Ministar Šarčević najavljuje: Sledeće godine ćemo imati oko 7.000 učenika po dualnom modelu

Ministar prosvete je istakao da će u model dualnog obrazovanja sledeće godine biti uključeno skoro duplo više đaka

Foto: Marko Jovanović

Model dualnog obrazovanja u Srbiji uspešno funkcioniše već tri godine, a plan je da sledeće godine u njega bude uključeno skoro duplo više učenika, poručio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević .

- Ove godine imaćemo 4.500 učenika u tom modelu, a sledeće blizu 7.000. Obrazovanje uz rad smo vratili na potpuno novi način. Ima zadatak da se brže prilagođava procesima rada - rekao je ministar.

On je naglasio da će model dualnog obrazovanja biti uređen zakonom, čime će đaci, njihovi roditelji i nastavnici biti zaštićeni.

Šarčević: Zakon je predvideo kratke programe studija, koji bi povezali visoko obrazovanje i tržište rada, Foto: Profimedia

VELIKE PROMENE U OKVIRU SREDNJEG OBRAZOVANJA

- Izgradićemo veoma fleksibilan model i u okviru srednjeg obrazovanja uveli smo velike promene. Taj zakon je prilično aktivan i podrazumeva dobru saradnju sa kompanijama, kao i statističke podatke o potrebama na tržištu rada - dodaje ministar.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje doneo je još krajem marta Pravilnik o organizaciji, sprovođenju i izdavanju sertifikata za kratke programe studija, ali on je stupio na snagu tek sada. Na osnovu ovog Pravilnika visokoškolske ustanove moći će da pripreme kratke programe i dostave ih Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Dogodine se očekuju prvi sertifikati u rangu fakultetskih diploma.

DODATNI SMEROVI U GIMNAZIJAMA

- Zakon je predvideo kratke programe studija, koji bi povezali visoko obrazovanje i tržište rada. Oni ne bi imali obavezu da se akredituju, već se uvode smernice, koje donosi upravo ovaj Pravilnik. Kratki program studija može da upiše svako ko ima završenu četvorogodišnju srednju školu i želi da se usavrši u nekoj oblasti. Pomenuo bih da smo u gimnaziji napravili dodatne smerove za jezike, informatike, hemiju, biologiju, biohemiju, kako bi deca sebe profilisala. U gimnaziji imate izborni program za novinarstvo. Nakon toga učenik ima pravo na specijalizaciju kasnije - objašnjava Šarčević.

Kratki program studija može da upiše svako ko ima završenu četvorogodišnju srednju školu, Foto-ilustracija: Profimedia, Photononstop

Naravno, moguće je i da ih upišu i oni sa višom ili visokom stručnom spremom ako žele usavršavanje u svojoj ili nekoj drugoj grani.

Kako je pravilnikom predviđeno, kratki programi organizuju se u obimu 300-600 časova aktivne nastave i mogu trajati od 3 do 18 meseci. Polaznik na kraju stiče sertifikat sa opisom posla za koji je osposobljen i kompetencijama.

Ministar prosvete je pomenuo da su zbog malverzacija u prijavljivanju broja zaposlenih i odeljenja u osnovnim i srednjim školama već smenjeni savetnici za ekonomska pitanja u nekoliko školskih uprava u Beogradu i Nišu, te je usledila smena direktora.

- Direktore smenjujemo redovno. Mi smo sada obučili preko 20.000 ljudi u ovoj godini, obučavamo i direktore za licencu. Direktor mora da radi svoj posao. Licenca se teško dobija, a lako gubi - poručuje on.

(Telegraf.rs/Happy)