...

- To se u najboljem slučaju svodi na besmislenu i besadržajnu manifestaciju. Najlakše je polagati vence i držati reciklirane govore. To je možda primereno u komemorativnom momentu, ali zašto svoditi sve na komemorativni momenat? – mirno pita Ristić.

BESKRAJNE PARADE, RECIKLIRANI GOVORI I ISTORIJA O KOJOJ SE NE MISLI

Po svemu sudeći, tako će proći i veliki jubilej završetka Prvog svetskog rata. Vojna parada se zasada vezuje za eventualnu posetu Vladimira Putina.

- Pre četiri godine, povodom 70. godišnjice osobođenja Beograda, taj tako bitan datum pomeren je četiri dana ranije, da bi se poklopio sa posetom predsednika Rusije. Uz dužno poštovanje prema šefu jedne svetske sile, ali da li bi bilo koja zemlja obeležila veliki jubilej vodeći se time kada će gost doći? Da li bi Rusi organizovali proslavu npr. 5, a ne 9. maja zato što im u goste dolazi predsednik Amerike? Naravno da ne. Mi jesmo mala zemlja, ali to je i pitanje dostojanstva – ističe Ristić.

Nije sve u beskrajnim manifestacijama vojnog karaktera jer ispada da tako poručujemo da su za nas žrtve vojnika značajnije od onih civilnih, smatra on.

- Šta je sa vanserijskim ličnostima koje nisu nosile uniformu? To govorim kao potomak Solunca, koji počiva na Zejtinliku. Prvi svetski rat je za Srbiju bio period nepojmljivog stradanja i nepojmljivog junaštva, ali naša slika sopstvene prošlosti je nepotpuna i stereotipna. Mi i dalje pričamo samo o vojnom aspektu i ne promišljamo sudbinu civila, život pod okupacijom, život u logorima za internirce.

- Dok je naša vojska i vlada bila u iznagnanstvu, država je funkcionisala sve vreme, što je jedinstven slučaj u svetu. Neviđen! Ona je i školovala svoje ljude i pripremala se za život nakon oslobođenja. To znači da su pripadnici tadašnje političke elite bili dorasli istorijskom vremenu. A jesmo li mi danas? Tu uključujem sve, pa i sebe i zaključujem da mi prosto nismo dostojni svojih predaka, bar tih, od pre 100 godina – smatra Ristić.

Video: Vek od povratka srpske vojske kući, ovako je izgledalo probijanje Solunskog fronta

(Dunja Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)