"Da li vi muškarci imate balone među nogama?" Ovaj komentar postideće sve koji se bahato šire na sedištima gradskog prevoza

Koliko ste puta morali da se skupljate, jer je saputnik maksimalno raširio svoje noge?

- Da li vi muškarci imate balone među nogama kad uvek morate da ih širite dok sedite u prevozu? - upitala me je koleginica Miljana dok smo se vozili 88-icom.

- Pa... ne. Zapravo, ništa fizički ne postoji tamo dole što muškarca sprečava da skupi noge - pričao sam i probao da se skupim.

Preporučujemo

Onda smo zamenili uloge. Ja sam skupio noge koliko sam mogao, a ona ih je raširila.

- Šta me gledaš, šta je ovde čudno. Od sad ću ovako da sedim - pričala je.

A bilo je baš čudno. Ne toliko to što sam ih ja skupio, već što ih je ona raširila. Vulgarno, neobično, bahato.

- E pa, tako je. Nisam ništa uradila što vi ne radite svakoga dana - dodala je.

Ta muška navika da širimo noge definitivno je postala društveno prihvatljiva. I kada nas žene opominju, to je onako, vaspitno, u fazonu "Daj skupi se malo da imam i ja mesta", ali u sebi uvek sadrži i neko razumevanje za muškarce. Kao da smo tako rođeni, sa balonima...

Možda je to znak moći. Ja sam kao muškarac zauzeo neko mesto i ja ću na njemu da se baškarim, šireći se pomalo i na prostore drugih i ispitujući dokle mogu.

I tako imamo mačo muškarce koji, zapravo, zaboravljaju da su samo nekulturni i da to nije nikakva moć, već je ljudima neprijatno da im naređuju da skupe svoje nožice.

A žene koje šire noge... e to je već neka druga konotacija i nema onoga ko na to ne bi gledao sa prekorom.

Mislim da smo, što se tiče tih nogu, definitivno bezobzirni i da samo koristimo neku malu prednost koju nam daje društveno prihvatanje. U smislu: "možda smetam, ali ja sam muškarac".

I sam kada sednem pored nekog takvog ne osećam se prijatno. Da se borim i pipkam nogama, ne mogu, pa mi preostaje samo da se povučem sa strane i tako sa pola zadnjice sedim na sedištu, dok ovaj pored mene ostaje nepomičan kao stena.

Imao sam prilike i da se nađem između takve dvojice, koji su u avionu iskoristili svaki milimetar slobodnog prostora i nisu se pomerili ni makac. Osetili su oni i te kako da me stiskaju. Ali, ponos je ponos. Muško ne skuplja noge.

Pa, ako smo muškarci, valjda nismo nekulturni i bezobzirni? Ako već imamo potrebu da se širimo, valjda je osnovna kultura da se povučemo kada neki prostor moramo da delimo.

Za ono dvoje u avionu odmah sam znao da su Balkanci. Mislim da je kršenje nekih osnovnih pravila ponašanja u prostoru gest na koji se u Evropi baš i ne gleda pohvalno.

Pa, žene, mislim da je vreme da se pobunite i da ne dozvolite da vas bilo koji nepoznati muškarac pritiska i priklješćuje. Samo ga pitajte za balone i siguran sam da će se postideti.

(M. Beljan)