"Slutim, predosećam, da ću biti ubijen", rekao je kralj Aleksandar Ivanu Meštroviću. I ubijen je
"Italija, Mađarska i Bugarska, zaverile su se protiv mene. Ali, varaju se svi oni da će, kada ja umrem, umreti i ova država"
Kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je na današnji dan 1934. u Marselju. U njega je pucao Vlado Georgijev Kerin, poznat kao Černozemski, član makedonskog VMRO-a (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija) koji je i sam ubijen odmah po atentatu.
"Sastavljam Namesništvo... Slutim, predosećam, da ću biti ubijen. Musolini će biti naredbodavac, a ustaše moje ubice. Italija, Mađarska i Bugarska, zaverile su se protiv mene. Ubiće me zbog Dalmacije i zbog Jugoslavije. Ali, varaju se svi oni da će, kada ja umrem, umreti i ova država". To je kralj Aleksandar Karađorđević rekao vajaru Ivanu Meštroviću. I ubijen je.
Preporučujemo
"Svi voze bicikl bez ruku, a ja auto": Dejana Bačko sela za volan i pokazala svima snagu volje
Najveće grdosije su u Dunavu kod ovog grada: Svi hrle u Srbiju zbog toga, ali postoji jedan problem
Kralj Aleksandar I Karadordević rođen je 17. decembra 1888. godine na Cetinju, kao četvrto dete kneza Petra Karađordevića, budućeg kralja Srbije i Kraljevine SHS, i Zorke Petrović Njegoš. Školovao se u Ženevi, u Petrogradu, Rusiji i Beogradu.
Određen je za prestolonaslednika Srbije 27. marta 1909, posle odbijanja njegovog starijeg brata Đorđa da preuzme presto.
Pred Prvi svetski rat proglašen je za regenta Srbije, a od 1. decembra 1918, posle završetka rata i ujedinjenja, za regenta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.U Prvom svetskom ratu, kao regent, Aleksandar je bio i vrhovni komandant srpske vojske.
Posle smrti oca kralja Petra I 1921, proglasen je za "kralja ujedinitelja" Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Nekoliko dana pred kraljevu posetu Francuskoj, na dvor je došao stari radikal Aleksa Žujović, veliki prijatelj Kralja Petra Oslobodioca, oca kralja Aleksandra i jedan od glavnih zagovarača za dolazak Karađorđevića na presto Srbije.
Došao je da ubedi kralja da ne ide na put jer su prilike i u Srbiji i van nje jako nestabilne. Pokušao je da ubedi kralja svojom mudrošću, iskustvom i prijateljstvom. Pričao je sa kraljem celo pre podne u parku ispred dvora. U ruci je imao štap i od nervoze je iskopao celu rupu ali nije uspeo da kralja ubedi da ne ide.
(Telegraf.rs)